Периферија Пелопонез
| Периферија Пелопонез грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Грчка |
| Админ. центар | Триполи |
| Површина | 15.490 km2 |
| Становништво | 2010. |
| — број ст. | 591.230 |
| — густина ст. | 38,17 ст./km2 |
| Окрузи | Аркадија Арголида Коринтија Лаконија Месенија |
| Званични веб-сајт | |
Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеза. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.
Положај и управна подела периферије[уреди | уреди извор]
Положај: Периферија Пелопонез се граничи се са:
- север: периферија Западна Грчка,
- исток: периферија Атика,
- југоисток: Егејско море,
- југ и запад: Јонско море.
Подела: Периферија је подељена на 5 округа:
Даља подела на општине изгледа према таблици:
| ||
| Округ Арголида |  | |
| Округ Аркадија | ||
| Округ Коринтија | ||
| Округ Лаконија | ||
| Округ Месенија | ||
| ||
Географија[уреди | уреди извор]
Периферија Пелопонез је махом планинска област, која покрива површину 15.490 km², у југозападном делу Грчке. Она покрива око 3/4 површине полуострва Пелопонез, тј. средишњи и јужни део полуострва.
Рељеф: Већи део периферије је планински. Најпознатије планине су Тајгетус (југ), Парнонас (југоисток), Арахнео (исток), Менајо (север), Егалео (запад). Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије, која су најчешће на знатној надморској висини (> 500 м).
Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.
Воде: Покрајина Пелопонез источном обалом излази на Егејско море, тачније на Саламиски и Арголиски залив. На западу и југу периферија излази на Јонско море, при чему је на западну отворено море, док су на југу два залива, Месинијски и Лаконски залив. Због бројних залива, постоји и много полуострва, од којих су највећа Мани, Месинија, Малејас и Доруфи. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Евротас и Алфиос.
Историја[уреди | уреди извор]
Погледати: Пелопонез
Становништво[уреди | уреди извор]
У периферији Пелопонез живи близу 600.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 38 ст./km²), што је више не двоструко мање од државног просека (око 80 ст./km²). Последњих година број становника опада. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.
Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има веома мало досељеника из иностранства.
Привреда[уреди | уреди извор]
Периферија Пелопонез је привредно најнеразвијенија област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа, где доминира лака индустрија.
Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Месинији.
Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, али туристичка одредишта још увек нису довољно препознатљива на ширем нивоу.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Географске |
|---|