Пређи на садржај

Новине србске

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна од јуна 1840. са домаћим вестима из Србије и Турске и иностраним из Русије и Кине.

Српске новине (у некадашњој транскрипцији Новине србске и Србске новине) су биле прве новине у Кнежевини Србији.[1] Појавиле су се 5. јануара (по новом календару 17. јануара 1834. године), под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу, а наставиле у Београду, у време када је Србија почела да се изграђује као грађанско друштво. Новине су биле пре свега службени лист Кнежевине Србије (18341882), а потом и Краљевине Србије (18821918). Након Првог светског рата утопиле су се у Службене новине Краљевине Југославије.

Димитрије Давидовић 1834. године, уље на платну, рад Уроша Кнежевића.

Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после Другог српског устанка условио је бржи развој привреде - трговине и занатства - што је довело до формирања прве буржоазије. Настао је још један друштвени слој - чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско становништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима.

Српске новине - објава краљевског венчања од 23. јула односно 5. августа 1900. године
Српске новине штампане на Крфу током Првог светског рата; Сакупио Лука Лазић за Библиотеку Лазић; Налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у Београду.

Новине су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник Димитрије Давидовић имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у Бечу, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете; Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао.

Од 1835. године новине су излазиле у Београду. Године 1845. промениле су име у Србске новине, а 1869. у Српске новине. Првобитно недељник, новине су у периоду 1843—1849. излазиле два пута седмично, потом до краја 1872. три пута седмично, да би од 1873. постале дневник, осим у периоду Првог светског рата, када је било великих нередовности у излажењу. Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане у Нишу (19141915), а затим на Крфу (19161918). Последњи број новина је изашао 15. фебруара 1919. године, тада су се утопиле у Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[2]

Службене новине Кнежевине и Краљевине Србије

[уреди | уреди извор]
Назив новине Године излажења Место излажења Детаљи
Новине србске 1834. Крагујевац
Новине србске с височайшимъ дозоленемъ правителства 1835–1843. Београд
Србске новине 1844–1869. Београд до 20. априла 1868. по старом правопису, а од 22. априла 1868. по новом правопису
Српске новине јануар 1870. – 31. децембар 1894. Београд
Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије јануар 1895. – 13. јул 1914. Београд
јул 1914. – 14. октобар 1915. Ниш
април 1916. – 13. новембар 1918. Крф
јануар 1919. – 15. фебр. 1919. Београд само осам бројева

Уредници Српских новина

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]