Град Љубушки
| Град Љубушки | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Босна и Херцеговина
| ||
| Ентитет |  Федерација БиХ
| ||
| Кантон |  Западнохерцеговачки кантон
| ||
| Становништво | |||
| Становништво | 28.184 (2013) | ||
| Географске карактеристике | |||
| Површина | 292,73 km2 | ||
|
| |||
| Остали подаци | |||
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) | ||
| Градоначелник | Невенко Барбарић (ХДЗ БиХ) | ||
| Позивни број | (+387) 39 | ||
| Веб-сајт | www.ljubuski.ba | ||
Град Љубушки је јединица локалне самоуправе на југу Федерације БиХ, БиХ. Припада Западнохерцеговачком кантону, а сједиште се налази у граду Љубушки.
Послије потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, град Љубушки је у цјелини ушао је састав Федерације БиХ.
Географија[уреди | уреди извор]
Клима је умерена медитеранска (25,2 °C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, град Љубушки је имао 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Хрвати | 26.127 (92,19%) | 25.334 (91,77%) | 26.198 (92,67%) |
| Муслимани [а] | 1.592 (5,61%) | 1.498 (5,42%) | 1.812 (6,40%) |
| Срби | 65 (0,22%) | 83 (0,30%) | 118 (0,41%) |
| Југословени | 227 (0,80%) | 515 (1,86%) | 49 (0,17%) |
| остали и непознато | 329 (1,16%) | 173 (0,62%) | 92 (0,32%) |
| Укупно | 28.340 | 27.603 | 28.269 |
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Бијача, Вашаровићи, Вељаци, Витина, Војнићи, Граб, Грабовник, Градска, Греда, Грљевићи, Доле, Звирићи, Кашће, Клобук, Липно, Лисице, Љубушки, Милетина, Мостарска Врата, Ораховље, Оток, Преграђе, Пробој, Пролог, Радишићи, Стубица, Студенци, Тескера, Хардомиље, Храшљани, Хумац, Церно, Црвени Грм, Црнопод и Шиповача.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Попис становништва, домаћинства и станова у Босни и Херцеговини, 2013. (PDF). Сарајево: Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2016. стр. 58. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | .jpg) | |
|---|---|---|
