Операција Маестрал 2

Операција Маестрал 2
	Део рата у Босни и Херцеговини
	Јајце Шипово Дрвар Млиниште Гламоч Доњи Вакуф Мркоњић Град Бања Лука Бихаћ Сарајево; Циљеви операције „Маестрал 2” () на мапи Босне и Херцеговине
Време	8. септембар — 17. септембар 1995.
Место	Република Српска (Висока Крајина)
Исход	Победа Републике Хрватске и Републике Босне и Херцеговине Прогон становништва једног дијела Републике Српске;
Сукобљене стране
; Република Хрватска; ; Република Босна и Херцеговина; ; Херцег-Босна; ; НАТО	; Република Српска;
Команданти и вође
Анте Готовина; Жељко Гласновић; Атиф Дудаковић; Мехмед Алагић	Радивоје Томанић
Жртве и губици
ХВ: 74 погинулих, 226 рањених	655 цивила убијено, 70.000 – 125.000 Срба протерано

Операција Маестрал 2 је назив заједничке војне операције хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске.^[1] Ова војна операција ја била наставак операције Олуја и претходница операцији Јужни потез. Трајала је од 8. септембра до 17. септембра 1995. године. Операција Маестрал 2 је била прва већа војна операција удружених снага ХВ-а, ХВО-а и Армије Р. БиХ, у којој су окупирани већи простори Републике Српске укључујући градове Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа и Кључ. Операција Маестрал 2 се састојала од две повезане офанзиве.

Ток операције[уреди | уреди извор]

Заједничка хрватско-бошњачка операција је почела у петак, 8. септембра из правца Гламоча и Купреса — прве српске линије су биле разбијене и у руке 4. и 7. хрватској гардијској бригади пада планински врх Велики Виторог, висок 1.906 мнм, одакле се контролише широко подручје од Купрешког поља и Гламоча све до Шипова, Јајца и Мркоњић Града. Насупрот хрватским снагама било је 7 лаких пешадијских, слабо попуњених српских бригада, једна моторизована бригада и два оклопна батаљона 2. Крајишког корпуса ВРС.

У исто време крећу нападне операције 5. корпуса Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Атифа Дудаковића из правца Бихаћа према планинама Грмеч и Босанском Петровцу те према Босанској Крупи. 7. корпус Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Мехмеда Алагића покреће жесток напад на Доњи Вакуф.

Упоредно с тим, Армија Р. БиХ покреће и операције према другим стратешким подручјима, па тако у понедељак 11. септембра 1995. освајају место Возућа, а наредних дана и део планине Озрен. У нападу на Возућу је у саставу Армије Р. БиХ учествовао одред Ел Муџахедин, који су чинили углавном добровољци из исламских земаља.

Сутрадан, у уторак, 12. септембра, снаге 4. гардијске бригаде ХВ-а заузимају градић Шипово.

Следећег дана, 13. септембра, 7. гардијска бригада заузима Дрвар, док 4. гардијска бригада заузима град Јајце. Истог дана пада и Доњи Вакуф у руке 7. корпуса Армије Р. БиХ.

На јужном ратишту, ХВ и ХВО су освојили неколико брда с којих се могао надзирати град Требиње.

Дана 15. септембра 1995. јединице 5. корпуса Армије Р. БиХ заузимају Босански Петровац, а идућег дана и градић Кључ.

Наредног дана, 17. септембра, 5. корпус Армије Р. БиХ заузима и Босанску Крупу.

Након седам дана борби, операција се завршава. Заузето је подручје широко 100 и дубоко 25 километара на којем су били важни превоји Оштрељ и Млиниште, а између ХВ-а и Бање Луке остао је још само градић Мркоњић Град, који је заузет у акцији Јужни потез. Витално српско упориште, Бања Лука, сада је постао реални следећи циљ, чије заузимање би значило тотални пораз српских снага у Босни и Херцеговини.

Ратни злочини и разарања[уреди | уреди извор]

Агресија хрватско-муслиманских снага је Републици Српској одломила комад по комад територије и покренула хиљаде избеглица које су се у колонама сливале према Приједору и Бањој Луци.

Хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу иницирала је оптужницу од стране тужилаштва Босне и Херцеговине против високих официра Војске Републике Хрватске и Хрватског већа одбране који су 1995. учествовали у операцијама Маестрал 2 и Јужни потез у Републици Српској.

На попису осумњичених, осим генерала Готовине, налазе се и: Рахим Адеми, Дамир Крстичевић, Миљенко Филиповић, Љубо Ћесић Ројс, Станко Сопта, Златан Мијо Јелић, Жељко Гласновић, Слободан Матенда и други.^[2]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Сјећање на жртве „Олује“”. РТРС. 4. август 2011.
^ Moguće optužnice protiv hrvatskih generala zbog zločina u BiH |Kurir Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2011), Приступљено 1. април 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Сјећање_на_жртве_„Олује“-1] „Сјећање на жртве „Олује“”. РТРС. 4. август 2011.

[2] Moguće optužnice protiv hrvatskih generala zbog zločina u BiH |Kurir Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2011), Приступљено 1. април 2013.

[1]

[2]