Орден братства и јединства
| ОРДЕН БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА | |
|---|---|
 | |
Додељује  СФР Југославија | |
| Статус | не додељује се више |
| Установљен | 15. август 1943. |
| Прво одликовање | 1. септембар 1944. |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (више) | Орден заслуга за народ |
| Следеће (ниже) | Орден народне армије |
Орден братства и јединства (мкд. Орден братство и единство; словен. Red bratstva in enotnosti) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у два степена, које се додељивало од 1943. до 1992. године.
Орден братства и јединства у једном степену установио је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито 15. августа 1943. године Указом о одликовањима у Народноослободилачкој борби, а добијао се — за осведочени рад на остварењу јединства наших народа.[1] После завршетка рата, Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије је 9. јуна 1945. године донело Закон о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије према коме је Орден братства и јединства добио два реда, а додељивало за — нарочите заслуге у ширењу братства међу народима и народностима и развијању политичког и моралног јединства народа. Орден се носио на десној страни груди.[2][3]
Законом о изменама и допунама Закона о одликовањима ФНР Југославије од 1. марта 1961. године извршена је измена назива Ордена, па је од тада имао следеће редове:[2]
- Орден братства и јединства са златним венцем — 12 у важносном реду југословенских одликовања.
- Орден братства и јединства са сребрним венцем — 21 у важносном реду југословенских одликовања.
Аутори Ордена, као и већине југословенских одликовања, били су сликар Ђорђе Андрејевић Кун и вајар Антун Аугустинчић. Орден представља модификовани грб СФРЈ, у виду заједничког пламена најпре пет, а касније шест бакљи. Пламенове носи стилизована рељефна петокрака звезда, уоквирена ловоровим венцем златне или сребрне боје, у зависности од степена одликовања.Први примерци су били израђивани у Московској ковници новца у Совјетском Савезу. После рата, Орден се најпре израђивао у златарско-резбарској радионици „Браће Кнаус” у Загребу, а потом у Индустријској ковници „Орешковић Марко” (ИКОМ), такође у Загребу.[4]
Од почетка доделе овог одликовања, 1. септембра 1944. до 31. децембра 1985. године додељено је 3.870 Ордена братства и јединства са златним венцем (I реда), а од 8. јуна 1945. до 31. децембра 1985. године додељено је 55.675 Ордена братства и јединства са сребрним венцем (II реда).[4]
| Изглед и траке одликовања | |||
|---|---|---|---|
| Орден братства и јединства са златним венцем | Орден братства и јединства са сребрним венцем | ||
 |
 | ||
 |
 | ||
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зборник НОР 1949, стр. 300.
- ^ а б Историјски архив 2015, стр. 30.
- ^ Војни лексикон 1981, стр. 369.
- ^ а б Историјски архив 2015, стр. 31.
Литература[уреди | уреди извор]
- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949.
- Војна енциклопедија том VI. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1973. ISBN.
- Опћа енциклопедија Југославенског лексикографског завода том VI. Београд: Југославенског лексикографског завода. 1980. ISBN.
- Војни лексикон. Београд: Војно издавачки завод. 1981. ISBN.
- Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда (PDF). Београд: Историјски архив Београда. 2015. ISBN.
| Ордени: |
| .svg) |
|---|---|---|
| Медаље: | ||
| Споменице: | ||
| Одликовани: | ||
