Нова Француска
Изглед
| Вицекраљевство Нова Француска 1534—1763 Vice-royauté de Nouvelle-France | |||
|---|---|---|---|
| Крилатица: Montjoie Saint Denis! | |||
| Химна Marche Henri IV | |||
Нова Француска 1534-1763. | |||
| Географија | |||
| Континент | Северна Америка | ||
| Главни град | Квебек | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Француски | ||
| Религија | Католицизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Вицекраљевство | ||
| — Краљ Француске | Франсоа I (први) Луј XV (последњи) | ||
| — Вицекраљ | Жак Картије (први) Пјер де Риго (последњи) | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 8.000.000 km² | ||
| Валута | Нова француска лира | ||
| Земље претходнице и наследнице Нове Француске | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Нова Француска (фр. Nouvelle-France) је подручје у Сјеверној Америци који је колонизовала Француска око 1534, када је Жак Картје истраживао ријеку Сен Лорен до предаје читаве колоније Великој Британији и Шпанији. На свом територијалном врхунцу 1712. године, прије споразума у Утрехту, територија се простирала од Њуфаундленда до Стеновитих планина, те од Хадсоновог до Мексичког залива. Територија је била подијељена у пет колонија, од којих је свака имала своју властиту управу: Канада, Акадија, Хадсонов залив, Њуфаундленд (Пласентија)[1] и Луизијана. Споразумом из Утрехта Француска је изгубила колоније Аркадију, Хадсонов залив и Њуфаундленд, док је уместо Акадије успостављена нова колонија Ил Ројал (фр. Île Royale).[2][3]

Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The French Settlement of Placentia, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Johnston 2001, стр. 8–9.
- ^ Louisbourg Archaeology Program 2009, Project Information — History of Louisbourg (1713—1758) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. август 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Johnston, Andrew John Bayly (2001). Control and order in French colonial Louisbourg, 1713-1758. Michigan State University Press. стр. 8—9. ISBN 978-0-87013-570-5.