Портал:Књижевност
Портал Књижевност
Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.
 Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је један од највећих српских и црногоpcкиx пјесника, владар Црне Горе и владика. Његошево најславније дјело „Горски вијенац“ у Бечу је оцијењено као „манускрипт генијалног творца“. Друга његова важна дјела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. Према предањима његушки Петровићи воде поријекло из Босне, из околине Травника (или Зенице). Покренути су из ових крајева 1463. године падом Босне под Турке. Једно вријеме су се задржали на невесињској висоравни, а ускоро су се и одатле повукли према Црној Гори. Та предања демантују которски нотарски списи на основу којих се сазнаје да је предак Петровића, Херак Хераковић, 1441. године био настањен у Дробњаку. Још 1399. године у Дробњаку се спомиње и Хераков дјед, Ђурађ Богутовић. Предање да су из Босне, сами о себи су знали Петровићи. Само име племена или краја не подразумева да су и каснији припадници одређеног племена или краја одувек живели на тој територији, поготово што се зна да су многи од тих крајева, пре турског освајања, у средњем веку били само повремено насељени катуни. Два су велика таласа насељавања у Црну Гору након турских освајања, из Босне и са севера данашње Македоније.   Горски вијенац (у првом издању: Горскıй вıенацъ) је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језику и својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик. Тема „Горског вијенца“ је истрага, односно истребљење потурица. Његош је, у „Горском вијенцу“, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу“, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу. Она добија различите облике, од фолклорних посматрања небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с модерним природнонаучним представама. |
ЗадациПотребни чланци:ААхмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Антон Макаренко ББранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Бетон и свици, Клајв Баркер, ВГДЕЖЖитије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског, ЗЗадоншчина, Заноси и пркоси Лазе Костића ИИпатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета ЈККалевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Том Кленси, Књига о Бламу ЛЛаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући, Роберт Ладлам ММилан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Мато Ловрак, Мемоари Пере Богаља, Ранко Маринковић ННовгородски кодекс, Слободан Новак ОППатница, Песма, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Писма из Немачке, Писма из Италије, Приче које су изгубиле равнотежу, Петко Војнић Пурчар, Предео сликан чајем ССлово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сапутници ТУУзалуд је будим, Употреба човека, Улога моје породице у светској револуцији ФХХод Богородице по мукама, Хожденије преко три мора ШСређивање:Похвала лудости, Дервиш и смрт Клице:Епика, Превођење Светог писма, Бакоња фра Брне, Дневник о Чарнојевићу, Ватра и ништа, Очеви и оци Додатно |
