Нудле

С Википедије, слободне енциклопедије

Нудле
Традиционално прављење нудли које укључује ручно повлачење у Даљану, Љаонинг, Кина
Регије или државаКина/Источна Азија
Главни састојциБесквасно тесто
  Медији: Нудле

Нудле, другим именом резанци су врста хране направљене од бесквасног теста које се равно ваља, разреже, развуче или истисне на дуге траке или конце. Нудле се могу чувати у фрижидеру за краткотрајно складиштење или осушити и чувати за будућу употребу. Нудле се обично кувају у прокувалој води, понекад са додатком уља за јело и соли. Такође су често пржени у тави или такођер дубоко пржени. Јела са нудлама могу садржати и додатке као што су то сос или резанце који се могу ставити у супу. Састав материјала и геокултурно порекло специфични су за сваку врсту најразличитијих јуфки. Резанци су основна храна у многим културама ( види кинеске нудле, јапанске нудле, корејске нудле, филипинске нудле, вијетнамске нудле и италијанске тестенине).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч је изведена у 18. веку од немачке речи Nudel.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло[уреди | уреди извор]

Најранији писани запис о резанцима налази се у књизи која је датираана у период источног Хана (25–220).[2] Резанци направљени од пшеничног теста постали су истакнута храна за људе из династије Хан.[3] Најстарији доказ о резанцима је од пре 4.000 година у Кини.[2] Године 2005, тим археолога је пријавио да је пронашао земљану чинију у којој су били резанци стари 4000 година на археолошком локалитету Лађа.[4] За ове резанци се говорило да личе на ламјен, врсту кинеских резанаца.[4] Анализирајући фитолитне љуске и зрна скроба присутна у седименту повезаном са резанцима, они су идентификовани као просо који припада врстама Panicum miliaceum и Setaria italica.[4] Међутим, други истраживачи доводе у сумњу да су Лађански резанци направљени управо од проса: тешко је направити чисте резанце од проса, нејасно је да ли је анализирани остатак директно изведен из самих Лајијиних резанаца, морфологија скроба након кувања показује карактеристичне измене које се не уклапају са Лађанским резанцима, и неизвесно је да ли су зрна налик скробу из тих резанаца скроб јер показују неке карактеристике које нису скробне.[5]

Историчари хране генерално процењују да паста потиче из медитеранских земаља:[6] хомогена мешавина брашна и воде која се зове itrion како је описао грчки лекар Гален из 2. века,[7] међу Палестинцима из 3. до 5. века као itrium како је описао Јерусалимски Талмуд[8] и као itriyya (арапска реч сродна грчкој), облици налик на врпце направљени од гриза и осушени пре кувања како је дефинисао арамејски лекар и лексикограф из 9. века Ишо бар Али.[9]

Историјске варијације[уреди | уреди извор]

Чинија Бун тит нуонга.
Јан Вермер ван Утрехтова слика човека који једе резанце (Народни музеј, Варшава).

Источна Азија[уреди | уреди извор]

У Кини данас постоји преко 1200 типова резанаца који се свакодневно конзумирају.[10]

Пшенични резанци у Јапану (удон) су прилагођени по кинеском рецепту још у 9. веку. Иновације су се наставиле, као што су резанци направљени од хељде (ненгмијен) развијени у династији Чосон у Кореји (1392–1897). Рамен резанци, засновани на јужним кинеским резанцима из Гуангџоа, али названи по северном кинеском ламјену, постали су уобичајени у Јапану до 1900. године.

Централна Азија[уреди | уреди извор]

Резанце типова кесме или ериште јели су туркијски народи до 13. века.

Западна Азија[уреди | уреди извор]

Аш рештех (резанци у густој супи са зачинским биљем) једно је од најпопуларнијих јела у неким блискоисточним земљама као што је Иран, које је донето преко Турко-Монгола.

Европа[уреди | уреди извор]

У 1. веку пре нове ере, Хорације је писао о прженим листовима теста званим лагана.[11] Међутим, њихов начин кувања не одговара тренутној дефиницији ни свеже ни суве тестенине.[12]

Италија[уреди | уреди извор]

Први конкретни подаци о производима од тестенине у Италији датирају из 13. или 14. века.[13] Тестенина је попримила различите облике, често засноване на регионалним специјализацијама.

Немачка[уреди | уреди извор]

У Немачкој, документи који датирају из 1725. помињу шпацле. Верује се да средњовековне илустрације стављају ову форму резанаца у још ранији датум.[14]

Древни Израел и дијаспора[уреди | уреди извор]

Латинизована реч itrium односила се на неку врсту куваног теста.[7] Арапи су прилагодили резанце за дуга путовања у петом веку, што је први писани запис о сувој тестенини. Мухамед ел-Идриси је 1154. написао да је итрија произведена и извезена са норманске Сицилије. Итрију су познавали и персијски Јевреји током ране персијске владавине (када су говорили арамејски) и током исламске владавине. Реч је о малим резанцима за супу, грчког порекла, припремљеним увртањем комадића умесеног теста у облик који подсећа на италијански орзо.[15]

Пољски Јевреји[уреди | уреди извор]

Зациерки је врста резанаца која се налази у пољској јеврејској кухињи.[16] Био је то део оброка које су нацисти делили јеврејским жртвама у гету у Лођу. (Од „већих гета”, Лођ је био највише погођен глађу, изгладњивањем и неухрањеношћу.) Дневник младе јеврејске девојке из Лођа приповеда о свађи коју је водила са својим оцем због кашичице зациерки узете из лођанских оскудних залиха породице од 200 грама недељно.[17][18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „noodle | Definition of noodle in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 2019-05-07. 
  2. ^ а б Roach, John (12. 10. 2005). „4,000-Year-Old Noodles Found in China”. National Geographic: 1—2. Архивирано из оригинала 20. 10. 2005. г. 
  3. ^ Sinclair & Sinclair 2010, стр. 91.
  4. ^ а б в Lu, Houyuan; Yang, Xiaoyan; Ye, Maolin; et al. (13. 10. 2005). „Culinary archaeology: Millet noodles in Late Neolithic China”. Nature. 437 (7061): 967—968. Bibcode:2005Natur.437..967L. PMID 16222289. S2CID 4385122. doi:10.1038/437967a. 
  5. ^ Ge, W.; Liu, L.; Chen, X.; Jin, Z. (2011). „Can noodles be made from millet? An experimental investigation of noodle manufacture together with starch grain analyses”. Archaeometry. 53: 194—204. doi:10.1111/j.1475-4754.2010.00539.x. 
  6. ^ López, Alfonso (8. 7. 2016). „The Twisted History of Pasta”. National Geographic. Приступљено 13. 12. 2019. 
  7. ^ а б Serventi & Sabban 2002, стр. 17.
  8. ^ Serventi & Sabban 2002, стр. 29.
  9. ^ "A medical text in Arabic written by a Jewish doctor living in Tunisia in the early 900s" (Dickie 2008: 21).
  10. ^ „Noodles in Contemporary China: Social Aspects underlying the Noodle Evolution (Qiulun Li) – Noodles on the Silk Road” (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-01. 
  11. ^ Serventi & Sabban 2002, стр. 15–16 & 24.
  12. ^ Serventi & Sabban 2002, стр. 15–16.
  13. ^ Serventi & Sabban 2002, стр. 10.
  14. ^ „City Profile: Stuttgart”. London: Embassy of Germany, London. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 7. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2015. „Spätzle is a city specialty.” 
  15. ^ Rodinson, Perry & Arberry 2001, стр. 253.
  16. ^ Strybel, Robert; Strybel, Maria (2005). Polish Heritage Cookery. Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-1124-8. 
  17. ^ Zapruder, Alexandra (2015). Salvaged Pages: Young Writers' Diaries of the Holocaust. Yale University Press. стр. 226—242. ISBN 978-0-300-20599-2. 
  18. ^ Heberer, Patricia (2011-05-31). Children during the Holocaust. Rowman Altamira. ISBN 978-0-7591-1986-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Нудле на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нудле&oldid=27677613”