Нишевачка клисура

Нишевачка клисура
Нишевачка клисура
Локација	Србија
Дужина	15 km
Географија
Координате	43° 27′ 19″ С; 22° 05′ 34″ И / 43.455166° С; 22.092833° И
Насеља	Нишевац, Сврљиг
Водоток	Тимок

Нишевачка клисура се налази на југоистоку Србије, у атару села Нишевац, на 6 km од Сврљига и 36 km од Ниша.

Положај[уреди | уреди извор]

Нишевачка клисура се налази у оквиру композитне долине Сврљишког Тимока и саставни је део Сврљишке клисуре.

Котлина се налази у Карпатско-балканском луку источне Србије и као таква представља посебну предеону целину.

Обухвата претежни део слива Сврљишког Тимока, леве саставнице Белог Тимока и лежи између планинског венца Сврљишких планина на југу, Пајешког камена на истоку, планине Тресибабе на северу и Калафата и његових огранака на западу.^[1]

На северозападу клисура је ограничена пределом Голак, на северу књажевачком котлином, на истоку Заглавком, на југоистоку Белопаланачким Буџаком, на југу Белопаланачком котлином, Сићевачком клисуром, Нишком и Алексиначком котлином на југу и југозападу.^[1]

Историјски значај[уреди | уреди извор]

У античко време у атару села Нишевца налазио се и Тимакум Минус (Timacum Minus) који је био смештен на великом римском путу Лисијус - Наис - Рацијарија, како су се звали данашњи Љеш У Албанији, Ниш у Србији и Арчер у Бугарској.^[2]

Тврђава, чије су куле порушене 1999. године, на стенама изнад клисуре је мотрила на саобраћајницу која је спајала Нишку котлину са Подунављем, а саградили су је Римљани у 1. веку наше ере.

у доба краља Милана Обреновића испланирана је пруга кроз Нишевачку клисуру, али су тунели пробијени тек у 20. веку и има их укупно 32 и скоро исто толико мостова које је пројектовао познати српски научник Милутин Миланковић.^[3]