Портал:Народноослободилачка борба

Из Википедије, слободне енциклопедије

Добрoдошли на Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије  

Clanek tydne.svg ГЛАВНА СТРАНА   Clanek tydne.svg РАЗГОВОР   Clanek tydne.svg БИОГРАФИЈЕ И ГАЛЕРИЈА   Clanek tydne.svg ПРЕПОРУЧЕНИ ЧЛАНЦИ   Clanek tydne.svg НАРОДНИ ХЕРОЈИ Clanek tydne.svg

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик жртвама рације у Новом Саду Детаљ са рељефа са споменика на Гробљу ослободилаца Београда 1944, рад вајара Радета Станковића Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића

Смрт фашизму — слобода народу


Социјалистичка Федеративна Република Југославија О Порталу Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Roundel of Russia - Low Visibility.svg Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.


Споменик „Позив на устанак“, рад Војин Бакића
Народи Југославије: Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и други...


Куцнуо је судбоносни тренутак. Започела је одсутна битка против највећих непријатеља радничке класе, битка коју су фашистички злочиници сами заметнули мучким нападом на Совјетски Савез, наду свих трудбеника света. Драгоцена крв херојског совјетског народа пролива се не само ради одбране земље социјализма, него и ради коначног социјалног и националног ослобођења читавог радног човечанства. Према томе, то је и наша борба, коју смо ми дужни подупирати својим снагама, па и својим животима...


Пролетери свију земаља Југославије, на своја места, у прве борбене редове. Збијте чврсто своје редове око ваше авангарде, Комунистичке партије Југославије. Сваки на своје место! Непоколебљиво и дисциплиновано вршите своју пролетерску дужност. Спремајте се хитно за последњи и одсутни бој...


Станите на чело радних и национално угњетених маса и водите их у борбу против фашистичких тлачитеља наших народа. Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада међу вама, јер ви морате тиме дати пример другима. Извршите своју дужност авангарде радничке класе Југославије. Напред у последњи и одлучни бој за слободу и срећу човечанства!


(Одломак из Прогласа ЦК КПЈ од 22. јуна 1941. године)


На слици:
Споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића, који се налази испред Музеја „4. јули“ у Београду. Један примерак овог споменика налази се у Војном музеју у Београду, у поставци посвећеној Народноослободилачкој борби, а индентичан споменик, под називом „Бјеловарац“, налази се у Бјеловару, родном месту аутора (био је миниран и уништен 1991, али је обновљен 2010. године).


Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фото галерија Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Народни херој Стево Филиповић
Споменик борцима Револуције
Фотографија вешања народног хероја Стевана Филиповића у Ваљеву, 22. маја 1942. године, послужила је као инспирација вајару Војину Бакићу за Споменик борцима Револуције изграђен 1960. године на брду Видрак изнад Ваљева.




Рођена земљо,

јеси ли знала?

Ту је погино

батаљон цео...

Црвена крв је

процветала

кроз снежни покров

хладан и бео.


Ноћу је и то

завејо ветар.

Ипак на југу

војска корача

Пао је

четрнаести километар,

ал` никад неће

Кадињача.


Ко те Ужице,

не би волео?

и бол

и радост

био си граде...


И ко би тебе

сада преболео

буном засејан

црвени саде!


Неко ће пасти,

неко ће доћи,

еј, граде-друже,

еј, граде-роде,

биће још патње,

ал' све ће проћи,

и биће румен

од слободе!


Део спомен комплекса „Кадињача” изграђен 1949. године по пројекту вајара Миодраг Живковић и архитекте Александар Ђокић.
Одломак из поеме „Кадињача” Славка Вукосављевића уклесан на споменику у Спомен-комплексу Кадињача



Социјалистичка Федеративна Република Југославија Остали портали на Википедији на српском језику Социјалистичка Федеративна Република Југославија