Нова Капела (Дубрава)
Српска Капела | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Општина | Дубрава (општина) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 53′ 07″ С; 16° 34′ 27″ И / 45.88528959785953° С; 16.57430384878409° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 151 m |
  Српска Капела Српска Капела на карти Хрватске | |
 Српска Капела Српска Капела на карти Загребачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 10343 Нова Капела |
| Позивни број | +385 1 |
Нова Капела (до 1990. Српска Капела) је насељено место у општини Дубрава, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Врбовец, у Загребачкој жупанији, Хрватска.
Историја[уреди | уреди извор]
Пакрачки владика Мирон Николић походио је августа 1895. године Српску Капелу. Тада је председник црквене општине уједно и парох месни поп Јован Димић (умро 1897), од епископа добио право ношења црвеног појаса.[1]
Почетком 20. века Српска Капела је село са православном црквеном општином и парохијом. Политичка општина била је у Фаркашевцу. У насељу је било тада 802 дома, од којих је 270 српских, а од укупног броја становника - 5906 православних душа је 1360 (или 26,5%). Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа.
Православној парохији припадала су околна села: Брезовљани, Вукшинац, Жабница, Иванчани, Коритна, Реметинац, Св. Иван Жабно, Стари Глог, Хабјановац и Хагањ. Православно парохијско звање је основано 1839. године, а црквене матрикуле су старије - матице рођених и крштених заведене још 1767. године. Парохија је четврте класе, са парохијским домом и сесијом, као и српским православним гробљем. Парохијски дом који су мештани Срби подигли у време бана Рауха, је миниран у најновијем рату деведесетих година 20. века; остала су само четири зида.
Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију, подигнут је 1734. године, а обновљен 1826. године. Председник црквене општине био је 1905. године поп Никола Кукић уједно и парох, рођен 1878. године. У комуналној школи 1905/1906. године раде учитељ Гаврил Шамић и учитељица Јулка Турина, са 137 ђака у редовној настави и још 23 у пофторној.[2]
За време Другог светског рата претворена је српска богомоља у унијатску. Генерално је обновљена 1971. године, а поново оштећена у периоду 1992-1993. године. После завршетка рата, храм је обновио својим залагањем Хрват мештанин Вилко Север, који је чак поставио рефлекторе.
Становништво[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| Националност[3] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 279 | 247 | 318 | 369 | 403 | 492 | 493 | 842 | 760 | 751 | 416 | 324 | 369 | 379 | 368 |
- напомене:
Насеља Нова Капела и Стара Капела исказују се под овим именима од 1991. До 1880. и од 1910. до 1931. исказивано је бивше насеље Влашка Капела или Стара Капела. За то бивше насеље подаци су садржани у насељу Нова Капела. У 1890. и 1900. исказивано под именом Нова Српска Капела, а од 1948. до 1981. Српска Капела.
Национални састав[уреди | уреди извор]
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 170 (68,82%) | 215 (67,61%) | 275 (74,52%) | 275 (68,23%) |
| Срби | 43 (17,40%) | 44 (13,83%) | 63 (17,07%) | 81 (20,09%) |
| Југословени | 7 (2,83%) | 38 (11,94%) | 0 | 0 |
| остали и непознато | 27 (10,93%) | 21 (6,60%) | 31 (8,40%) | 47 (11,66%) |
| Укупно | 247 | 318 | 369 | 403 |
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Загребачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
