Општина Бачка Паланка
Општина Бачка Паланка | |
|---|---|
 Споменик краљу Петру I Карађорђевићу и зграда скупштине општине Бачка Паланка | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки округ |
| Седиште | Бачка Паланка |
| Становништво | |
| — 2022. |  48.265[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 579 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Бранислав Шушница (СНС) |
| Веб-сајт | www.backapalanka.rs |
Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.342 ha, а на шумску 2.801 ha).
Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 48.265 становника[1] (према попису из 2011. било је 55.528 становника).[2] У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.
Насељена места
[уреди | уреди извор]Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насељених места.
| Насељено место | Број становника[3] | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011. | Попис 2022. | ||
| Бачка Паланка | 28.239 | 25.476 | -9,78% |
| Визић | 270 | 240 | -11,11% |
| Гајдобра | 2.578 | 2.089 | -18,97% |
| Деспотово | 1.853 | 1.544 | -16,68% |
| Карађорђево | 738 | 562 | -23,85% |
| Младеново | 2.679 | 2.108 | -21,31% |
| Нештин | 794 | 609 | -23,30% |
| Нова Гајдобра | 1.220 | 1.016 | -16,72% |
| Обровац | 2.944 | 2.495 | -15,25% |
| Параге | 921 | 792 | -14,01% |
| Пивнице | 3.337 | 2.812 | -15,73% |
| Силбаш | 2.467 | 2.073 | -15,97% |
| Товаришево | 2.657 | 2.321 | -12,65% |
| Челарево | 4.831 | 4.128 | -14,55% |
| Општина Бачка Паланка | 55.528 | 48.265 | -13,08% |
Етничка структура
[уреди | уреди извор]
У општини Бачка Паланка живи око 48.265 становника, а у самом граду 25.476. Између два пописа (2011. и 2022. године) бачкопаланчана је мање за око 13%. Највећи узрок смањена броја становника је мањи наталитет од морталитета и исељавање у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Немачка, Словенија…).[1]
Етничка структура општине (према попису из 2022. године):
- Срби - 38.026 (78,78%)
- Словаци - 3.988 (8,26%)
- Мађари - 1.045 (2,16%)
- Југословени - 224 (0,46%)
- Хрвати - 528 (1,09%)
- Роми - 1.156 (2,39%)
- остали (Русини, Бошњаци, и др.)
Привреда
[уреди | уреди извор]_033.jpg)
Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре (Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.[2]
Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војводини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде из 2012. године под виноградима је 167 ха (углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха (Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Милан Јанић, кајакаш
- Евгеније Пилиповић, јеромонах
- Петар Челик, бодибилдер
- Пеђа Петровић, бодибилдер
- Жарко Шешум, рукометаш
- Марко Вујин, рукометаш
- Михаљ Кертес, политичар
- Ђорђе Ивеља, фудбалер
- Милан Курепа, атомски физичар
- Пеђа Меденица, певач, композитор и текстописац
Види још
[уреди | уреди извор]- Бачка Паланка - градско насеље
- Тиквара – парк природе
- ФК Бачка - чувени фудбалски клуб
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 11. 12. 2024.
- ^ Етничка структура након пописа 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација општине
- // Интернет портал општине Бачка Паланка - БАП ВЕСТИ
- // Туристичка организација општине Бачка Паланка
| Насељена места општине Бачка Паланка |  | |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Бачка Паланка | ||
| Спорт у општини Бачка Паланка | ||
