Папа Лав VI

С Википедије, слободне енциклопедије
Лав VI
Лав VI
Лични подаци
Пуно имеЛав Сангвини
Датум рођења-
Место рођењаРим, Папска држава
Датум смртифебруар 929.
Место смртиРим, Папска држава
НародностИталијан
Папа
Понтификатјун 928 — фебруар 929.
ПретходникПапа Јован X
НаследникПапа Стефан VII


Грб Лава VI

Папа Лав VI (преминуо фебруара 929. године) био је на челу Католичке цркве нешто више од седам месеци. Од јуна 928. године па до смрти фебруара 929. године. Његов понтификат био је у периоду познатом као мрачно доба папинства (лат. Saeculum obscurum).

Биографија[уреди | уреди извор]

Лав VI рођен је у римској породици,[1] његов отац Кристофер био је примицерије папи Јовану VIII око 876. године. према традицији он је био члан Сагнвини породице.[2] Непосредно пред избор за папу, Лав је служио кардинал-свештеника у цркви свете Сузане.[3]

Лав је изабран за папу око јуна 928. године током периода анархије.[3] Изабран је од стране сенаторке Мароције која је задобила контролу над Римом доминацијом њеног мужа Гаја од Тоскане, он је наредио хапшење и убиство Лавовог претходника папе Јована X.[4]

Током свог кратког понтификата, Лав је потврдио одлуке синода у Сплиту.[3] Он је завршио истрагу свог претходника око црквене ситуације у Далмацији, и наставља да даје палијум Јовану, надбискупу Салоне, наређује свим далматинским епископима да му се покоравају. Он је такође наређује бискупу Нона и другима да се ограниче у оквиру својих бискупија.[5] Лав тада издаке забрану уласка кастрата у савез брака.[6] Издао апел за помоћ против арапских пљачкаша који су претили Риму, наводећи да:

„ко је умро веран овој борби, неће му бити забрањен улазак у небеско краљевство[7]

француски хроничар Флодоард каже за њега:

„Мудрошћу Светог Петра, Лав VI је изабран и примљен, сачуван је седам месеци и пет дана, а као и његови претходници, он се придружио пророцима.“[3]

Лав је преминуо фебруара 929. године, наслеђује га папа Стефан VII. Сахрањен је у базилици Светог Петра.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Platina, Bartolomeo (1479), The Lives of the Popes From The Time Of Our Saviour Jesus Christ to the Accession of Gregory VII, I, London: Griffith Farran & Co., стр. 247, Приступљено 21. 12. 2013 
  2. ^ Masson 1980, стр. 177.
  3. ^ а б в г д Mann 1910, стр. 188
  4. ^ Mann, стр. 163–164.
  5. ^ Mann 1910, стр. 168.
  6. ^ Medical problems of performing artists, Volume 13 . (1998). стр. 151.
  7. ^ Riché 1993, стр. 311.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Riché, Pierre (1993). The Carolingians: A Family Who Forged Europe. стр. 311. 
  • Masson, Georgina (1980). The Companion Guide to Rome. стр. 177. 
  • Mann, Horace K. (1910). The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol. IV: The Popes in the Days of Feudal Anarchy, 891-999. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]