Општина Стара Пазова

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Стара Пазова

Зграда скупштине општине Стара Пазова
Грб општине Стара Пазова
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Сремски округ
Седиште Стара Пазова
Становништво
Становништво Пад 62.318 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 351 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Ђорђе Радиновић (СНС)
Веб-сајт http://www.starapazova.rs/

Општина Стара Пазова налази се у југоисточном делу Срема, у Војводини, између два највећа града у републици Србији; од Београда је удаљена 30 km, а од Новог Сада 40 km. Више важнијих саобраћајница пролази кроз општину: ауто-пут Београд-Загреб, ауто-пут Београд-Нови Сад, регионални путеви М22, П106 и П121. Кроз општину такође пролази пруга Будимпешта-Нови Сад-Београд-Ниш.[2] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 62.318 становника[1] (према попису из 2011. било је 65.792 становника).[3]

Београдски аеродром Никола Тесла је удаљен 15 km од центра општине, а војни аеродром у Батајници 8 km. Источна граница општине је омеђена Дунавом у дужини од 24 km па је ова Општина саобраћајно повезана и пловним путем.[2]

О општини[уреди | уреди извор]

Стара Пазова је све до формирања Нове Пазове (крај 18. века) имала назив Пазова. Њен први помен под именом Пазуха потиче с краја 15. века. Парох Симеон Араницки (1911) помиње да је Пазова добила назив по шанцу Пазуха. Шанац представља војничко утврђење, што указује да овај назив можда потиче из периода Војне Крајине (1701-1871). У историјским списима Стара Пазова се помиње по називом Пазуха, Пазува, Пазуа и Пазова (Бојовић В, 2004). Настарија насеља су Белегиш, Војка и Сурдук, који се први пут помињу током 15. века и Стари Бановци и Голубинци, у 16. веку. Војка је 2016. године прославила 600 година постојања.[4] Остала места настала су током 18. века. Називи су разнородног порекла, од зоогеографског (Голубинци), геоморфолошког (Сурдук) до личних имена Бела Киш (Белегиш), Бан Милисав (Бановци), крчмарица Војка (Војка) и Крњо (Крњешевци). Најкасније формирана насеља добила су придев који наводи да су млађа у мрежи насеља (Нови Бановци и Нова Пазова).[5]

Погодан географски положај, раскршће главних путева, близина Београда и Новог Сада, условили су повољан развој економског и друштвеног седишта овог дела Срема.

У XVIII и XIX веку ово подручје насељавају Срби, а нарочито Словаци.

Општина Стара Пазова има једну од најдужих традиција када је у питању развој малих и средњих предузећа у целој Војводини. Данас овде има око 500 малих и средњих предузећа и око 2600 занатских радњи од којих се већина налази у Старој и Новој Пазови. Развија се и индустрија: дрвно-индустријски комбинат, фабрика металних производа и фабрика машина, циглана и др.

Пољопривреда је такође важна у локалној економији. Има око 30000 хектара обрадиве земље, од чега је 22000 хектара у приватном власништву.

Насељена места[уреди | уреди извор]

Општина Стара Пазова у Сремском округу.
Мапа општине Стара Пазова

Општина Стара Пазова се састоји од 9 до 11 насеља, од тога се 3 или 4 сматрају урбаним, а 7 руралним.[5][6] Урбана насеља су:

Рурална насеља су:

  1. ^ На сајту општине Стара Пазова, Бановци-Дунав су наведени као посебно насеље.[5]
  2. ^ На сајту општине Стара Пазова, Петровић Салаш није наведен као насеље, али јесте на сајту туристичке организације Старе Пазове.[6]

Демографија[уреди | уреди извор]

Етничка припадност[уреди | уреди извор]

Осим Срба, у Старој Пазови живи више националних мањина, углавном Словаци. Друге бројније националне мањине су Хрвати, Мађари и Роми, као и друге мање бројне мањине.

Словаци[уреди | уреди извор]

Град Стара Пазова је дом највеће словачке заједнице у Србији, јер Словаци чине 31% становништва. Општина садржи основну школу на словачком језику „Херој Јанко Чмелик”, радио програм на словачком језику, Словачко културно-уметничко друштво (у оквиру кога постоје фолклорни ансамбл Класје и позоришна група ВХВ) и словачку евангелистичку цркву. Све ове институције представљају окосницу словачке традиције која словачком становништву у Старој Пазови помаже да сачувају своје обичаје и културу.[2]

Хрвати[уреди | уреди извор]

Од свих насеља у Старој Пазови, хрватско становништво је највише сконцентрисано у Голубинцима. Пошто су Голубинци укључени у Војну крајину 1756, више хрватских породица се досељава из Пожеге из Шијачке области, а затим и више хрватских-шокачких породица из Бачке.[7] Први католици у Голубинцима припадали су командном кадру Регименте на чији захтев 1771. долази до формирања римокатоличке жупе у Голубинцима под чијом надлежношћу су и села Попинци, Војка и Шимановци. Насељавање 17 хрватских породица са нуштарског властелинства Куена грофа Ходерварја, из Јармине и Опојеваца одобрио је Дворски савет 1775. године. 1828. је изграђена католичка капела, док је данашња црква Светог Јурја грађена од 1876. до 1885.[7] Хрватска читаоница је основана 1919. У Голубинцима је за 150-так година службовало 25 католичких свештеника. Данас културну традицију Хрвата негује Хрватско културно просвјетно друштво Томислав.[2]

Роми[уреди | уреди извор]

Роми су присутни готово у сваком насељу у општини. Претпоставља се да су Роми присутни у насељима општине Старе Пазове од када постоје та насеља. Као и у осталим срединама у Војводини, током историје Роми су најчешће по занимању били свирачи, џамбаси, трговци стоком, корпари a има их и који се баве земљорадњом. Општина Стара Пазова има Канцеларију за инклузију Рома која је сервисни центар, чији је циљ унапређење квалитета живота ромске заједнице у области здравства, образовања, становања и запошљавања.[2]

Религија[уреди | уреди извор]

Како су заступљене различите вероисповести, у општини постоји и више хришћанских цркава и то православне, католичке, евангелистичка и друге, које негују узорне конфесионалне односе.[2]

Број становника[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника општине:

Национални састав општине Стара Пазова према попису из 2002. године:

Резултати пописа 2002.‍
Срби
  
 54,850 81,16%
Словаци
  
 5.992 8,86%
Хрвати
  
 1.615 2,39%
Роми
  
 1.095 1,60%
Југословени
  
 754 1,11%

Национални састав општине Стара Пазова према попису из 2011. године:

Резултати пописа 2011.[8]‍
Срби
  
 54.516 82,86%
Словаци
  
 5.212 7,01%
Хрвати
  
 1.336 2,03%
Роми
  
 1.193 1,81%
остали
  
 1.697 2,58%
неизјашњени
  
 1.838 2,79%
укупно: 65.792

Сва насеља у општини имају већинско српско становништво.

Рељеф[уреди | уреди извор]

Рељеф општине Стара Пазова настао је деловањем тектонских покрета и радом егзогених сила. Узајамним деловањем свих поменутих геоморфолошких фактора створене су три рељефне целине: лесна зараван, лесна тераса и алувијална раван.[9]

Лесна зараван је од алувијалне равни Дунава јасно одвојена високим одсеком, према западу благо опада и без јасно изражене границе прелази у лесну терасу. Највиша је северозападно од Сурдука и износи 120m, док код Старе Пазове и Нове Пазове опада на 80m и 78m. Површина лесне заравни на територији општине Стара Пазова испресецана је долинама потока, предолницама и сурдуцима. Највећу долину је начинио поток Будовар. Сурдуци су чести на ивици лесног одсека према долини Дунава, а високи су и до 40m.[9]

Лесна тераса захвата југозападни део општине. Граница према вишој лесној заравни је слабо изражена. У њеним јужнијим деловима све чешћи облици фосилних токова затрпани лесом. На лесној тераси је крњешевачка депресија. Велика или крњешевачка депресија је плитка, релативне дубине око 5m. Њено дно је најнижа тачка сремске лесне терасе, а налази се између Крњешеваца и Угриноваца на висини од 75m.[9]

Алувијална раван Дунава заузима узак појас земљишта на крајњем истоку, између корита реке и високог лесног одсека, а њој припадају и три дунавске аде. Највећу ширину достиже јужно од Белегиша, где је широка и до 1,5km. Алувијалну раван прекривају дебеле наслаге песка и муља. Висина овог геоморфолошког члана опада низ Дунав и креће се од 72m до 74m код Сурдука до 71 м код Нових Бановаца.[9]

Клима[уреди | уреди извор]

У општини Стара Пазова влада умерено – континентална клима са јасно израженим годишњим добима и са великом температурном променљивошћу. Лета су топла и претежно сува, зиме су хладне са снегом, док пролеће и јесен одликује топлије време са великим количинама падавина. Најхладнији месец са најнижим температурама је јануар, са дневним просечним темературама од -1 °C до 5 °C. Најтоплији месеци у години су јул и август, са дневним просечним темературама од 16 °C до 30 °C. Просечна годишња температура износи 11 °C.[10] На овом подручју су чести ветрови који дувају из различитих праваца. Кошава је југоисточни ветар који дува брзином и до 120 km/h, неколико дана за редом током целе године, изузев у летњим месецима и најчешћи је ветар.[10] Северац дува са севера, а хладнији је и спорији од Кошаве. Најветровитији месец је фебруар.[9][10]

Просечна годишња количина падавина износи 648mm.[9] Количина падавина са смањује од запада према истоку. Највише кишних падавина има у мају, док се минималне падавине бележе у октобру.[10] Средња годишња облачност у просеку износи 54% покривености неба. Најведрији месец је август, а најоблачнији је децембар. Средња годишња сума осунчавања је 2.167,3 часова. Најсунчанији месец у години је јул, док најмање сунца има у децембру, који је претежно облачан.[9]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Наука, књижевност, култура и едукација[уреди | уреди извор]

Спортисти[уреди | уреди извор]

Војна лица[уреди | уреди извор]

Остали[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ а б в г д ђ „Опште информације - Општина Стара Пазова”. старапазова.рс. Општина Стара Пазова. Приступљено 11. 1. 2022. 
  3. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ „I najmlađi učestvuju u proslavi jubileja Vojke”. ртвстарапазова.рс. Радио-телевизија Старе Пазове. 20. 5. 2016. Приступљено 11. 1. 2022. 
  5. ^ а б в „Бановци-Дунав - Општина Стара Пазова”. старапазова.рс. Општина Стара Пазова. Приступљено 11. 1. 2022. 
  6. ^ а б „Petrović Salaš”. туризампазова.рс. Туристичка организација општине Стара Пазова. Приступљено 11. 1. 2022. 
  7. ^ а б „Rimokatolička crkva Sv. Jurja — Golubinci”. туризампазова.рс. Туристичка организација општине Стара Пазова. Приступљено 11. 1. 2022. 
  8. ^ РЗС | Резултати извештаја Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.
  9. ^ а б в г д ђ е „Рељеф и клима”. туризампазова.рс. Туристичка организација општине Стара Пазова. Приступљено 11. 1. 2022. 
  10. ^ а б в г „lima Stara Pazova”. meteoblue.com. MeteoBlue. Приступљено 11. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Стара_Пазова&oldid=27492020”