Паљина
Паљина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| — 2011. |  234 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 24′ 26″ С; 21° 50′ 13″ И / 43.407333° С; 21.837° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 399 m |
.svg)  Паљина Паљина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Паљина је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју Попове главе и у подручју Топоничке реке, на око 13 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 272 становника (према попису из 1991. било је 335 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Паљина је старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1498. године га затиче с 62 домаћинства, 20 неожењених, 9 удовичких домаћинстава и 3 рајинске воденице (које раде целе године). Након тешког периода преживљеног у каснијем периоду турске владавине (после устанка 1841. године била је спаљена), ушла је у састав Србије децембра 1877. године као удвојено сточарско-ратарско село (Горња и Доња Паљина). У време ослобођења од Турака као стариначки родови затечени су: Перишанци, Тошинци, Марковци, Радовановци, Деда-Вановци, Савинци и Пантоновци. У то време и у читавом низу деценија крајем 19. и у првој половини 20. века, Горња Паљина је била веће село. Почетком 20. века (1920. године) Паљина је мање удвојено село са 46 добрим делом задружних домаћинстава и 429 становника.
После Другог светског рата овај однос се изменио у корист Доње Паљине јер је преовладала тенденција напуштања старих положаја и измештања домаћинстава ка долини Топоничке реке, односно ка њеном саобраћајном систему. У истом периоду одвијао се и постепени преображај пољопривреде с преовлађујуће сточарско-шумске привреде на ратарство. После Другог светског рата, од шездесетих година 20. века, село је захваћено и значајним исељавањем (највише у Ниш — Насеље Ратко Јовић), ојачале су тенденције преструктурализације пољопривреде у правцу мешовите привреде с порастом дневне миграције ка Нишу и Психијатриској болници у Горњој Топоници.
Према подацима пописа у Паљини је у 1971. години живело 61 пољопривредно, 62 мешовита и 6 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До насеља се може доћи приградским линијама 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље и линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Паљина живи 191 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,8 година (45,9 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 0 | ||
| 80+ | 3 | 6 | ||
| 75—79 | 10 | 9 | ||
| 70—74 | 11 | 9 | ||
| 65—69 | 18 | 18 | ||
| 60—64 | 12 | 13 | ||
| 55—59 | 5 | 5 | ||
| 50—54 | 8 | 8 | ||
| 45—49 | 12 | 9 | ||
| 40—44 | 10 | 6 | ||
| 35—39 | 7 | 8 | ||
| 30—34 | 4 | 4 | ||
| 25—29 | 3 | 9 | ||
| 20—24 | 12 | 3 | ||
| 15—19 | 7 | 10 | ||
| 10—14 | 5 | 3 | ||
| 5—9 | 5 | 6 | ||
| 0—4 | 8 | 4 | ||
| Просек : | 46,4 | 48,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 124 | 26 | 78 | 14 | 6 | 0 |
| Женски | 117 | 15 | 76 | 25 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 241 | 41 | 154 | 39 | 7 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 47 | 6 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 20 | 6 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 67 | 12 | 0 | 0 | 10 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 5 | 5 | 1 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 5 | 6 | 4 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 10 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 7 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 1 | 17 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 169.
