Ново Село (Бијељина)
Ново Село | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бијељина |
| Становништво | |
| — 2013. | 122 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 46′ С; 19° 15′ И / 44.77° С; 19.25° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Ново Село Ново Село на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 055 |
Ново Село је насељено мјесто у граду Бијељина, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 122 становника.
Овде се налази Ванеков млин.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
Деценију након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине протестанстске Дунавске Швабе из Баната основале су Францјозефсфелд (њем. Franzjosefsfeld) 1886. године код Бијељине. Земаљска влада је позитивно гледала на ове фармере и давала им је пореске концесије; 1890. године усвојен је посебан закон о „аграрним колонијама”, којим је по породици нуђено 20 хектара, без трошкова закупа прве три године и ниска хипотека која би истекла након 10 година, ако би узели босанскохерцеговачко држављанство.[1]
Колонисти су насеље назвали по цару Францу Јозефу. Након Првог свјетског рата, сада у саставу новоосноване државе Јужних Словена, село је званично преименовано у Петрово Поље, а након инвазије на Југославију 1941. преименовано је у Шенборн (њем. Schönborn). Колонисти су увели савремене пољопривредне методе и били су веома успјешни и просперитетни. Због тога је село постало друга по величини њемачка заједница у Босни и Херцеговини, послије Виндторста (њем. Windthorst). У насељу је 1931. године живјело 1.130 Дунавских Шваба, а 1942. број се попео на 1.600.[2]
Услед погоршања унутрашње сигурности током Другог свјетског рата, нацисти су одлучили да евакуишу фолксдојчере из БиХ, а споразум о томе је потписан 30. септембра 1942. са властима НДХ.[3] Село је поново насељено након 1945. године новим становницима Српске националности, док су комунистичке власти уништиле или прикриле све доказе њемачке историје или културног насљеђа.
Становништво[уреди | уреди извор]
У насељу је 1942. живјело 1.500 становника Нијемаца који су по наредби њемачке команде исељени у Пољску.
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 32 | 55 | 101 | 201 |
| Муслимани | 56 | 23 | 59 | 70 |
| Југословени | 28 | 51 | 1 | 45 |
| Хрвати | 6 | 18 | 20 | |
| Албанци | 3 | 9 | ||
| Мађари | 3 | |||
| Македонци | 1 | |||
| остали и непознато | 6 | 1 | 15 | 2 |
| Укупно | 122 | 137 | 200 | 347 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 190 | |
| 1953. | 425 | |
| 1961. | 347 | |
| 1971. | 200 | |
| 1981. | 137 | |
| 1991. | 122 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Noel Malclom, Bosnia: A Short History (1994), pp.142-143.
- ^ http://www.genealogienetz.de/reg/ESE/vl_bosn_ak.html#franzjosefsfeld
- ^ Valdis O. Lumans, Himmler's Auxiliaries: The Volksdeutsche Mittelstelle and the German Minorities of Europe, 1939-1945 (1993)
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сајт града Бијељина
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
