Паркинсонова болест

С Википедије, слободне енциклопедије

Паркинсонова болест
СинонимиПаркинсон болест, идиопатски или примарни паркинсонизам, хипокинетички ригидни синдром, парализа агитани, тресућа парализа
Two sketches (one from the front and one from the right side) of a man, with an expressionless face. He is stooped forward and is presumably having difficulty walking.
Илустрација Паркинсонове болести Вилијама Говерса, првобитно објављена у Приручнику о болестима нервног система (1886)
СпецијалностиНеурологија
Симптомитремор, крутост, спорост кретања, отежано ходање[1]
КомпликацијеДеменција, депресија, анксиозност[2]
Време појавеНакон шездесете године[1][3]
УзроциНепознато[4]
Фактори ризикаИзлагање пестицидима, повреда главе[4]
Дијагностички методБазирано на симптомима[1]
Слична обољењаДеменција са Левијевим телима, прогресивна супрануклеарна парализа, есенцијални тремор, употреба антипсихотика[5]
ЛечењеЛекови, операције[1]
ЛековиL-DOPA, допамински агонисти[2]
ПрогнозаОчекивано трајање живота око 7–15 година[6]
Фреквенција6,2 милиона (2015)[7]
Смртност117.400 (2015)[8]

Паркинсонова болест (енгл. Parkinson's disease - PD), или једноставно Паркинсон[9] је дуготрајни дегенеративни поремећај централног нервног система који углавном погађа моторни систем. Симптоми се обично јављају полако и, како се болест погоршава, немоторни симптоми постају све чешћи.[1][4] Најочигледнији рани симптоми су тремор, укоченост, успореност покрета и потешкоће у ходању,[1] али могу се јавити и когнитивни проблеми и проблеми у понашању. Деменција Паркинсонове болести постаје честа у поодмаклој фази болести. Депресија и анксиозност су такође чести, а јављају се код више од трећине људи са ПД.[2] Остали симптоми укључују сензорне, поремећаје спавања и емоционалне проблеме.[1][2] Главни моторни симптоми заједнички се називају „паркинсонизам“ или „паркинсонов синдром“.[4]

Иако је узрок ПД непознат, верује се да укључује и наследне и околинске околине. Вероватније је да ће они који имају погођеног члана породице сами оболети. Такође је повећан ризик код људи изложених одређеним пестицидима и међу онима који су претходно имали повреде главе, док је смањен ризик код пушача дувана и оних који пију кафу или чај.[4][10] Моторни симптоми болести резултат су одумирања ћелија у супстанција нигра, делу средњег мозга, што доводи до дефицита допамина.[1] Узрок ове ћелијске смрти је слабо разумљив, али укључује накупљање протеина у Левијевим телима на неуронима.[4]

Дијагноза типичних случајева углавном се заснива на симптомима, а тестови попут неуровизуализације користе се за искључивање других болести.[1] Паркинсонова болест се обично јавља код људи старијих од 60 година, од којих је погођено око један одсто.[1][3] Мушкарци су чешће погођени него жене у односу од око 3:2.[4] Када се примети код људи пре 50. године, назива се раним почетком ПД.[11] У 2015. години ПД је погађала 6,2 милиона људи и то је резултирало са око 117.400 смртних случајева широм света.[7][8] Просечни животни век након дијагнозе је између 7 и 15 година.[2]

Не постоји лек за ПД; третман има за циљ побољшање симптома.[1][12][13] Почетно лечење је типично леком леводопа (L-DOPA), праћено агонистима допамина када леводопа постане мање ефикасна.[2] Како болест напредује, ови лекови постају мање ефикасни, док истовремено производе нежељени ефекат обележен невољним покретима мишића.[2] Дијета и неки облици рехабилитације показали су одређену ефикасност у побољшању симптома.[14][15] Операција за постављање микроелектрода за дубоку стимулацију мозга коришћена је за смањење моторичких симптома у тешким случајевима када су лекови неефикасни.[1] Докази о третманима симптома ПД који нису повезани са кретањем, попут поремећаја спавања и емоционалних проблема, знатно су слабији.[4]

Болест је названа по енглеском лекару Џејмсу Паркинсону, који је први објавио детаљан опис у Есеју о дрхтавој парализи 1817. године.[16][17] Кампање за подизање свести јавности укључују Светски дан Паркинсонове болести (на рођендан Џејмса Паркинсона, 11. априла) и употребу црвеног тулипана као симбола болести.[18] Међу људе са Паркинсоновом болести који су повећали свест јавности о том стању спадају боксер Мухамед Али, глумац Мајкл Џеј Фокс, олимпијски бициклиста Дејвис Фини и глумац Алан Алда.[19][20][21][22]

Класификација[уреди | уреди извор]

Потешкоће у кретању пронађене код ПД називају се паркинсонизам, који се дефинише као брадикинезија (спорост у иницирању добровољних покрета, са прогресивним смањењем брзине и опсега понављајућих радњи као што је добровољно тапкање прстима[23]) у комбинацији са једним од три друга физичка знака: мишићава крутост (хипокинезија или зупчаник), тремор у мировању и постурална нестабилност. Бројни различити поремећаји могу имати проблеме паркинсонског типа кретања.[24][25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Parkinson's Disease Information Page”. NINDS. 30. 6. 2016. Приступљено 18. 7. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е Sveinbjornsdottir S (октобар 2016). „The clinical symptoms of Parkinson's disease”. Journal of Neurochemistry. 139 Suppl 1: 318—24. PMID 27401947. doi:10.1111/jnc.13691 Слободан приступ. 
  3. ^ а б Carroll WM (2016). International Neurology. John Wiley & Sons. стр. 188. ISBN 978-1118777367. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж Kalia LV, Lang AE (август 2015). „Parkinson's disease”. Lancet. 386 (9996): 896—912. PMID 25904081. S2CID 5502904. doi:10.1016/s0140-6736(14)61393-3. 
  5. ^ Ferri FF (2010). „Chapter P”. Ferri's differential diagnosis : a practical guide to the differential diagnosis of symptoms, signs, and clinical disorders (2nd изд.). Philadelphia, PA: Elsevier/Mosby. ISBN 978-0323076999. 
  6. ^ Macleod AD, Taylor KS, Counsell CE (новембар 2014). „Mortality in Parkinson's disease: a systematic review and meta-analysis”. Movement Disorders. 29 (13): 1615—22. PMID 24821648. doi:10.1002/mds.25898 Слободан приступ. 
  7. ^ а б GBD 2015 Disease Injury Incidence Prevalence Collaborators (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  8. ^ а б GBD 2015 Mortality Causes of Death Collaborators (октобар 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  9. ^ „Understanding Parkinson's”. Parkinson's Foundation (на језику: енглески). Приступљено 12. 8. 2020. 
  10. ^ Barranco Quintana JL, Allam MF, Del Castillo AS, Navajas RF (фебруар 2009). „Parkinson's disease and tea: a quantitative review”. Journal of the American College of Nutrition. 28 (1): 1—6. PMID 19571153. S2CID 26605333. doi:10.1080/07315724.2009.10719754. 
  11. ^ Mosley AD (2010). The encyclopedia of Parkinson's disease (2nd изд.). New York: Facts on File. стр. 89. ISBN 978-1438127491. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  12. ^ Samii A, Nutt JG, Ransom BR (мај 2004). „Parkinson's disease”. Lancet. 363 (9423): 1783—93. PMID 15172778. S2CID 35364322. doi:10.1016/S0140-6736(04)16305-8. 
  13. ^ Nuytemans K, Theuns J, Cruts M, Van Broeckhoven C (јул 2010) [18 May 2010]. „Genetic etiology of Parkinson disease associated with mutations in the SNCA, PARK2, PINK1, PARK7, and LRRK2 genes: a mutation update”. Human Mutation. 31 (7): 763—80. PMC 3056147 Слободан приступ. PMID 20506312. doi:10.1002/humu.21277. 
  14. ^ Barichella M, Cereda E, Pezzoli G (октобар 2009). „Major nutritional issues in the management of Parkinson's disease”. Movement Disorders. 24 (13): 1881—92. PMID 19691125. S2CID 23528416. doi:10.1002/mds.22705. hdl:2434/67795 Слободан приступ. 
  15. ^ Ahlskog JE (јул 2011). „Does vigorous exercise have a neuroprotective effect in Parkinson disease?”. Neurology. 77 (3): 288—94. PMC 3136051 Слободан приступ. PMID 21768599. doi:10.1212/wnl.0b013e318225ab66. 
  16. ^ Parkinson J (1817). An Essay on the Shaking Palsy. London: Whittingham and Roland for Sherwood, Neely, and Jones. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. 
  17. ^ Shulman JM, De Jager PL, Feany MB (фебруар 2011) [25 October 2010]. „Parkinson's disease: genetics and pathogenesis”. Annual Review of Pathology. 6: 193—222. PMID 21034221. S2CID 8328666. doi:10.1146/annurev-pathol-011110-130242. 
  18. ^ Lees AJ (септембар 2007). „Unresolved issues relating to the shaking palsy on the celebration of James Parkinson's 250th birthday”. Movement Disorders. 22 Suppl 17 (Suppl 17): S327—34. PMID 18175393. S2CID 9471754. doi:10.1002/mds.21684. 
  19. ^ Davis P (3. 5. 2007). „Michael J. Fox”. The TIME 100. Time. Архивирано из оригинала 25. 4. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2011. 
  20. ^ Macur, Juliet (26. 3. 2008). „For the Phinney Family, a Dream and a Challenge”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2013. „About 1.5 million Americans have received a diagnosis of Parkinson's disease, but only 5 to 10 percent learn of it before age 40, according to the National Parkinson Foundation. Davis Phinney was among the few.” 
  21. ^ Brey RL (април 2006). „Muhammad Ali's Message: Keep Moving Forward”. Neurology Now. 2 (2): 8. doi:10.1097/01222928-200602020-00003. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 22. 8. 2020. 
  22. ^ Alltucker, Ken (31. 7. 2018). „Alan Alda has Parkinson's disease: Here are 5 things you should know”. USA Today. Приступљено 6. 5. 2019. 
  23. ^ Ling H, Massey LA, Lees AJ, Brown P, Day BL (април 2012). „Hypokinesia without decrement distinguishes progressive supranuclear palsy from Parkinson's disease”. Brain. 135 (Pt 4): 1141—53. PMC 3326257 Слободан приступ. PMID 22396397. doi:10.1093/brain/aws038. 
  24. ^ „Parkinson's Disease vs. Parkinsonism” (PDF). National Parkinson Foundation. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 22. 6. 2017. 
  25. ^ „Queen Square Brain Bank diagnostic criteria for Parkinson's disease”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2021. г. Приступљено 22. 6. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паркинсонова_болест&oldid=27552045”