Пит Сампрас

С Википедије, слободне енциклопедије
Пит Сампрас
Пит Сампрас
Лични подаци
НадимакПистол Пит, Краљ замаха
Датум рођења(1971-08-12)12. август 1971.(52 год.)
Место рођењаВашингтон, САД
ДржављанствоСАД
Висина1,85 m
Маса77 kg
ПребивалиштеЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Информације о каријери
Про. каријера1988 — 2002.
ИграДесном руком; једноручни бекхенд
Зарада43.280.489 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/Tennis/Players/Sa/P/Pete-Sampras.aspx
Појединачно
Победе—порази762–222 (77.44%)
Освојени турнири64
Изгубљена финала24
Најбољи пласман1. (12. април 1993)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (1994, 1997)
Ролан ГаросПФ (1996)
ВимблдонП (1993, 1994, 1995, 1997, 1998, 1999, 2000)
ОП САДП (1990, 1993, 1995, 1996, 2002)
Парови
Победе—порази64–70
Освојени турнири2
Изгубљена финала2
Најбољи пласман27. (12. фебруар 1990)
Тимска такмичења
Дејвис купП (1992, 1995)
Званични веб-сајт
http://www.petesampras.com/

Петрос „Пит“ Сампрас (енгл. Petros "Pete" Sampras; 12. август 1971, Вашингтон) је бивши професионални амерички тенисер грчког порекла, бивши рекордер по броју гренд слем трофеја и по броју недеља проведених на првом месту АТП листе.

У току своје петнаестогодишње каријере освојио је 14 од 18 финала гренд слем турнира (два Отворена првенства Аустралије, седам Вимблдона и пет Отворених првенстава САД). Тренутно се налази на четвртом месту по броју освојених гренд слем трофеја у тениској историји иза Новака Ђоковића, Рафаела Надала и Роџера Федерера.

Сампрас је на АТП листи био први тенисер света скоро шест година, укупно 286 недеља, што је дуго био рекорд у мушкој појединачној конкуренцији (тај рекорд сада држи Новак Ђоковић). Такође је дошао до шест трофеја на АТП Завршном турниру сезоне, једанаест на турнирима из АТП Мастерс 1000 серије, а са репрезентацијом САД је двапут освајао Дејвис куп. Бад Колинс га је прогласио за једног од пет најбољих тенисера свих времена,[1] а тениски магазин TENNIS Magazine га је именовао најбољим тенисером од 1965. до 2005.[2] Од 17. јула 2007. Сампрас је примљен у Међународну тениску кућу славних[3]

Детињство[уреди | уреди извор]

Пит се родио у Вашингтону, САД, као трећи син Самија и Џорџије Сампрас. Његова мајка је грчки емигрант,[4] а отац полу Грк, а полу Јевреј.[5] Млади Сампрас је први рекет пронашао у подруму своје куће и потом је провео сате ударајући лоптицу о зид. 1978. године, породица Сампрас се преселила у Палос Вердес у Калифорнији. Топлија клима која је тамо владала дозволила је седмо-годишњем Питу да игра тенис још више. Када су се Сампрасови придружили локалном тениском клубу, његов таленат је одмах примећен. Тренер му је постао Питер Фишер, педагог и велики тениски познавалац, и њих двојица су заједно радили све до 1989. Фишер је много помогао Сампрасу и био је заслужан за то што се његов дворучни бекхенд претворио у једноручни. Тиме су увећане Питове шансе да освоји најпрестижнији турнир на трави - Вимблдон.

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Сампрас је у петнаестогодишњој професионалној тениској каријери освојио 64 титуле, од чега су 14 са Гренд слем турнира. У богатој ризници налази се седам титула са Вимблдона, две из Аустралије, са Аустралиен опена, пет са УС опена, али зато ниједна са Роланд Гароса. То је и једини гренд слем турнир који није успео да освоји.

Пит Сампрас

До првог места АТП листе Сампрас је први пут стигао 12. априла 1993. године. Током каријере на месту резервисаном за најбољег Сампрас је био 286 недеља укупно, и од тога је 102 провео узастопно, од 15. априла 1996. до 30. марта 1998. године.

Пит се званично опростио од тениса у 32. години, на церемонији пред отварање УС опена 2003. године. Током каријере од награда на турнирима зарадио је 43 280 489 $, седамнаест милиона више него што је до тог тренутка зарадио његов највећи противник, Андре Агаси.

Ушао је у ИТФ хол славних 17. јула 2007. године.

Стил игре[уреди | уреди извор]

Због убојитог сервиса и разорног волеја, Сампрас је добио надимак Пит Пиштољ. Својеврстан рекорд Сампрас је направио 1993. године када је током сезоне одсервирао укупно 1.011 ас удараца. Увек сам желео да сервирам као Пит, али нисам успевао. Хтео сам да имам форхенд као он, опет ми није ишло. На крају, покушао сам да будем лепо васпитан као он. Треба ли да кажем да ни у томе нисам успео, рекао је Џон Макенро.

Ривалство с Андреом Агасијем[уреди | уреди извор]

Каријеру Пита Сампраса обележило је и стално ривалство с Андреом Агасијем. Остаће упамћено да су 1995. године Сампрас и Агаси своје учешће у Дејвис купу условили учешће оног другог. Разлог томе био је страх да ће неучешће у мечевима Дејвис купа једном од њих обезбедити предност пред Ролан Гарос.

Рекорди и достигнућа[уреди | уреди извор]

  • Сампрас је до скоро био тенисер који је најдуже био на 1. месту АТП листе. На тој позицији провео је чак 286 недеља! На првом месту претекао га је у јулу 2012. Швајцарац Роџер Федерер са 287 (касније је Федерер стигао до 309 недеља), а на трећем је Иван Лендл са 270 недеља.
  • Има 14 освојених гренд слем титула у мушкој појединачној конкуренцији.
  • Сампрас је једини тенисер који је завршио на 1. месту АТП листе на крају сезоне шест година у низу.
  • Сампрас је најмлађи тенисер који је освојио Отворено првенство Америке, са 19 година и 28 дана (1990).
  • У каријери има 762 победе и 222 пораза. Победио је у 77% свих мечева током своје петнаест година дуге каријере.
  • Освојио је 11 титула из АТП Мастерс серије. По броју мастерс титула, налази се на шестом месту, иза Новака Ђоковића (30) и Рафаела Надала (30), Роџера Федерера (25), Андреа Агасија (17) и Ендија Марија (14).
  • Провео је дванаест година у самом врху светског тениса. За тих дванаест година био је топ 10 играч, а једно време, наравно, и први рекет планете.
  • Сампрас и (седам пута Вимблдон и пет пута Отворено првенство Америке), Бјерн Борг (пет пута Вимблдон и шест пута Ролан Гарос) и Роџер Федерер (осам пута Вимблдон и пет пута Отворено првенство Америке) су једини тенисери који су више од пет пута освајали два различита гренд слем турнира.
  • Једно време био је рекордер и по својој заради у каријери, током које је зарадио 43.280.489 долара. Тај рекорд је 2008. срушио Роџер Федерер (53.362.068), а затим Новак Ђоковић преко (100. 000. 000) 2016.

Гренд слем финала (18)[уреди | уреди извор]

Појединачно (18)[уреди | уреди извор]

Победе (14)[уреди | уреди извор]

Једини гренд слем који Сампрас никада није освојио је Ролан Гарос, иако је победио на 14 гренд слем турнира и на четвртом је месту по броју победа.

Бр. Датум Турнир Противник у финалу Резултат
1. 1990. 27. августа Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:4, 6:3, 6:2
2. 1993. 21. јуна Вимблдон Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 7:6, 7:6, 3:6, 6:3
3. 30. августа Отворено првенство САД Француска Седрик Пиолин 6:4, 6:4, 6:3
4. 1994. 17. јуна Отворено првенство Аустралије Сједињене Америчке Државе Тод Мартин 7:6, 6:4, 6:4
5. 20. јуна Вимблдон Хрватска Горан Иванишевић 7:6, 7:6, 6:0
6. 1995. 26. јуна Вимблдон Њемачка Борис Бекер 6:7, 6:2, 6:4, 6:2
7. 28. августа Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:4, 6:3, 4:6, 7:5
8. 1996. 26. августа Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6:1, 6:4, 7:6
9. 1997. 13. јануара Отворено првенство Аустралије Шпанија Карлос Моја 6:2, 6:3, 6:3
10. 23. јуна Вимблдон Француска Седрик Пиолин 6:4, 6:2, 6:4
11. 1998. 22. јуна Вимблдон Хрватска Горан Иванишевић 6:7, 7:6, 6:4, 3:6, 6:2
12. 1999. 21. јуна Вимблдон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 6:4, 7:5
13. 2000. 26. јуна Вимблдон Аустралија Патрик Рафтер 6:7, 7:6, 6:4, 6:2
14. 2002. 26. августа Отворено првенство САД Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6:3, 6:4, 5:7, 6:4

Порази (4)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
1992 Отворено првенство САД (1) Шведска Стефан Едберг 3–6, 6–4, 7–6, 6–2
1995 Отворено првенство Аустралије Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 4–6, 6–1, 7–6, 6–4
2000 Отворено првенство САД (2) Русија Марат Сафин 6–4, 6–3, 6–3
2001 Отворено првенство САД (3) Аустралија Лејтон Хјуит 7–6, 6–1, 6–1

Финала у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем (14/4)
Завршно првенство сезоне (5/1)
Гренд слем куп (2/1)
Супер 9 / АТП мастерс серија (11/8)
АТП серија шапиона / Међународна златна серија (12/1)
АТП турнири (20/9)
Финала по подлози
Тврда (36/12)
Шљака (3/2)
Трава (10/3)
Тепих (15/7)

Победе[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат у финалу
1. 25. фебруар 1990. Филаделфија, САД Тепих (зет.) Еквадор Андрес Гомез 7–6, 7–5, 6-2
2. 18. јун 1990. Манчестер, УК Трава Израел Гилад Блум 7–6, 7–6
3. 27. август 1990. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–4, 6–3, 6–2
4. 10. децембар 1990. Гренд слем куп, Минхен, Њемачка Тепих (зат.) Сједињене Америчке Државе Бред Гилберт 7–5, 7–6, 7–5
5. 29. јул 1991. Лос Анђелес, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Бред Гилберт 6–2, 6–7, 6–3
6. 12. август 1991. Индијанаполис, САД Тврда Њемачка Борис Бекер 7–6, 3–6, 6–3
7. 14. октобар 1991. Лион, Француска Тепих (зат.) Француска Оливер Делетр 6–1, 6–1
8. 11. новембар 1991. Тенис мастерс куп, Франкфурт, Њемачка Тепих (зат.) Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 3–6, 7–6, 6–3, 6–4
9. 17. фебруар 1992. Филаделфија, САД Тепих (зат.) Израел Амос Мансдорф 6–1, 7–6, 2–6, 7–6
10. 20. јул 1992. Кицбил, Аустрија Шљака Аргентина Алберто Манчини 6–3, 7–5, 6–3
11. 10. август 1992. Синсинати, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Иван Лендл 6–3, 3–6, 6–3
12. 17. август. 1992. Индијанаполис, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6–4, 6–4
13. 19. октобар 1992. Лион, Француска Тепих (зат.) Француска Седрик Пиолин 6–4, 6–2
14. 11. јануар 1993. Сиднеј, Аустралија Тврда Аустрија Томас Мустер 7–6, 6–1
15. 27. март 1993. Мајами, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Маливај Вошингтон 6–3, 6–2
16. 5. април 1993. Токио, Јапан Тврда Сједињене Америчке Државе Бред Гилберт 6–2, 6–2, 6–2
17. 12. април 1993. Хонгконг, Кина Тврда Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6–3, 6–7, 7–6
18. 21. јун 1993. Вимблдон, Лондон, УК Трава Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 7–6, 7–6, 3–6, 6–3
19. 30. август 1993. Оторено првенство САД, Њујорк, САД Тврда Француска Седрик Пиолин 6–4, 6–4, 6–3
20. 18. октобар 1993. Лион, Француска Тепих (зат.) Француска Седрик Пиолин 7–6, 1–6, 7–5
21. 8. новембар 1993. Антверпен, Белгија Тепих (зат.) Шведска Магнус Густафсон 6–1, 6–4
22. 10. јануар 1994. Сиднеј, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Иван Лендл 7–6, 6–4
23. 17. јануар 1994. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Тод Мартин 7–6, 6–4, 6–4
24. 28. фебруар 1994. Индијан Велс, САД Тврда Чешка Петр Корда 4–6, 6–3, 3–6, 6–3, 6–2
25. 7. март 1994. Мајами, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 5–7, 6–3, 6–3
26. 28. март 1994. Осака, Јапан Тврда Француска Лионел Ру 6–2, 6–2
27. 4. април 1994. Токио, Јапан Тврда Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6–4, 6–2
28. 9. мај 1994. Рим, Италија Шљака Њемачка Борис Бекер 6–1, 6–2, 6–2
29. 20. јун 1994. Вимблдон, Лондон, УК Тврда Хрватска Горан Иванишевић 7–6, 7–6, 6–0
30. 7. новембар 1994. Антверпен, Белгија Тепих (зат.) Шведска Магнус Ларсон 7–6, 6–4
31. 14. новембар 1994. Тенис мастерс куп, Франкфурт, Њемачка Тепих (зат.) Њемачка Борис Бекер 4–6, 6–3, 7–5, 6–4
32. 6. март 1995. Индијан Велс, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 7–6, 7–5, 6–2
33. 12. јун 1995. Лондон (Квинс клуб), УК Трава Француска Ги Форже 7–6, 7–6
34. 26. јун 1995. Вимблдон, Лондон, УК Трава Њемачка Борис Бекер 6–7, 6–2, 6–4, 6–2
35. 28. август 1995. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–4, 6–3, 4–6, 7–5
36. 30. октобар 1995. Париз, Француска Тепих (зат.) Њемачка Борис Бекер 7–6, 6–4, 6–4
37. 12. фебруар 1996. Сан Хозе, САД Тврда (зат.) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–2, 6–3
38. 19. фебруар 1996. Мемфис, САД Тврда (зат.) Сједињене Америчке Државе Тод Мартин 6–4, 7–6
39. 8. април 1996. Хонгконг, Кина Тврда Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6–4, 3–6, 6–4
40. 15. април 1996. Токио, Јапан Тврда Сједињене Америчке Државе Ричи Ренеберг 6–4, 7–5
41. 12. август 1996. Индијанаполис, САД Тврда Хрватска Горан Иванишевић 7–6, 7–5
42. 26. август 1996. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6–1, 6–4, 7–6
43. 23. септембар 1996. Базел, Швајцарска Тврда (зат.) Њемачка Хендрик Дрекман 7–5, 6–2, 6–0
44. 18. новембар 1996. Тенис мастерс куп, Хановер, Њемачка Тепих (зат.) Њемачка Борис Бекер 3–6, 7–6, 7–6, 6–7, 6–4
45. 13. јануар 1997. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн, Аустралија Тврда Шпанија Карлос Моја 6–2, 6–3, 6–3
46. 20. фебруар 1997. Сан Хозе, САД Тврда (зат.) Уједињено Краљевство Грег Руседски 3–6, 5–0 ret.
47. 24. фебруар 1997. Филаделфија, САД Тврда (зат.) Аустралија Патрик Рафтер 5–7, 7–6, 6–3
48. 23. јун 1997. Вимблдон, Лондон, УК Трава Француска Седрик Пиолин 6–4, 6–2, 6–4
49. 4. август 1997. Синсинати, САД Тврда Аустрија Томас Мустер 6–4, 6–4, 6–3
50. 22. септембар 1997. Гренд слем куп, Минхен, Њемачка Тепих (зат.) Аустралија Патрик Рафтер 6–2, 6–4, 7–5
51. 27. октобар 1997. Париз, Француска Тепих (зат.) Шведска Јонас Бјоркман 6–3, 4–6, 6–3, 6–1
52. 10. новембар 1997. Тенис мастерс куп, Хановер, Њемачка Тврда (зат.) Русија Јевгениј Кафељников 6–3, 6–2, 6–2
53. 23. фебруар 1998. Филаделфија, САД Тврда (зат.) Шведска Томас Енквист 7–5, 7–6
54. 27. април 1998. Атланта, САД Шљака Аустралија Џејсон Столтенберг 6–7, 6–3, 7–6
55. 22. јун 1998. Вимблдон, Лондон, УК Трава Хрватска Горан Иванишевић 6–7, 7–6, 6–4, 3–6, 6–2
56. 12. октобар 1998. Беч, Аустрија Тепих (зат.) Словачка Карол Кучера 6–3, 7–6, 6–1
57. 7. јун 1999. Лондон (Квинс клуб), УК Трава Уједињено Краљевство Тим Хенман 6–7 6–4 7–6
58. 21. јун 1999. Вимблдон, Лондон, УК Трава Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–3, 6–4, 7–5
59. 26. јул 1999. Лос Анђелес, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 7–6, 7–6
60. 9. август 1999. Синсинати, САД Тврда Аустралија Патрик Рафтер 7–6 6–3
61. 22. новембар 1999. Тенис мастерс куп, Хановер, Њемачка Тврда (зат.) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–1, 7–5, 6–4
62. 20. март 2000. Мајами, САД Тврда Бразил Густаво Киртен 6–1, 6–7, 7–6, 7–6
63. 26. јун 2000. Вимблдон, Лондон, УК Трава Аустралија Патрик Рафтер 6–7, 7–6, 6–4, 6–2
64. 9. септембар 2002. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–3, 6–4, 5–7, 6–4

Порази[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат у финалу
1. 18. фебруар 1991. Филаделфија, САД Тепих Чешка Иван Лендл 5–7, 6–4, 6–4, 3–6, 6–3
2. 24. јун 1991. Манчестер, УК Трава Хрватска Горан Иванишевић 6–4, 6–4
3. 12. август 1991. Синсинати, САД Тврда Француска Ги Форже 2–6, 7–6, 6–4
4. 4. новембар 1991. Париз, Француска Тепих (зат.) Француска Ги Форже 7–6, 4–6, 5–7, 6–4, 6–4
5. 4. мај 1992. Атланта, САД Шљака Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 7–5, 6–4
6. 14. септембар 1992. Отворено првенство САД, Њујорк, САД Тврда Шведска Стефан Едберг 3–6, 6–4, 7–6, 6–2
7. 22. новембар 1993. Тенис мастерс куп, Франкфурт, Њемачка Тепих (зат.) Њемачка Михаел Штих 7–6, 2–6, 7–6, 6–2
8. 13. јун 1994. Лондон (Квинс клуб), УК Трава Сједињене Америчке Државе Тод Мартин 7–6, 7–6
9. 12. децембар 1994. Гренд слем куп, Минхен, Њемачка Тепих (зат.) Шведска Магнус Ларсон 7–6, 4–6, 7–6, 6–4
10. 30. јануар 1995. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 4–6, 6–1, 7–6, 6–4
11. 27. март 1995. Мајами, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 3–6, 6–2, 7–6
12. 31. јул 1995 Монтреал, Канада Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 3–6, 6–2, 6–3
13. 23. октобар 1995. Лион, Француска Тепих (зат.) Јужноафричка Република Вејн Фереира 7–6, 5–7, 6–3
14. 28. октобар 1996. Штутгарт, Њемачка Тепих (зат.) Њемачка Борис Бекер 3–6, 6–3, 3–6, 6–3, 6–4
15. 16. фебруар 1998. Сан Хозе, САД Тврда (зат.) Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–2, 6–4
16. 17. август 1998. Синсинати, САД Тврда Аустралија Патрик Рафтер 1–6, 7–6, 6–4
17. 9. новембар 1998. Париз, Француска Тепих (зат.) Уједињено Краљевство Грег Руседски 6–4, 7–6, 6–3
18. 19. јун 2000. Лондон (Квинс клуб), УК Трава Аустралија Лејтон Хјуит 6–4, 6–4
19. 11. септембар 2000. Отворено првенство САД, Њујорк Тврда Русија Марат Сафин 6–4, 6–3, 6–3
20. 19. март 2001. Индијан Велс, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 7–6, 7–5, 6–1
21. 30. јул 2001. Лос Анђелес, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–4, 6–2
22. 27. август 2001. Лонг Ајленд, САД Тврда Њемачка Томи Хас 6–3, 3–6, 6–2
23. 10. септембар 2001. Отворено првенство САД, Њујорк Тврда Аустралија Лејтон Хјуит 7–6, 6–1, 6–1
24. 29. април 2002. Хјустон, САД Шљака Сједињене Америчке Државе Енди Родик 7–6, 6–3

Резултати против других тенисера[уреди | уреди извор]

Тениске легенде[уреди | уреди извор]

Победе и порази Пита Сампраса у мечевима против других успешних и познатих тенисера:

Активни тенисери[уреди | уреди извор]

Победе и порази Пита Сампраса у мечевима против тенисера који су још увек активни:

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1990: Награда АТП за играча који је највише напредовао
  • 19931988: Награда АТП за играча године
  • 1993-1998: ИТФ светски шампион
  • 1997: Спортиста године по избору Међународног олимпијског комитета
  • 2005: 1. место на листи 40 највећих тенисера и тенисерки у историји опен ере (1965—2005) по избору магазина TENNIS

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bud Collins: Top five men's stars of all-time”. MSNBC. Приступљено 14. 2. 2007. 
  2. ^ „40 Greatest Players of the Tennis Era”. Tennis magazine. Приступљено 14. 2. 2007. 
  3. ^ „Hall of Famers. Home to the Legends of Tennis”. International Tennis Hall of Fame. 2006. Приступљено 25. 2. 2008. 
  4. ^ „Sampras visits ancestral home for first time”. msnbc.com. Associated Press. 15. 5. 2007. Приступљено 20. 2. 2008. 
  5. ^ Higdon, David (2. 10. 1996). „Questions from the Net: Your Top Ten Questions to Pete Sampras”. Tennisserver.com. Приступљено 20. 2. 2008. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • 1996: Sampras: A Legend in the Works аутора Бада Колинса и Х. А. Бенама

Спољашње везе[уреди | уреди извор]