Опсада Солуна (617)

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Солуна
Део Византијско-аварски ратови

Балкан крајем 6. века
Време617. или 618.
Место
Солун
Исход Византијска победа
Сукобљене стране
Словени и Авари Византија

Опсаду Солуна извршили су 617. или 618. године Авари и Словени. Део је Византијско-аварских ратова. Завршена је неуспехом аварско-словенске војске.

Позадина[уреди | уреди извор]

У последњој четвртини 6. века Византијски Балкан погођен је инвазијом Авара који су се, након уништења државе Гепида и повлачења Лангобарда у Италију, учврстили у Панонској низији. Авари су имали помоћ Словена који су настањивали леву обалу Доњег Дунава. Источну границу угрожавала је Сасанидска Персија. Након пада Сирмијума и Сингидунума 582. године Балкан је остао небрањен од аварских напада које је на неколико година зауставила Маврикијева контраофанзива[1][2]. Солун је у то време био најзначајнији византијски град на Балкану и други по величини град Царства. Фока је током своје владавине данком у злату одржавао мир са Аварима[3][4]. То их ипак није спречило да пустоше балканске провинције. Од пустошења нису поштеђени ни западни делови Полуострва које су напади Хуна и Острогота заобилазили. Археолошке трагове словенских напада почетком 7. века представљају селишта Словена и некрополе са урнама у источном приобалном појасу Доње Мезије ка граници Мале Скитије и Дунаву као граници Дакије Рипензис. У спису о чудима Светог Димитрија забележено је да је народ Словена опустошио Тесалију са острвима, Хеладу, Кикладска острва, Ахају, Епир, па чак и Малу Азију. Године 614. пала је Салона, седиште провинције Далмације. Византијску власт на овим просторима обновиће тек цар Василије Македонац у 9. веку. Ниш и Сердика освојени су 615. године, а Солун је морао издржати две велике опсаде[5].

Опсада[уреди | уреди извор]

Група словенских племена је 615. године опсела Солун. Предводио их је Хатсон. Напад је завршен неуспехом[6][7]. Словени су након овог неуспеха послали кану делегате обећавајући велики плен у случају освајања Солуна. До аварског напада на Солун дошло је 617. или 618. године. Опсада је описана у "Чудима светог Димитрија". Напад је био неочекиван. Каган је користио опсадне куле и катапулте. Ираклије, изненађен аварским нападом, због претњи Персијанаца није могао да пошаље помоћ. Међутим, због неискуства Авара у руковању опсадним справама опсада није успела[8][9]. Опсадна кула се срушила на саме Аваре. Опсада је трајала 33 дана и завршена је преговорима између кагана и управника Солуна. Авари су се повукли када им је плаћен данак у злату. Словени су своје заробљенике продали Солуњанима. Солун ће деценијама, све до 676. године, остати поштеђен словенских напада[10].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Christophilopoulou 2006, стр. 13–14.
  2. ^ Pohl 1988, стр. 70–89.
  3. ^ Pohl 1988, стр. 101–107.
  4. ^ Christophilopoulou 2006, стр. 14–17.
  5. ^ Christophilopoulou 2006, стр. 15, 22.
  6. ^ Christophilopoulou 2006, стр. 25.
  7. ^ Pohl 1988, стр. 241.
  8. ^ Christophilopoulou 2006, стр. 26.
  9. ^ Pohl 1988, стр. 242.
  10. ^ Pohl 1988, стр. 242–243.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Christophilopoulou, Aikaterini (2006). „Βυζαντινή Μακεδονία. Σχεδίασμα για την εποχή από τα τέλη του Στ' μέχρι τα μέσα του Θ' αιώνος”. Βυζαντινή Αυτοκρατορία, Νεώτερος Ελληνισμός. Athens: Herodotos. стр. 9—68. ISBN 978-960-8256-55-2. 
  • Pohl, Walter (1988). Die Awaren. Ein Steppenvolk in Mitteleuropa 567–822 n. Chr. Munich: Verlag C.H. Beck. ISBN 978-3-406-33330-9. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опсада_Солуна_(617)&oldid=25918731”