Оствалдов закон

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Оствалдов закон познат и као закон разблажења повезује степен дисоцијације електролита и константу дисоцијације.[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Овај закон је извео Вилхелм Оствалд. По њему при разблаживању раствора смањује се концентрација раствора а расте степен дисоцијације (јер је њихов производ константан).[2] Закон је уобличен у следећој формули:

где је:

- константа дисоцијације

- степен дисоцијације електролита

- концентрација раствора.

Важно је уочити да је производ, односно количник ове формуле константан. Како је ово случај, смањењем концентрације (разблаживањем) степен дисоцијације () мора да расте. Оствалдов закон се примењује за слабе електролите.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stock, John T. (1997). „The Pathway to the Ostwald Dilution Law”. J. Chem. Educ. 74 (7): 865. doi:10.1021/ed074p865. 
  2. ^ „Ostwald's dilution law”. Архивирано из оригинала на датум 18. 08. 2011. Приступљено 15. 07. 2010.