Нинослав Шибалић

С Википедије, слободне енциклопедије
Нинослав Шибалић
Датум рођења1939.
Место рођењаМостар
 Краљевина Југославија
Датум смрти(2004-03-03)3. март 2004.
Место смртиБеоград
 Србија и Црна Гора

Нинослав Шибалић (Мостар, 1939. — Београд, 3. март 2004) био је српски сликар, карикатуриста, писац, сценариста и драматург. Између осталог био је и први сценариста стрипа „Диканове авантуре“.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Академији примењених уметности у Београду, где је наставио да живи и ради. Велики део стваралаштва посветио је графичком обликовању, карикатури и илустрацији. Као сликар, излагао је самостално десетак пута у Београду, Алкмару, Ротердаму и Келну, као и на стотинак колективних изложби.

Књига „Дикан“ (први том, епизоде 1969-1971), издање: „Еверест Медиа“, Београд 2013.

Такође се бавио и писањем у разним жанровима. Писао је биографије познатих сликара, стручне прилоге о дизајну, хумореске, као и комедије које су извођене на радио–програму. Аутор је и књиге хумористичких записа До... (Београд, 1997).

Приликом прављења стрипа „Диканове авантуре“ у Политикином Забавнику 1969. године, Нинослав Шибалић је спојио свог колегу са Академије примењених уметности, цртача Лазу Средановића, са уредником и косценаристом Николом Лекићем. Осим тога, прва Диканова прича, „Буздованске игре“, написана је заједничким радом Шибалића и Лекића.

Занимљиво је да је, као конструктор разбоја са отвореним ничаницама, Шибалић добио Златну значку Удружења београдских проналазача.

Међу колегама је био вишеструко цењен:

Када су објављене прве карикатуре Нинослава Шибалића, оне су представљале велико освежење у тој журналистичко–уметничкој дисциплини и то како по графичком изразу, тако и по идејама. Свој неспорни таленат Шибалић је потврдио и у књизи Карикатуре (Београд, 1968), али је касније, на жалост, прилично маргинализовао своје активности као хумористичког цртача. Био је члан УЛУПУДС, али је много поноснији био на своје чланство у неформалној[1] Чубурској академији наука.

— Ин мемориам Нинославу Шибалићу, Ликовни живот, Земун, 2004.

Нинослав Шибалић је преминуо 3. марта 2004. године. Сахрањен је 5. марта на Централном гробљу у Београду.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Шибалић, Нинослав. Карикатуре, Београд, 1968.
  • Шибалић, Нинослав. До..., хумористички записи, самиздат, Београд, 1997.
  • Средановић, Лазо, Никола Лекић, Нинослав Шибалић и Миленко Матицки. Дикан, књ. 1 (1969-1971), „Еверест Медиа“, Београд, 2013.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Самосталне изложбе
  • Цртани хумор : Слободан Јовић-Ети, Александар-Alex Пајванчић, Нинослав Шибалић, Галерија културног центра Београда, 1966.
  • Нинослав Шибалић: гвашеви, Галерија „Веселин Маслеша“, Београд, 28. октобар - 6. новембар 1974.
  • Шиједам/Ротердам, 1976.[3]
  • ...и још десетак у Београду, Алкмару и Келну.
Заједничке изложбе
  • Шибалић, Нинослав и др. Карикатура 71 : Салон Музеја примењене уметности, Београд, 1-18. септембар 1971 = Gallery of the Museum of Applied Arts, exhibition of 1-18. september 1971, Belgrade
  • Карикатура и телевизија '1984 (карикатуристи - чланови Улупудс-а), Галерија Дома културе Студентски град, Београд, 4-12. 10. 1984.[4]
  • ...и на стотинак других изложби.

Референце[уреди | уреди извор]