Оквирна конвенција за заштиту националних мањина

С Википедије, слободне енциклопедије
Оквирна конвенција за заштиту националних мањина
Framework Convention for the Protection of National Minorities
Чланице Оквирне конвенције за заштиту националних мањина.
  Државе чланице које су потписале и ратификовале Конвенцију
  Државе чланице које су потписале, али нису ратификовале Конвенцију
  Државе чланице које нису ни потписале, а ни ратификовале Конвенцију
  Нису државе чланице Савета Европе
Потписан10. новембра 1994.
Датум применеод 1. фебруара 1998.
Условратификација 5 држава
Потписници43 државе Савета Европе
Депозитаргенерални секретар Савета Европе
Језициенглески, француски

Оквирна конвенција за заштиту националних мањина (енгл. Framework Convention for the Protection of National Minorities) је међународна конвенција која се бави заштитом права и слобода националних мањина у Европи. Конвенција је усвојена 10. новембра 1994. године од стране Савета Европе, а ступила је на снагу 1. фебруара 1998. године.[1]

Конвенцију је потписало и ратификовало 39 држава чланица Савета Европе, а још 4 државе су је само потписале, па се очекује да ће је и ратификовати.[2]

Примена Конвенције у Србији[уреди | уреди извор]

Примена Конвенције у Србији проистиче из сукцесорских права у односу на бившу Државну Заједницу Србије и Црне Горе (2003-2006) и претходну Савезну Републику Југославију (1992-2003). Закон о потврђивању, односно ратификацији Конвенције усвојен је 3. децембра 1998. године од стране Савезне скупштине СРЈ. На позив Савета Европе, СРЈ је 11. маја 2001. године и званично приступила Конвенцији, која је у СРЈ ступила на снагу 1. септембра 2001. године. Као држава-наследница, Србија је престанком постојања савезне државе (СРЈ, ДЗСЦГ) преузела сва права и обавезе које проистичу из Конвенције.[3][4]

Први периодични извештај о примени Конвенције у тадашњој СРЈ сачињен је у октобру 2002. године од стране надлежних савезних органа, али без учешћа мањинских националних савета, који су конституисани тек накнадно, крајем 2002. и током 2003. године. Извештај је био упућен Савету Европе у службеним варијантама на српском и енглеском језику, а иста пракса је примењена и приликом израде каснијих периодичних извештаја.[5]

Престанком постојања ДЗСЦГ (2006), угашено је дотадашње савезно Министарство за људска и мањинска права, тако да су послови из области примене Конвенције у независној Србији прешли на новоустановљену Службу за људска и мањинска права, при Влади Републике Србије. Поменута служба је почетком 2008. године израдила Други периодични извештај.[6]

Након оснивања посебног Министарства за људска и мањинска права у Србији (2008), примена Конвенције је потпала под надлежност тог министарства. Након реорганизације државних ресора (2011) и укидања поменутог министарства, надлежност над применом Конвенције у Србији прешла је 2012. године на новоустановљену Канцеларију за људска и мањинска права, при Влади Републике Србије. Та канцеларија је крајем 2012. године израдила Трећи периодични извештај, за период од 2007. до 2011. године,[7] а затим је 2018. године израдила и Четврти периодични извештај, за период од 2012. до 2016. године.[8]

Крајем 2020. године, након оснивања новог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, надлежност над применом Конвенције у Србији прешла је на то министарство.[9]

Приликом израде службене енглеске варијанте поменутих извештаја (2002, 2008, 2012, 2018),[10][11][12][13] начињени су извесни терминолошки пропусти у области именовања русинске националне мањине. Иако је Национални савет русинске националне мањине у Србији својим статутом прописао (члан 6.) да званични назив НСРНМ на енглеском језику гласи: National Council of the Rusyn National Minority,[14][15][16] тај назив (који се налази у заглављу свих аката НСРНМ) није испоштован у службеним енглеским варијантама поменутих извештаја, у којима је употребљен неправилан облик: National Council of the "Ruthenian" National Minority. У енглеским варијантама тих извештаја, именовање русинског народа и језика, као и русинских мањинских установа и организација није извршено путем употребе званичних и међународно признатих (ISO)[17] термина (енгл. Rusyns, Rusyn language), већ путем спорних рутенских одредница (енгл. Ruthenians, Ruthenian language) које у енглеском језику имају далеко шира и веома разноврсна значења. Управо због те вишезначности, познати русински историчар и бивши председник Светског конгреса Русина, проф. др Павел Р. Магочи је изричито указао на неприкладност употребе рутенских одредница за означавање Русина у међународној (енглеској) терминологији.[18][19]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ COE: About the Framework Convention for the Protection of National Minorities
  2. ^ COE: State parties to the Framework Convention for the Protection of National Minorities
  3. ^ „Закон о потврђивању Оквирне конвенције за заштиту националних мањина (Службени лист СРЈ - Међународни уговори, бр. 6/1998)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  4. ^ „Република Србија: Оквирна конвенција за заштиту националних мањина”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  5. ^ Први периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Савезној Републици Југославији (2002)
  6. ^ „Други периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Републици Србији (2008)”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  7. ^ „Трећи периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Републици Србији (2012)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  8. ^ „Четврти периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Републици Србији (2018)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021. 
  9. ^ Република Србија: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог
  10. ^ The First Report of the Federal Republic of Yugoslavia: Submitted pursuant to Article 25, Paragraph 1, of the Framework Convention for the Protection of National Minorities (2002)
  11. ^ Second Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 1 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2008)
  12. ^ Third Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 2 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2012)
  13. ^ Fourth Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 2 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2018)
  14. ^ Статут Националног савета русинске националне мањине (2010)
  15. ^ Статут Националног савета русинске националне мањине (2014)
  16. ^ Статут Националног савета русинске националне мањине (2018)
  17. ^ ISO 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue)
  18. ^ Magocsi 2011, стр. 177.
  19. ^ Magocsi 2015, стр. 2-5.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оквирна_конвенција_за_заштиту_националних_мањина&oldid=27677834”