Пређи на садржај

Пенис

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација пениса са унутрашњим органима

Пенис (лат. penis) или полни уд назив је за копулаторни орган (интромитентни) мужјака код животињских врста са унутрашњим оплођењем.[1] Пениси су карактеристични за мужјаке гмизаваца и сисара, али их поседују и поједине групе риба, водоземаца и птица. Сем репродукционе, код сисара пенис има улогу и у екскрецији: кроз пенис путем мокраћне цијеви излазе сперматозоиди, као и мокраћа.[2] У већине врста животиња у којима постоји орган који би се разумно могао описати као пенис, он нема другу главну функцију осим интромисије или bar преношења сперматозоида на женку, али код плаценталних сисара пенис носи дистални део уретре, којом се испушта урин током мокрења и сперму током копулације.[3]

Анатомија пениса човека

[уреди | уреди извор]

Пенис се састоји од тела пениса лат. corpus penis и главића лат. glans penis. Тело пениса је грађено од два ткива, кавернозног и сунђерастог. Ове две врсте ткива чине еректилно тело пениса.

  1. мокраћни мехур
  2. карлица
  3. пенис
  4. corpus cavernosum (спужвасто ткиво)
  5. glans penis (главић)
  6. препуцијум
  7. уретра (мокраћна цијев)
  8. дебело црево
  9. право црево
  10. семене врећице
  11. семеновод
  12. простата
  13. кауперова жлезда
  14. анус
  15. семеновод
  16. пасеменик
  17. семеник
  18. мошнице

Полни органи се формирају крајем шеснаесте седмице трудноће и тада постају видљиви и путем ултразвучног прегледа. Код мале деце је неразвијен и с временом се повећава, а уобличава током пубертета.

Величина

[уреди | уреди извор]
Пенис у опуштеном стању (лијево) и у ерекцији (десно).

Просјечна величина пениса одраслог мушкарца у мировању је 6 до 10 cm, али максимална растезљивост је различита код мушкараца различитих раса. Тако нпр. за бијелу расу просјечна величина пениса у ерекцији износи 9 до 16 cm, односно просјечна растезљивост је 14,5 cm, пречник 4 cm, а обим на коријену пениса 12 cm. Код мушкараца црне расе лигамент који подржава пенис (у висини стидне кости) лабавији је него код бијеле расе, па је положај пениса током ерекције водоравнији. Код мушкараца бијеле расе тај је лигамент чвршћи па је пенис под оштрим углом у односу на трбух, што незнатно скраћује његову дужину. Изузетно, код неких мушкараца пенис у ерекцији може достићи и 25 — 27 cm, тада је ријеч о макрофалији, а у литератури је забележена и величина од 35 cm, али без објашњења да ли се ради о патолошкој појави[4].

Сексуална функција

[уреди | уреди извор]

Приликом сексуалног узбуђења крвни судови пениса испуне се крвљу што доводи до ерекције, односно укрућености полног органа што омогућава пенетрацију, односно продирање пениса у вагину.

Мушкарци за вријеме полног узбуђења уз два усклађена рефлекса остварују пражњење (емисију) и потом бризгање сјемена (ејакулацију), а мишићна стезања у пенису редовно прати оргазам.

Одстрањивање полних жлијезда (тестиса) хируршким путем, зрачењем или хормонима, назива се кастрација, потпуно уклањање пениса назива се пенектомија а подвезивање сјеменовода се зове вазектомија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Janet Leonard; Alex Cordoba-Aguilar R (18. 6. 2010). The Evolution of Primary Sexual Characters in Animals. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971703-3. Архивирано из оригинала 11. 10. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2013. 
  2. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  3. ^ Marvalee H. Wake (15. 9. 1992). Hyman's Comparative Vertebrate Anatomy. University of Chicago Press. стр. 583. ISBN 978-0-226-87013-7. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 23. 7. 2013. 
  4. ^ „Average Penis Size (in cm)”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2013. г. Приступљено 23. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Друге животиње

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]