Орионов појас

С Википедије, слободне енциклопедије
Астрофотографија Орионовог појаса.

Орионов појас или Појас Ориона, познат и по имену Три Краља или Три Сестре, је астеризам у сазвежђу Орион. Састоји се из три светле звезде Алнитак, Алнилам и Минтака.

Тражећи Орионов појас на ноћном небу је најлакши начин проналажења сазвежђа Орион на небу. Звезде су мање-више једнако размакнуте и формирају праву линију, те се такође могу и визуализовати као каиш ловца. Науочљивији је на раном ноћном небу током северне зиме/јужног лета, тачније у месецу јануару око 21 часа.[1]

Звезде Орионовог појаса[уреди | уреди извор]

У овом ширем погледу, појас (три звезде у средини) је виђен у релацији са оближњим облицима у сазвежђу Орион.

Алнитак[уреди | уреди извор]

Алнитак (Зета Орионис, 50 Ори) је систем од три звезде на источном крају Орионовог појаса, и удаљена је 736 светлосних година од Земље. Њихов луминозитет је 100,000 пута јачи од луминозитета Сунца. Примарна звезда (Алнитак A) је и сама скоро па бинарна звезда, и обухвата Алнитак Aa и Алнитак Аб. Сматра се да је Aa 28 пута масивнија од Сунца, и да има 20 пута већи пречник. Алнитак Аа је најсветлија звезда класе О на ноћном небу. Алнитак Б је звезда класе Б која кружи око звезде Алнитак А на сваких 1500 година. Четврта звезда, Алнитак Ц, није још увек потврђени члан овог система, и може бити да се само случајно налази у истој линији са осталим звездама овог система.

Алнилам[уреди | уреди извор]

Алнилам (Епсилон Орионис, 46 Ори) је око 1340 светлосних година удаљен од Земље, и сија магнитудом од 1.70. Узевши у обзир ултравиолетно светло, Алнилам је 375,000 пута луминознији од Сунца.[2] То је плави супер-џин у сазвежђу Орион. Фламстид ју је убележио као 46 Орионис.

То је тридесета најсветлија звезда на небу (четврта најсветлија у сазвежђу Орион) и она је плаво-бели супер-џин. Заједно са звездама Минтака и Алнитак, оне чине Орионов појас, познат по много различитих имена широм света. Алнилам је средишња звезда.

Од 1943. године, спектар ове звезде је служио као једна од стабилних тачака по којима су друге звезде класификоване. То је такође и једна од 57 звезда које се користе при небеској навигацији. Налази се на својој највишој позицији на небу око поноћи 15. децембра сваке године.

Релативно једноставан спектар Алнилама је чини врло корисним за проучавање муђузвезданог медијума. У току наредних милион година, ова звезда ће се можда претворити у црвеног супер-џина и експлодиратии као супернова. Окружена је молекуларним облаком NGC 1990. Њени звездани ветрови могу достићи брзину од 2000 km/s, што може узроковати да изгуби масу 20 милиона пута брже него Сунце.

Минтака[уреди | уреди извор]

Минтака (Делта Орионис, 34 Ори) је удаљена 915 светлосних година од Земље и сија магнутудом од 2.21. Минтака је 90,000 путалуминознија од Сунца. Минтака је бинарна звезда. Обе звезде орбитирају једна око друге на свака 5.73 дана.[3]

Референце у историји и култури[уреди | уреди извор]

Сазвежђе Ориона изнад АЛМА интерферометра.[4]

Ове три звезде су у Шпанији, Португалу и Јужној Америци познате као "Las Tres Marías", то јест, Три Марије. Оне такође обележавају северно небо када је Сунце на својој најнижој тачки, и биле су јасан маркер за древно праћење времена. На Филипинима и у Порторику су познате по имену "Los Tres Reyes Magos", то јест, Три Мудраца.[5] Звезде почињу да се појављују око Богојављења, празника који слави библијску посету тројице мудраца младом Исусу, који се обележава 6. јануара.

Ричард Хинкли Ален је забележио велики број народних имена за Орионов појас, међу којима су најпознатија: Штап, Петрова палица, Златни штап, Штап наше Госпе, Мудраци, Три Краља, Три Марије, или просто Три звезде.[6]

На арапском језику, Алнилам значи "ниска перли", Минтака значи "појас" и настаје из речи Ал-нитак النطاق, (an-niṭāq), што значи "каиш".

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Долан, Крис. „Орион”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  2. ^ „Алнилам”. Звезде Џима Калера. Универзитет у Илиноју, Урбана-Шампањ. 2009. Архивирано из оригинала 11. 12. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  3. ^ „Минтака”. Звезде Џима Калера. Универзитет у Илиноису, Урбана-Шампањ. 2009. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  4. ^ „Сазвежђе Ориона изнад АЛМА-е”. ЕСО Слика недеље. Приступљено 20. 08. 2012. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2005. г. Приступљено 17. 01. 2015. 
  6. ^ Ален, Ричард Хинкли. „Имена звезда — Њихово знање и значење”.