Парада победе у Москви 1945.

С Википедије, слободне енциклопедије

Парада победе у Москви 1945. године је била парада коју је организовала Црвена армија након победе над Нацистичком Немачком у Великом отаџбинском рату. Парада је одржана 24. јуна 1945., готово месец дана након победе над Немачком.

Стаљинова наредба за одржавање параде[уреди | уреди извор]

Одржавање параде наредио је маршал Совјетског Савеза Јосиф Висарионович Стаљин, 22. јуна, Наредбом 370 Уреда Врховног заповедника Оружаних снага Совјетског Савеза:

Ток параде[уреди | уреди извор]

Маршали Георгиј Жуков, који је службено прихватио немачку предају Совјетском Савезу, и Константин Рокосовски, јахали су на белом и црном пастуху током трајања параде.[1] Генерални секретар Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), Јосиф Стаљин, стајао је на Лењиновом маузолеју и посматрао параду. Параду су гледали и Вјачеслав Молотов, Михаил Калињин, Климент Ворошилов и остали чланови Политбироа.

Један од главних делова параде био је пролазак војних возила Црвене армије. Најупечатљивији део параде десио се на крају, када су одабрани совјетски војници носили заплењене нацистичке заставе и побацали их испред Маузолеја. Једна од бачених застава припадала је личној гарди Адолфа Хитлера. Због кише је био отказан прелет авиона совјетске авијације.

Учесници параде[уреди | уреди извор]

На паради су учествовали фронтови Црвене армије, морнарице и ваздухопловних снага, састављени од официра и припадника копнених ваздушних снага следећих фронтова:

Уз копнену војску, на паради су учествовали и припадници морског, копненог и ваздушног рода Совјетске морнарице, под вођством адмирала Владимира Фадејева:

Уз војне јединице, на паради су учествовали и припадници совјетских војних школа и академија, коњичких јединица, НКВД-а и остали.

Након марширања војних јединица, уследио је дефиле заповедништва армијске коњице, артиљерије армијске коњице и бригада армијске коњице с тачанкама. Затим су следили противавионски топови, пољски топови, противтенковски топови, планински топови, каћуше, моторизоване јединице, заповедништво армијских тенковских снага (Т-34, ИС-2, Т-44, Т-50, Т-60) и на крају армијске артиљеријске снаге самоходне артиљерије (СУ-76, СУ-100, ЗСУ-37, СУ-152, ИСУ-152, ИСУ-122, СУ-85).

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]