Папа Лав VII

С Википедије, слободне енциклопедије
Папа Лав VII
Папа Лав VII
Лични подаци
Место рођењаРим, Папска држава
Датум смрти13. јул 939.
Место смртиРим, Папска држава
Место укопаБазилика Светог Петра
Папа
Понтификат3. јануар 936—13. јул 939.
ПретходникПапа Јован XI
НаследникПапа Стефан VIII

Папа Лав VII (латински: Leo VII; умро 13. јула 939.) је био 126. папа римокатоличке цркве од 3. јануара 936. године до своје смрти 939. године. Један је од папа периода Saeculum obscuruma.

Биографија[уреди | уреди извор]

Лав је на папској столици наследио папу Јована XI, сина Марозије. На то место поставио га је Алберик II од Сполета, тада најмоћнија личност у Риму. Тиме је Алберик желео да обезбеди свој утицај на папство. Пре понтификата, папа Лав је био свештеник цркве Светог Сикста у Риму. Није имао велике амбиције, а Албериков предлог прихватио је под притиском. Понтификат папе Лава трајао је три године. Већина његових була односи се на додељивање и потврђивање привилегија манастирима, посебно опатији Клини. Лав је позвао Ода од Клинија да посредује у измирењу Алберика и Ига од Италије, Албериковог очуха и италијанског краља. Одо је успешно извршио задатак, а мир је гарантован браком између Алберика и Игове ћерке Алде. Лав је одредио Фридриха, архиепископа Мајнца, за реформатора у Немачкој. Дао му је дозволу да истера Јевреје који су одбили да се крсте, али није одобравао присилно крштавање Јевреја. Околности о смрти папе Лава су непознати. Неколико векова касније створена је легенда да је умро од срчаног удара у загрљају љубавнице. Умро је 13. јула 939. године. Наследио га је папа Стефан VIII (939-942).

Извори[уреди | уреди извор]

Папа
936-939