Организација за црноморску економску сарадњу

С Википедије, слободне енциклопедије

Организација за црноморску економску сарадњу
  Чланице BSEC-а
  Посматрачи
СкраћеницаBSEC
Датум оснивања4. јун 1992.
Типекономска организација за сарадњу у источној Европи
СедиштеИстанбул,
 Турска
Чланови13 држава
 Албанија,
 Јерменија,
 Азербејџан,
 Бугарска,
 Грузија,
 Грчка,
 Молдавија,
 Румунија,
 Русија,
 Северна Македонија,
 Србија,
 Турска,
 Украјина
Генерални секретарЛазар Команеску,
 Румунија
Веб-сајтwww.bsec-organization.org

Организација за црноморску економску сарадњу (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.[1] Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Пригодна марка Пошта Србије из 2017. поводом 25 година од оснивања Организације за црноморску економску сарадњу

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасност, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

Ступањем на снагу Повеље 1. маја 1999. године, BSEC је стекла међународни правни идентитет и трансформисала се у пуноправну регионалну економску организацију: Организацију црноморске економске сарадње. Приступањем Србије (тада Србије и Црне Горе) у априлу 2004. године, број држава чланица Организације се повећао на дванаест.[1] Приступање Северне Македоније 2020. повећало је чланство у организацији на тринаест.

Важан аспект активности BSEC-а је развој SME и предузетништва у земљама чланицама. У вези са овим питањима организована је серија радионица у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер и ERENET.[2]

Мапа држава чланица Организације за црноморску економску сарадњу
  Државе чланице
  Државе посматрачи

Чланице[уреди | уреди извор]

Држава Приступање
 Азербејџан 1992.
 Албанија 1992.
 Бугарска 1992.
 Грузија 1992.
 Грчка 1992.
 Јерменија 1992.
 Молдавија 1992.
 Румунија 1992.
 Русија 1992.
 Србија 2004.
 Турска 1992.
 Украјина 1992.

Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]

Земље посматрачи су:

Структура[уреди | уреди извор]

  • Састанци самита шефова држава или влада држава чланица редовно се одржавају сваких 5 година;[3]
  • Веће министара спољних послова је главни орган за доношење одлука BSEC-а и састаје се два пута годишње;
  • Савет министара се састаје како би постигао консензус о конкретним питањима;
  • Комитет високих званичника састаје се 4 пута годишње и ради у име министара иностраних послова;
  • Помоћни органи које формира Веће министара спољних послова баве се својим мандатом који је одредио Савет, припремају заједничке пројекте и прате реализацију ових пројеката. Радне групе и групе експерата су помоћни органи;
  • Председавајући координира све активности BSEC-а, као и контролише правилно вођење активности организације и спровођења Резолуција и одлука Савета. По енглеском абецедном реду, једна од држава чланица председава сваких 6 месеци.[3] Председавање BSEC-ом је обавља Украјина у периоду од 1. јула до 31. децембра 2017. године.[4]

Повезана тела[уреди | уреди извор]

Повезана тела BSEC-а обављају своје функције уз поштовање принципа BSEC дефинисаних у Декларацији самита од 25. јуна 1992. и Повељи. Они имају сопствени буџет.[3]

Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње (PABSEC)[уреди | уреди извор]

Парламентарна скупштина Црноморске економске сарадње са седиштем у Истанбулу, је међупарламентарна консулттивна институција организације формирана на основу Декларације о оснивању Парламентарне скупштине црноморске економске сарадње 26. фебруара 1993. године од стране 9 држава оснивача. Грчка се придружила PABSEC 1995. године, Бугарска 1997. године, а Србија (бивша Србија и Црна Гора) 2004. године.[5]

Председник PABSEC-а је Арчил Талаквадзе из Грузије, а потпредседник је Ануш Беглојан из Јерменије.[6]

Русија је протерана у децембру 2022. године.[7]

Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу (BSEC BC)[уреди | уреди извор]

Пословни савет Организације за црноморску економску сарадњу формиран је 1992. године као међународна, невладина и непрофитна организација ради јачања унапређења пословног окружења у региону Црног мора. Пословни савет представља пословне заједнице држава чланица. Међународни секретаријат пословног савета налази се у Истанбулу.[8]

Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB)[уреди | уреди извор]

Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB) је међународна финансијска институција која је формирана 24. јануара 1997. године. Она подржава економски развој и регионалну сарадњу обезбеђујући трговинско и пројектно финансирање, гаранције и капитал за развојне пројекте који подржавају јавна и приватна предузећа у својим земљама чланицама. Циљеви банке укључују промовисање регионалних трговинских веза, међудржавних пројеката, страних директних инвестиција, подржавање активности које доприносе одрживом развоју, са нагласком на стварању радних места у земљама чланицама, обезбеђивање да свака операција буде економски и финансијски здрава и доприноси развоју тржишне оријентације.[9] Организација има одобрени капитал од 1,325 милијарди долара.[8] Седиште банке налази се у Солуну, Грчка.

BSTDB је вођена споразумом о оснивању Црноморске трговинске и развојне банке, уговором регистрованим у Уједињеним нацијама. За разлику од Међународног монетарног фонда и других, BSTDB не наводи услове политике којима се државе дужници могу контролисати.[10] Банка има дугорочни кредитни рејтинг 'А' од Мудијевог сервиса за инвеститоре и 'А3' од Стандард & Пура, обе са стабилним изгледима.[11]

Међународни центар за црноморске студиј (ICBSS)[уреди | уреди извор]

Међународни центар за црноморске студије је независни истраживачки центар фокусиран на шири регион Црног мора, који истовремено служи и као повезано тело BSEC-а. Основан је 1998. године.[12]

Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација (BCCESDEI)[уреди | уреди извор]

Координациони центар BSEC за размену статистичких података и економских информација основан је са циљем прикупљања статистичких и економских информација, обављања секретарских функција, координације добијених података и размене са земљама чланицама.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Permanent International Secretariat. „About BSEC”. Black Sea Economic Cooperation (BSEC). Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2009-05-29. „With the accession of Serbia and Montenegro in April 2004, the Organization’s Member States increased to twelve.” 
  2. ^ Antal Szabó (ed.), Emerging entrepreneurship and the policy development in the BSEC after the economic crises, Konrad-Adenauer-Stiftung, Ankara 2012, ISBN 978-975-7968-99-3
  3. ^ а б в ORGANIZATION OF THE BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION. „Point of reference for regional cooperation and understanding” (PDF). www.bsec-organization.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-12-23. г. Приступљено 2017-12-19. 
  4. ^ „Chairmanship”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-21. 
  5. ^ „Introduction”. www.pabsec.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 01. 2023. г. Приступљено 2017-12-20. 
  6. ^ „Armenian MP elected PABSEC Vice-President”. armenpress.am (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-26. 
  7. ^ „Russia expelled from yet another international organization”. Ukraine Frontlines (на језику: енглески). 2022-12-07. Приступљено 2022-12-07. 
  8. ^ „Business Council”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-20. 
  9. ^ „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2023. 
  10. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2008. 
  11. ^ „Black Sea News, No. 26, December 2012” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 6. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2019. 
  12. ^ „ICBSS”. www.bsec-organization.org. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г. Приступљено 2017-12-20. 
  13. ^ „Center for Statistics”. www.bsec-organization.org. Приступљено 2017-12-20. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Организација_за_црноморску_економску_сарадњу&oldid=27553108”