Опера у Ослу

С Википедије, слободне енциклопедије

Опера у Ослу
Норвешка национална опера и балет
ЛокацијаОсло
 Норвешка
Макс. број гледалаца1.364
Конструкција
Отворено12. април 2008.
АрхитектаSnøhetta
ЗакупацStatsbygg
Веб-сајт
www.operaen.no

Опера у Ослу (норв. Operahuset) је дом Норвешке националне опере и балета и Националног позоришта у Норвешкој. Зграда се налази у четврти Бјервика[1][2][3][4] у централном Ослу, на врху Ослофјорда.[5][6][7] Опером управља Statsbygg,[8][9][10] владина агенција која управља имовином норвешке владе. Грађевина садржи 1.100 просторија са укупном површином од 49 000 м2.[11] Главно гледалиште може да прими 1.364, а две друге сцене за представе могу да приме 200 односно 400 гледалаца. Главна сцена је широка 16 м и дубока 40 м.[12] Спољне површине зграде обложене су мермером из Караре[13][14][15] у Италији и белим гранитом тако да изгледа као да се зграда подиже из воде. То је највећа културна грађевина изграђена у Норвешкој откако је катедрала Нидарос[16][17][18] завршена око 1300.[19]

Историја[уреди | уреди извор]

Испред зграде Опере

Године 1999, након дуге националне расправе, норвешко законодавно тело одлучило је да изгради нову зграду опере у граду. Одржано је такмичење за пројектно решење и од 350 пристиглих пријава судије су изабрале норвешку архитектонску фирму Snøhetta. Изградња је почела 2003. године, а завршена је 2007. године, пре рока и са 300 милиона НОК (~ 52 милиона УС долара) испод буџета од 4,4 милијарди норвешких круна (~ 760 милиона УС долара). Свечаном отварању 12. априла 2008. године присуствовали су Његово Величанство Краљ Харалд, краљица Маргарета II Данска, председница Финске, Тарја Халонен, и другим лидери. Током прве године рада, 1,3 милиона људи прошло је кроз врата зграде.[12]

Опера је освојила награду за културу на Светском фестивалу архитектуре у Барселони у октобру 2008.[20] и Награду Европске уније за савремену архитектуру 2009. године.

Зграда[уреди | уреди извор]

Екстеријер Опере у Ослу
Унутрашњост оперске куће у Ослу

Кров зграде пада према нивоу тла, стварајући велику површину која омогућава пешацима да се прошетају и уживају у панорамском погледу на Осло. Иако је већи део зграде прекривен белим гранитом и La Facciata, белим италијанским мермером из Караре, сценска кула је пресвучена белим алуминијумом, према пројекту компаније Løvaas & Wagle, који подсећа на старе узорке ткања.

Предворје је окружено прозорима висине 15 м, са минималним оквиром и посебним стаклом које омогућава максималан поглед на воду. Кров је подупрт танким угаоним стубовима такође дизајнираним да не ометају поглед.

Унутрашње површине су прекривене храстом како би у простор унели топлину за разлику од хладноће беле спољашњости. Главно гледалиште је облика потковице и осветљено је овалним лустером који садржи 5.800 ручно рађених кристала. Седишта укључују мониторе за електронски систем либрета, омогућавајући публици да прате оригинални либрето на норвешком и енглеском језику, поред оригиналног.[21]

Уметност[уреди | уреди извор]

За унутрашњост и спољашњост Опере наручено је неколико уметничких пројеката. Најуочљивија је She Lies, скулптура коју је Моника Бонвићини направила од нерђајућег челика и стаклених плоча. Трајно је постављена на бетонској платформи у фјорду у близини Опере и плута водом, крећући се зависно од плиме и ветра, стално мењајући изглед пред посматрачима. Дело је открило Њено Величанство краљица Сонја 11. маја 2010.

Перфорирани зидни панел који покрива кровне носаче у предворју дизајнирао је Олафур Елиасон. Има шестоугаони отвор и осветљен је одоздо и позади да би створио илузију топљења леда. Међу осталим уметницима који су учествовали у изградњи су Кристијан Блистад, Јорун Санес и Кале Груде, који су дизајнирали облик плочника на предњем делу и крову; Бодил Фуру и Трине Лисе Недреас, који су креирали филмски и видео пројекат; Марте Аас, Талеив Таро Манум, Том Сандберг, Герд Тинглум и Нина Витошек Фицпатрик, који су креирали уметничку књигу Site Seeing; и Линус Елмес и Лудвиг Лофгрен, који су створили камен фундамента.[22]

Главна сценска завеса дело је Пае Вајта који ју је дизајнирао да изгледа попут згужване алуминијумске фолије. Вајт је скенирао згужвани комад фолије у рачунар који је информације превео на разбој који је ткао завесу од вуне, памука и полиестера како би се створио тродимензионални ефекат. Завесу је произвела немачка компанија за позоришну опрему Gerriets GmbH.[23] Готова завеса је широка 23 м, висока 11 м и тешка 500 кг.[24]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Str, Camilla Heiervang Torgeir; berg. „Arkeologer har funnet seks skip i Bjørvika siden april”. Aftenposten. Приступљено 2019-07-18. 
  2. ^ Nikel, David. „An Archaeological Fairytale: Medieval Ships Found in the Heart of Oslo”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-18. 
  3. ^ Oslo Sporveier. „Bjørvika – Dronning Eufemias gate” (на језику: Norwegian). Архивирано из оригинала 06. 06. 2023. г. Приступљено 13. 8. 2016. 
  4. ^ Bjørvika Utvikling. „Bjørvika” (на језику: Norwegian). Архивирано из оригинала 21. 5. 2008. г. Приступљено 20. 3. 2009. 
  5. ^ de Jong, Folkert (2007). Marine Eutrophication in Perspective: On the Relevance of Ecology for Environmental PolicyНеопходна слободна регистрација. Berlin: Springer. стр. 53. ISBN 9783540336471. 
  6. ^ Braarud, Trygve (1945). A Phytoplankton Survey of the Polluted Waters of Inner Oslo Fjord. Oslo: I kommisjon hos Jacob Dybwad. стр. 11ff. 
  7. ^ Maishman, Elsa (12. 8. 2022). „Freya the Walrus Could Be Put Down Unless Public Back Off, Norway Warns”. BBC News. Архивирано из оригинала 24. 8. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2022. „A walrus that has become a popular attraction in the Oslo Fjord ... 
  8. ^ Statsbygg (Regjeringen)
  9. ^ Kommunal- og moderniseringsdepartementet (Regjeringen)
  10. ^ Statsbygg (Store norske leksikon)
  11. ^ „Om operahuset”. www.operaen.no (на језику: норвешки букмол). Приступљено 2019-10-25. 
  12. ^ а б „Welcome to the New Oslo Opera House”. Operaen.no. Архивирано из оригинала 2018-03-08. г. Приступљено 2010-11-16. 
  13. ^ Klapisch-Zuber, Christiane (1969). Les maitres du marbre : Carrare, 1300-1600. Paris: J. Touzot. стр. 129—192. ISBN 9782713204685. 
  14. ^ Gemelli, Filippo (2021). „L’approvvigionamento lapideo tra XIV e XV secolo nei cantieri del Duomo e della Certosa di Pavia” (PDF). MARMORA et LAPIDEA (на језику: италијански). 2: 169—183. ISSN 2724-4229. 
  15. ^ Klapisch-Zuber, Christiane (1969). Les maitres du marbre : Carrare, 1300-1600. Paris: J. Touzot. стр. 192. ISBN 9782713204685. 
  16. ^ „Nidaros Cathedral”. Trondheim kommune. Архивирано из оригинала 2014-12-30. г. Приступљено 2014-12-30. 
  17. ^ „Nidaros domkirke”. Kirkesøk: Kirkebyggdatabasen. Приступљено 2018-03-17. 
  18. ^ „Oversikt over Nåværende Kirker” (на језику: норвешки). KirkeKonsulenten.no. Приступљено 2018-03-17. 
  19. ^ „Norway’s Opera House - Norway official travel guide”. visitnorway.com. 2010-04-21. Приступљено 2010-05-24. 
  20. ^ „Oslo Opera House wins international award”. Vårt Land. The Norway Post. 25. 10. 2008. Архивирано из оригинала 02. 01. 2020. г. Приступљено 2008-10-25. 
  21. ^ Jackie Craven (2010). „Oslo Opera House in Oslo, Norway”. About.com. Архивирано из оригинала 14. 01. 2011. г. Приступљено 16. 11. 2010. 
  22. ^ „H.M. Queen Sonja Takes Part in the Unveiling of She Lies at The Opera”. koro. 11. 5. 2010. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 16. 11. 2010. 
  23. ^ David Peskovitz (7. 4. 2011). „Opera house's fabric curtain looks like crumpled aluminum foil”. BoingBoing.net. Приступљено 2011-04-13. 
  24. ^ „Gerriets Equips New Oslo Opera House”. gerriets.com. 21. 10. 2008. Архивирано из оригинала 9. 5. 2011. г. Приступљено 2011-04-13. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]