Паваши
| Паваши | |
|---|---|
| |
| Felicola subrostratus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | Mallophaga Nitzsch, 1818
|
Паваши или пероједи и длакоједи. су бескрилни инсекти, припадници три фамилије из реда Малофага (лат. Mallophaga). Хране се паперјем, перјем, длаком, излучевинама коже и перути. Изазивају болести под називом малофагоза или павашљивост.[1]
Начин преношења[уреди | уреди извор]
Паваши се преносе са једне на другу животињу директним додиром. Најбројније су на младим животињама. Малофагоза је једна од карактеристика лоших зоохигијенских услова држања животиња.
Морфолошке и биолошке одлике[уреди | уреди извор]
Паваши имају спљоштено тело, покривено длачицама. По свом изгледу сличне су вашима, од којих се разликују по усном апарату, који је прилагођен за дробљење. Величине су од 2 до 6 mm, међутим женке су веће од мужјака.
Паваши као стални паразити карактеришу се тиме што женка полаже јаја на бази перја и длаке домаћина. Након 5 до 6 дана јаја ембрионирају и из њих излазе ларве, које се разликују од одраслих искључиво по величини и боји. После неколико пресвлачења, током 3-4 недеље, од ларви настају одрасли паразити.[2]
Класификација[уреди | уреди извор]
Представника у овом реду има око 3.000 врста.[3] Паваши као паразити различитих врста птица и сисара приказани су на на следећим табелама:
| Подразред Amblycera | ||
| Породица | Род | Домаћин |
| Somaphantidae | Bonomiella | Голубови |
| Menoponidae | Menopon | Голубови |
| Eomenacanthus | Голубови | |
| Menacanthus | Голубови | |
| Hohorstiella | Кокоши | |
| Uchida | Голуб | |
| Trinotonidae | Trinoton | Домаћа гуска |
| Colpocephalidae | Neocolpocephalum | Голубови |
| Gyropidae | Gyropus | Морско прасе |
| Gliricolidae | Trimenopon | |
| Gliricola | Морско прасе | |
| Подразред Ischnocera | ||
| Породица | Род | Домаћин |
| Gonioidae | Oulocrepis | Голубови |
| Goniocotes | Голубови | |
| Campanulotes | Кокоши | |
| Chelopistes | ||
| Stenocrotaphus | Бисерка | |
| Coloceras | Кокоши | |
| Lipeuridae | Lipeurus | Голубови |
| Cuclotogaster | Голубови | |
| Esthiopteridae | Anatoecus | Пловке и патке |
| Columbicola | Кокошка | |
| Anaticola | Пловке и патке | |
| Trichodectidae | Trichodectes | Пас |
| Felicola | Домаћа кокошка | |
| Bovicolidae | Bovicola | Домаће говедо (B. bovis) Коза (B. caprae) Овца (B. ovis) |
| Holakartikos | Коза | |
| Werneckiella | Коњ | |
Штетно деловање[уреди | уреди извор]
Паваши не сишу крв домаћина, већ се хране длаком, перјем, и епидермисом животиња. Код сисара секу, ломе и оштећују длаке, што има за последицу њихово испадање, а код перади оштећују младо перје.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ D.E. Bay & R.L. Harris . Introduction to Veterinary Entomology (A Guide to Livestock Insects). Robert Harris Publisher. 1988. ISBN 978-0-9624083-0-4.
- ^ Séguy E. - Insectes ectoparasites, in L. Chopard (dir.), Faune de France, 43, Lechevalier. Paris, 1944.
- ^ П. Камбуров, И. Василев, Д. Георгиева, Й. Каменов, В. Койнарски, Ветеринарно-медицинска паразитология, Агропрес. 1994. ISBN 978-954-467-001-6. стр. 446-447.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
