Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Портал:Књижевност/Категорије
Портал:Књижевност/Категорије    

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Изабрани
Портал:Књижевност/Изабрани    
Иво Андрић, нобеловац за књижевност .

Иво Андрић (Долац, 9. октобар 1892Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја (1945). Био је члан Српске академије наука и уметности.

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустроугарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић). Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. Андрић 1903. године уписао је сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студирао је на Филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.

У гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је напредном националистичком покрету Млада Босна и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти.

Своју прву песму „У сумрак“ објавио је 1911. године у „Босанској вили“. Наредне године започео је студије на Мудрословном (филозофском) факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Школовање је наставио у Бечу, а потом у Кракову где га је затекао Први светски рат.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Слика
Портал:Књижевност/Слика    
Стендал, француски писац
Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Књига
Портал:Књижевност/Књига    
Ана Карењина

Ана Карењина (рус. Анна Каренина) је роман руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у „Руском гласнику“ (рус. Русский Вестник), али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником Михаилом Катковим око питања која су покренута у завршном делу. Стога је прва појава романа у целини била у облику књиге.

Нашироко сматрана врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина.

Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Рајевски који је заиста као добровољац учествовао у српско-турском рату и тамо погинуо.

Даље

Cartella blu.jpg
Задаци
Портал:Књижевност/Задаци
Портал:Књижевност/Задаци    

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Ахмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Аугуст Шеноа, Антон Макаренко

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Клајв Баркер

В[уреди]

Воја Чолановић, Време чуда, Воја Царић, Валентин Катајев

Г[уреди]

Газда Младен, Горски цар, Громобран свемира

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов, Дан шести, Душан Костић

Е[уреди]

Епифаније Премудри, Ерик Најт

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског

З[уреди]

Задоншчина,

И[уреди]

Ипатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Кроника паланачког гробља, Како се калио челик, Том Кленси

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Милан Наранџић, Мато Ловрак, Мишко Крањец,

Н[уреди]

Новгородски кодекс, Николај Островски

о[уреди]

Откровљење

П[уреди]

Писма на брезиној кори, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Прољећа Ивана Галеба, Писма из Норвешке, Писма из Италије, Пешчаник, Приче које су изгубиле равнотежу

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сеоска учитељица, Сапутници

Т[уреди]

Томислав Мијовић, Тврђава, Тоне Селишкар, Тарас Буљба

У[уреди]

У регистратури, Укроћена горопад, Утопљене душе, Утуљена кандила

Ф[уреди]

Фран Лествик

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Ш[уреди]

Густав Шваб

Сређивање:[уреди]

Сергеј Радоњешки, Григорије Цамблак, Пахомије Србин

Клице:[уреди]

Похвала лудости, Епика, Биографија, Превођење Светог писма, Сањају ли андроиди електричне овце?

Cartella blu.jpg
Додатно
Портал:Књижевност/Додатно
Портал:Књижевност/Додатно    
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал