Односи Србије и Албаније

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Албанија
Map indicating locations of Албанија and Србија

Албанија

Србија

Односи Србије и Албаније су инострани односи Републике Србије и Републике Албаније.

Историја односа[уреди | уреди извор]

Балкански ратови[уреди | уреди извор]

У септембру 1913. избио је први оружани сукоб на српско-албанској граници.[1]

Први светски рат[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату Србија је кренула у заузење Албаније послењег дана маја 1915.[2] После тројне инвазије и окупације Србије српска војска ће се у зиму 1915/1916 повући преко Албаније на грчко острво Крф.

Односи Југославије и Албаније[уреди | уреди извор]

Између два светска рата[уреди | уреди извор]

Крупно питање коначно разграничење са Албанијом је дошло на дневни ред после пријема ове земље у Друштво народа 1921. Питања која су остала после разграничења 1913. (Свети Наум, Лим) преузела је комисија коју је именовала Конференција амбасадора и она је Свети Наум доделила Албанији. Пошто је Краљевина СХС оспорилао ово решење пред Друштвом народа његов Савет је пренео Међународном суду правде који је потврдио став комисије а Краљевина је ово питање решила тек у директним преговорима са Албанијом и протоколу из Фиренце потписаном 1926.[3]

У време Краљеве свадбе Александра Карађорђевића 1922. је присуствовала делегација албанске владе са делегатом Али−Ризом пашом Колоњом.[4]

Априла 1939. Италија је заузела Албанију.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Албанија са окупираним деловима Југославије у Другом светском рату

У Другом светском рату Албанија је окупирала делове Југославије укључујући целу Метохију и већи део Косова.

Период комунизма[уреди | уреди извор]

Дана 9. јула 1946. ФНРЈ и Народна Република Албанија су потписале уговор о пријатељству и узајамној помоћи. Уговор је закључен приликом првог боравка генерал-пуковника Енвера Хоџе у Београду јула 1946.

Односи СР Југославије и Албаније[уреди | уреди извор]

Београд и Тирана су, након прекида током НАТО бомбардовања априла 1999, поново успоставили дипломатске односе у јануару 2001.[5]

Односи Републике Србије и Републике Албаније[уреди | уреди извор]

Албанија је признала једнострано проглашење независности Косова.

Албанија 2009. постаје део Нато пакта

Албанија је приступила НАТО пакту 2009.

Обе државе воде политику приступања ЕУ где обе државе имају статус кандидата за чланство.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Србија и Албанија су успоставили званичне дипломатске односе 25. априла 1914. године.[6]

Посете[уреди | уреди извор]

  • Премјер Албаније Еди Рама посетио је Србију у новембру 2014. г., предводио албанску делегацију на састанку Кина-земље ЦИЕ у Београду у децембру 2014. г. и боравио у радној посети у октобру 2016. г.
  • маја 2015. године Албанију је посетио председник Владе Александар Вучић.
  • марта 2015. године Албанију је посетила председница НС РС Маја Гојковић.

Економски односи[уреди | уреди извор]

Робна размена представља основу економске сарадње и карактерише је наглашен суфицит на страни Србије.

  • У 2020. години Србија је у Албанију извезла робу у вредности 178,7 милиона долара, а увоз из Албаније је износио око 51,4 милиона УСД.
  • У 2019. укупан обим размене износио је 206 мил. долара, од чега је извоз Србије износио 158 мил. УСД, а увоз из Албаније око 48 мил. долара.
  • У 2018. години извоз је износио 159 милиона долара, а увоз 53 милиона УСД. [7][8]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

У Тирани[уреди | уреди извор]

  • Србија Дејан Хинић, отправник послова 2020-
  • Србија Србија Мирољуб Зарић, отпр. послова, 2006-2010. а затим и амбасадор, 2010-2020, у континуитету 2006-2020
  • Србија и Црна Гора Марко Цамај, амбасадор, 2004—2006.
  • Србија и Црна Гора Живорад Симић, отпр. послова, 2003—2004.
  • Савезна Република Југославија Цафо Капетановић, отпр. послова, 2001—2002. а затим и амбасадор, 2002—2003.
  • Савезна Република Југославија Станимир Вукићевић, отпр. послова, 1995—1999.
  • Србија и Црна Гора Мирољуб Зарић, отпр. послова 1992 - 1995.

Поред српске амбасаде у Тирани, у Албанији постоји и амбасада тзв. Косова у Тирани, као и неколико удружења српских грађана и српске мањине, који су углавном сконцентрисану у Скадру.

Поред албанске амбасаде у Београду, у Србији постоји и конзулат (тзв. амбасада) Албаније у Приштини, као и конзулати у Пећи, Призрену, Ђаковици и Вучитрну.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Скадарска улица и боемска четврт Скадарлија у Београду носе име по граду Скадру у Албанији.

Поређење[уреди | уреди извор]

Албанија Албанија Србија Србија
Становништво 2 845 955 8 799 865 (са КиМ)
Површина 28 748 km² 88 361 km²
Главни град Тирана - 557 422 Београд - 1 687 132
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Албански Српски

Слике[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]