Певање уз гусле

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Певање уз гусле
Слика „Гуслар” Ристе Вукановића
Нематеријално културно наслеђе
РегионГотово читава територија Србије, нарочито централна Србија и Војводина
ПредлагачМузиколошки институт САНУ, Сaвeз гуслaрa Србије, ГД „Вук Maндушић” Врбaс
Датум уписа18.06.2012
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознакаРепрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Датум уписа02.12.2018
Локација уписаПевање уз гусле - Singing of the Gusle
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Певање уз гусле је извођачка уметност која обухвата солистичко певање народних епских песама у десетерцу које певач изводи пратећи се на гуслама, једножичном гудачком инструменту.[1][2] Присутно је на територије целе Србије, али је његова пракса израженија у западним и централним пределима Србије,[3] и у Војводини.[4]

Певање уз гусле се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.[4]

Године 2018. певање уз гусле нашло се и на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Српске гусле

У прошлости су усменим путем преношени и поетски текстови и музичка компонента гусларских песама, док се данас презентују махом познати, записани текстови, али се музичка компонента обликује по принципу ипморвизација.[6] Ова архаична форма народне уметности промовише највише етичке вредности, важност породичних односа и хомогености заједнице и представља спој историјског памћења колектива и традиционалне музичке вештине, а заједнице које је практикују, сматрају је најрепрезентнијим елементом свог идентитета.[4]

Певање уз гусле као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије[уреди | уреди извор]

Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[5] Одлуку о упису гуслања донео је 29. новембра 2018. Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа. Номинацију је покренуло Министарство културе и информисања 2016. године, Центром за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, Музиколошким иснститутим САНУ и Савезом гуслара Србије. гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења. Певање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[7]

У Ужицу постоји гусларско удружење „Право у жицу”.[8]

Контрадикторности и полемике[уреди | уреди извор]

По упису певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства дошло је до полемике око тога да ли је ова уметност заиста само српско културно наслеђе, или је заправо културно наслеђе целог региона Балкана, обзиром да се ова врста песме негује вековима и у Босни и Херцеговини, Хрватској, Албанији, а посебно у Црној Гори.[9][10] Ове земље повеле су иницијативу да нематеријално насљеђе везано за овај традиционални инструмент буде предмет даљих активности на покретању једне мултинационалне номинације према УНЕСКО-у.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Влаховић, Митар С., Гусле и јуначке песме у Источној Србији, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ.10, Београд, 1935, стр. 100–107.
  2. ^ Влаховић, Митар С., О гуслама и епској поезији у околини Пирота, Живот и рад, св. 10, Београд, 1935, стр. 253–256.
  3. ^ Влаховић, Митар С., О гуслама и гусларима у пиротском крају, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 11, Београд, 1936, стр. 142–160.
  4. ^ а б в „Певање уз гусле”. nkns.rs. Приступљено 14. 2. 2019. 
  5. ^ а б „Singing to the accompaniment of the Gusle”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 22. 2. 2019. 
  6. ^ Влаховић, Митар, Стање епске песме у Источној Србији, Прилози проучавању народне поезије, Год. I, св. 1, Београд, 1934, стр. 96–106.
  7. ^ „Певање уз гусле на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа”. etnografskimuzej.rs. Архивирано из оригинала 22. 02. 2019. г. Приступљено 14. 2. 2019. 
  8. ^ Подмладак чува гусларску традицију („Политика”, 24. фебруар 2019)
  9. ^ „"Srbija nije uzela ništa tuđe...": Ministarstva kulture Srbije i Crne Gore u polemici o guslama”. Nedeljnik. 16. 12. 2018. Архивирано из оригинала 23. 02. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2019. 
  10. ^ Muzička Enciklopedija 2 K — Ž. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod,. 1963. Архивирано из оригинала 23. 02. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2019. 
  11. ^ Dušević, Miraš (14. 12. 2018). „Čije su naše gusle?”. CDM. Приступљено 22. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Певање_уз_гусле&oldid=26971781”