Оборци

Координате: 44° 11′ 41″ С; 17° 25′ 09″ И / 44.1947° С; 17.4192° И / 44.1947; 17.4192
С Википедије, слободне енциклопедије
Оборци
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
ОпштинаДоњи Вакуф
Становништво
 — 2013.Пад 607
Географске карактеристике
Координате44° 11′ 41″ С; 17° 25′ 09″ И / 44.1947° С; 17.4192° И / 44.1947; 17.4192
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Оборци на карти Босне и Херцеговине
Оборци
Оборци
Оборци на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број70220 Доњи Вакуф
Позивни број(+387) 030

Оборци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Доњи Вакуф, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 607 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налазе се испод планине Комар.

У насељу Оборци уз магистрални пут Травник — Доњи Вакуф налазе се остаци касноантичке базилике. Базилика је била изграђена на Главици (Црквини) малој узвишици насред села. Служила је као сеоска богомоља. Услед бројних девастација (од потраге за благом (!) до индивидуалне градње) остаци ове базилике једва су видљиви, но ипак сведоче о развијеном насељу у касноримском периоду. Базилика (археолошко подручје) је национални споменик Босне и Херцеговине.

У Оборцима постоји и султан Сулејманова џамија. Саграђена на име султана Сулејмана, тако да је настала у времену од 1520—1566. године. Удаљена је од Доњег Вакуфа 9 km. Грађена је од камена, а специфична је по томе што је прекривена даском и имала је дрвени минарет.

У насељу постоји и основна школа називом Трећа основна школа — Оборци.

Историја[уреди | уреди извор]

У овом мјесту се 13. септембра 1995. догодио злочин, када је на радној обавези убијено укупно 28 цивила муслиманске и хрватске националности.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Оборци су живела 652 становника. Становници су претежно били Муслимани.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 602 (92,33%) 125 (71,42%) 113 (88,97%)
Срби 43 (6,59%) 10 (5,71%) 7 (5,51%)
Хрвати 0 0 6 (4,72%)
Југословени 1 (0,15%) 36 (20,57%) 1 (0,78%)
остали и непознато 6 (0,92%) 4 (2,28%) 0
Укупно 652 175 127

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]