Париз—Рубе

С Википедије, слободне енциклопедије
Париз—Рубе
Детаљи о трци
Датум одржавањапочетак априла
Регион одржавањаСеверна Француска
Назив тркеПариз—Рубе
Локални назив(и)
  • Paris—Roubaix (језик: француски)
Други назив(и)Пакао севера
Дисциплинадрумски
ТакмичењеUCI ворлд тур
Типједнодневна трка
ОрганизаторASO
Директор тркеКристијан Придом
Историја
Прво одржавање(1896-04-19)19. април 1896. (128 год.)
Број одржавања122 (до 2024)
Први победникНемачко царство Јозеф Фишер
Највише победа
  •  Рогер де Фламинк (БЕЛ)
  •  Том Бонен (БЕЛ)

    4 пута

Тренутни победникХоландија Метју ван дер Пул (2024.)

Париз—Рубе (франц. Paris—Roubaix), једнодневни је бициклистички класик, један од пет монументалних класика, који се одржава средином априла на северу Француске према граници са Белгијом. Од оснивања 1896. године па све до 1967. старт је био у Паризу, а циљ у Рубеу; од 1968. године старт трке је у Шампањи, око 60 километара североисточно од центра Париза, док је финиш и даље у Рубеу.

Том Бонен, четвороструки победник трке.

Трка је позната по тешком терену и калдрми и део је калдрмисаних класика. Резултати постигнути на трци бодују се према правилнику Светске бициклистичке уније за UCI свјетски ренкинг. Називају је паклом севера, Недеља у паклу (што је и назив истоименог филма о трци 1976. године), краљица класика и ускршња трка (франц. La Pascale). Трку организује Амори спортска организација (франц. Amaury Sport Organisation).

Историја[уреди | уреди извор]

Почетком 1895. године, Теодор Вијен и Морис Перес одлучили су да изграде Велодром у близини парка Барбију франц. Barbieux који се налазио у граду Кроа недалеко од града Рубе франц. Roubaix. Под управом Дупреа, и рад је отпочео у априлу 1895. да би се завршио крајем наредног месеца. Велодром који је смештен између градова Кроа и Рубе, имао је дужину писте од тачно 333,3 m. Отворен је 9. јуна 1895. када је одвожено 7 трка пред неколико хиљада гледалаца. У периоду након изградње уживао је углед највећег спортског центра у северном делу Француске и важио је за једну од најбољих стаза свог времена.

Велодром из 1895. у Рубеу

У фебруару 1896. године, дошли су на идеју да се организује трка која би стартовала у Паризу, а завршавала би се на новонаправљеном велодрому у Рубеу. Подршка овој идеји стигла је и од новинске куће, издавача спортског часописа Л'Вело франц. Le Velo. Организација трке је тако поверена француском часопису, односно главном уреднику колумне о бициклизму Виктору Брајеру. Он је тада отишао колима (једне од најстаријих фирми Panhard & Levassor, модел 6CV) до града Амјен на северу Француске, да би одатле исцрпљен након дана вожње по киши до Рубеа. Пут од града Амјен до Рубеа је калдрма, опасан сам по себи, тако да је Брајер одлучио да пошаље телеграм да заустави овај „зли пројекат“, рекавши да представља опасност за учеснике. Увече, међутим, Брајер мења мишљење и прво издање трке је било на помолу.

Надимак „Ускршња трка“ ова трка је добила зато што је прво издање трке било заказано за Ускрс. То је покренуло велико противљење цркве, због веровања да бициклисти и гледаоци тада не би одлазили у цркву. Организатори су најавили освештање трке на њеном старту, што се није десило јер је почела у 4 сата ујутру. Хроничар трке је записао да је прва трка одржана 19. априла 1896. године, да би следеће године била померена две недеље раније када је пала на дан Васкрса.

Рогер де Фламинк и Том Бонен су најуспешнији са по четири победе.

Списак победника[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак победника Париз—Рубеа

Победници Париз—Рубеа:[1]

Вишеструки победници[уреди | уреди извор]

Позиција Возач Број победа Године
1 Белгија Рогер де Фламинк 4 1972, 1974, 1975, 1977
Белгија Том Бонен 4 2005, 2008, 2009, 2012
3 Француска Октав Лапиз 3 1909, 1910, 1911
Белгија Гастон Ребри 3 1931, 1934, 1935
Белгија Рик ван Лој 3 1961, 1962, 1965
Белгија Еди Меркс 3 1968, 1970, 1973
Италија Франческо Мозер 3 1978, 1979, 1980
Белгија Јохан Мусеув 3 1996, 2000, 2002
Швајцарска Фабијан Канчелара 3 2006, 2010, 2013
10 Италија Морис Гарен 2 1897, 1898
Француска Лисјен Лена 2 1901, 1902
Француска Иполит Окутирје 2 1903, 1904
Француска Шарл Крипелан 2 1912, 1914
Француска Анри Пелисје 2 1919, 1921
Белгија Жорж Клас 2 1946, 1947
Белгија Рик ван Стенберген 2 1948, 1952
Ирска Шон Кели 2 1984, 1986
Француска Марк Мадио 2 1985, 1991
Француска Жилбер Дикло Ласал 2 1992, 1993
Италија Франко Балерини 2 1995, 1998
Холандија Метју ван дер Пул 2 2023, 2024

Победе по државама[уреди | уреди извор]

# Држава Број победа
1.  Белгија 57
2.  Француска 28
3.  Италија 14
4.  Холандија 9
5.   Швајцарска 4
6.  Аустралија 2
 Немачка
 Ирска
9.  Луксембург 1
 Молдавија
 Шведска
 Словачка

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Андре Маје је освојио Париз—Рубе 1949. али кад је стигао у Рубе, није могао да нађе улаз на Велодром и ушао је у новинарску салу, одакле је дошао до циља. Серс Копи је одспринтао групу која је дошла иза. Након неколико месеци расправе, UCI је доделио победу обојици.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Complete results for every edition of Paris-Roubaix”. bikeraceinfo.com. Приступљено 19. 6. 2017. 
  2. ^ „The ultimate Roubaix controversy”. 19. 4. 2006. Приступљено 19. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Париз—Рубе&oldid=27555457”