Опсада Бихаћа (1592)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Битка код Бихаћа | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Дугог рата | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Османско царство |
 Хабзбуршка монархија | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Хасан-паша Предојевић | Јосип Ламберг | ||||||
| Јачина | |||||||
| 5000 војника[1] | 400 војника[2] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознато | 2.000 цивила[2] | ||||||
Битка код Бихаћа одиграла се 13-19. јуна 1592. године између османског беглербега Хасана-паше Предојевића и хрватског заповедника Бихаћа Јосипа Ламберга.[2] Битка је завршена победом Османлија и предајом Бихаћа.
Битка[уреди | уреди извор]
Подигавши град Петрињу на Купи, Хасан-паша Предојевић је извршио серију упада на хрватску територију освојивши у тим походима Соколац, Рипач, Изачић, Штурлић и Благај на Корани. 10. јуна 1592. године Хасан-паша је послао претходницу своје војске на Бихаћ, а сам је стигао пред град три дана касније. Најпре је покушао наговорити заповедника града Јосипа Ламберга да преда град без борбе, а пошто је добио одричан одговор, предузео је артиљеријски напад на град. Наредио је артиљерији да напада град са свих страна. Након артиљеријског гранатирања и пешадијских јуриша, град се предао 19. јуна.
Након битке[уреди | уреди извор]
Познајући стратешку важност града, Хасан-паша је добро утврдио Бихаћ. Околину је населио Власима почетком следеће године. Одатле ће предузети нови поход против Хрвата који ће довести до битке на Бресту против хрватског бана Томе Ердеда.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Историја за трећи разред гимназије, општи и друштвено-језички смер, Радош Љушић
- ^ Lopašić 1890, стр. 87.
- ^ а б в Švear, Ivan (1841). Ogledalo Ilirie, iliti, Dogotovština Ilirah, zatim Slavinah, a najpošle Horvatah i Serbaljah zvanih: od potopa, to jest godine světa 1656. na četiri strane razděljena, i po dugoterpnom poslu na světlo dana od Ivana Šveara (на језику: хрватски). Tiskano kod Franje Župana.