Пелопонез (тема)
| θέμα Πελοποννήσου | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| око 800.—1205. | |||||||||
 Византијска Грчка око 900. године | |||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | око 800. | ||||||||
• Укинуто | 1205. | ||||||||
| |||||||||
Тема Пелопонез (грчки: θέμα Πελοποννήσου) је била војно-цивилна провинција (тема) Византијског царства која је обухватала полуострво Пелопонез. Формирана је око 800. године, а постојала је до првог пада Цариграда 1204. године. Престоница теме био је Коринт[1].
Историја[уреди | уреди извор]
Од 27. године п. н. е. до краја 6. века Пелопонез је у саставу римске провинције Ахаје чији је центар био у Коринту[2][3]. Од 580-их година Словени у својим нападима допиру до Пелопонеза. Становништво појединих градова, као што је Патрас, према Монемвасијевој хроници, емигрира у Италију. Поједини средњовековни хроничари, попут Исидора Севиљског и Константина Порфирогенита, пишу да је Грчка у то време била потпуно преплављена Словенима. Пелопонез је у наредна два века највероватније био изван контроле Византијског царства[4][5]. Археолошки трагови сведоче о два велика таласа Словена која су погодила Балкан. Један од њих је врхунац достигао 587. године док је други, још већи, погодио Пелопонез током владавине цара Ираклија (610—641)[6]. Словени су углавном населили западни део полуострва — Елиду, Месенију, Ахају и Аркадију, док је византијска власт опстајала у планинским источним деловима полуострва и у појединим приобалним градовима, укључујући и Патрас[7].
Између 687. и 695. године све византијске територије у јужној Грчкој окупљене су у теми Хелада која је била значајна за византијску морнарицу[8][9]. Око 800. године Хелада је подељена. Нова тема Хелада обухватала је просторе данашње источне Грчке и Тесалије, док је Пелопонез постао посебна тема са центром у Коринту[10]. Формирање нове теме омогућено је поновним наметањем византијске власти над словенским племенима у овим областима. Победе над Словенима извојевао је Склир 805. године. Према Монемвасијевој хроници, Словени су доживели неуспех приликом опсаде Патраса. Цар Нићифор (802—811) је након војних успеха освајао грчке територије и покрштавао покорене народе. Поједини Словени су расељавани у Малу Азију[11][12].
Први познати стратег Пелопонеза био је Лав Склир, постављен 811. године. Вероватно је био блиски рођак војсковође Склира који је 805. године однео велику победу над Словенима[13][14]. Улога пелопонеских стратега била је да контролишу словенска племена и спречавају побуне. Побуне су у два наврата дизала племена Милинга и Језерита[15][16]. Прву је 842. године угушио Теокист Вријеније, а другу 923. године Кринит Аротрас. Поновно освајање Крита 961. године доводи до напредовања теме Пелопонез. У 12. веку теме Хелада и Пелопонез подељене су на низ мањих округа. Пелопонез је остао под византијском контролом све до почетка 13. века. Након пада Цариграда током Четвртог крсташког рата (1204), на Пелопонезу је основана Кнежевина Ахаја[13].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 62
- ^ Koder & Hild 1976, стр. 50–51
- ^ Avramea 2012, стр. 57–67
- ^ Avramea 2012, стр. 135–145
- ^ Fine 1991, стр. 59–60, 62
- ^ Avramea 2012, стр. 146–166
- ^ Avramea 2012, стр. 166–210
- ^ Avramea 2012, стр. 69, 211ff..
- ^ Koder & Hild 1976, стр. 57–58
- ^ Kazhdan 1991, стр. 1620–1621
- ^ Fine 1991, стр. 80–83
- ^ Koder & Hild 1976, стр. 59
- ^ а б Kazhdan 1991, стр. 1621
- ^ Pertusi 1952, стр. 172–173
- ^ Herrin 2013, стр. 16.
- ^ Curta 2011, стр. 171–173
Извори[уреди | уреди извор]
- Avramea, Anna (2012). Η Πελοπόννησος από τον 4ο ως τον 8ο αιώνα: Αλλαγές και συνέχεια [The Peloponnese from the 4th to the 8th century: Changes and continuity.] (на језику: Greek). Athens: National Bank of Greece Cultural Foundation.
- Живковић, Тибор (2000). „Словени Пелопонеза у Житију Никона Метаноита”. Зборник Матице српске за историју. 61-62: 9—26.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press.
- Koder, Johannes; Hild, Friedrich (1976). Tabula Imperii Byzantini, Band 1: Hellas und Thessalia (на језику: German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.[мртва веза]
- Коматина, Предраг (2009). „Оснивање Патраске и Атинске митрополије и Словени на Пелопонезу”. Зборник радова Византолошког института. 46: 27—52.
- Magdalino, Paul (2002). The Empire of Manuel I Komnenos, 1143–1180. Cambridge: Cambridge University Press.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1994). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 2: South of the Balkans, the Islands, South of Asia Minor. Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.
- Острогорски, Георгије (1952). „Постанак тема Хелада и Пелопонез”. Зборник радова Византолошког института. 1: 64—77.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Ферлуга, Јадран (1964). „О неким аспектима изградње тематског уређења на Балканском полуострву”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8: 131—143.
- Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Herrin, Judith (2013). Margins and Metropolis: Authority across the Byzantine Empire. Princeton, New Jersey: Princeton University Press.
- Curta, Florin (2011). The Edinburgh History of the Greeks, c. 500 to 1050: The Early Middle Ages. Edinburgh: Edinburgh University Press.