Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

ГЛАВНА СТРАНА РАЗГОВОР ЧЛАНЦИ ГАЛЕРИЈА ПРЕПОРУЧЕНО НАРОДНИ ХЕРОЈИ

Смрт фашизму — слобода народу

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914 — Радановци, код Косјерића, 12. март 1942) био је апсолвент књижевности, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.

Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом.

Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда.

даље...

Изабрана фотографија

Зграда бившег музеја „4. јули” и споменик „Позив на устанак” у Београду.

Меморијали — Август

1941. година

2. август — Омладинац Александар Војиновић бацио две бомбе на немачке официре у хотелу „Парку“ у Нишу.
4. август — У Загребу група СКОЈ-еваца извршила напад бомбама на одред усташке свеучилишне сантије.
8. август — У немачкој операцији на Космај, погинуо Бранко Крсмановић (1915—1941), народни херој.
13. август — У Београду објављен „Апел српском народу” против устаничких снага.
15. август — У Скрадину Италијани стрељали Павла Папа Шиљу (1914—1941), народног хероја.
17. август — Немци на Теразијама јавно обесили петорицу активиста НОП-а.
22. август — Група затвореника-комуниста побегла из затвора у Сремској Митровици.
29. август — У Београду формирана квинслишка „Влада народног спаса” на челу са Миланом Недићем.

1942. година

2. август — У Шековићима формирана Шеста источнобосанска бригада.
5. август — У близини Ливна погинуо Анте Јонић (1918—1942), народни херој.
10. август — Код Шуице формирана Десета херцеговачка бригада.
13. август — Партизанске снаге извршиле неуспели напад на Купрес.
19. август — Код Коренице формирана Друга личка бригада.

1943. година

6. август — Прва крајишка дивизија ослободила Горњи Вакуф.
10. август — Прва крајишка бригада извршила напад на аеродром Рајловац.
15. август — Врховни штаб НОВ и ПОЈ донео Указ о првим одликовањима, међу којима је био Орден народног хероја.
17. август — Прва пролетерска дивизија ослободила Доњи Вакуф.
24. август — Прва пролетерска и Пета крајишка дивизија ослободиле Бугојно.

1944. година

2. август — Одржано Прво заседање АСНО Македоније.
3. август — Група дивизија НОВЈ разбила јаке непријатељске снаге и преко Ибра извршила продор у Србију.
7. август — Група дивизија НОВЈ на Копаонику разбила главну групу четничких корпуса.
8. август — 39. крајишка дивизија ослободила Мркоњић Град.
27. август — Трећа ударна дивизија ослободила Колашин.
30. август — Трећа ударна дивизија ослободила Беране.
31. август — 39. крајишка дивизија ослободила Дрвар.

Актуелно — вести

15. фебруар — Председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности због нарочитих заслуга у области јавних делатности, а посебно у очувању тековина антифашизма и поводом 70 година постојања одликовао је Сретењским орденом трећег степена Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије.
26. фебруар — У Београду у 93-ој години преминула Даница Дана Милосављевић (1925—2018), борац Друге пролетерске бригаде, носилац Партизанске споменице 1941. и последња жена народни херој у Србији.
15. март — У Историјском архиву Београда одржана свечана академија поводом 110 година од рођења Коче Поповића, учесника Шпанског грађанског рата, народног хероја, генерала и дипломате.
17. март — У Љубљани у 96-ој години преминуо Јоже Ожболт (1922—2018), генерал-потпуковник ЈНА и народни херој.

Изабрана тема — Устанак и Југославији

77 година народног устанка јул 1941 — јул 2018

Партизанска споменица 1941.

Орден народног хероја

Народи Југославије: Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и други...

Куцнуо је судбоносни тренутак. Започела је одсутна битка против највећих непријатеља радничке класе, битка коју су фашистички злочиници сами заметнули мучким нападом на Совјетски Савез, наду свих трудбеника света. Драгоцена крв херојског совјетског народа пролива се не само ради одбране земље социјализма, него и ради коначног социјалног и националног ослобођења читавог радног човечанства. Према томе, то је и наша борба, коју смо ми дужни подупирати својим снагама, па и својим животима...

Пролетери свију земаља Југославије, на своја места, у прве борбене редове. Збијте чврсто своје редове око ваше авангарде, Комунистичке партије Југославије. Сваки на своје место! Непоколебљиво и дисциплиновано вршите своју пролетерску дужност. Спремајте се хитно за последњи и одсутни бој...

Станите на чело радних и национално угњетених маса и водите их у борбу против фашистичких тлачитеља наших народа. Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада међу вама, јер ви морате тиме дати пример другима. Извршите своју дужност авангарде радничке класе Југославије. Напред у последњи и одлучни бој за слободу и срећу човечанства!

(одломак из Прогласа ЦК КПЈ од 22. јуна 1941. године)

Споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића, који се налази испред Музеја „4. јули“ у Београду. Један примерак овог споменика налази се у Војном музеју у Београду, у поставци посвећеној Народноослободилачкој борби, а индентичан споменик, под називом „Бјеловарац“, налази се у Бјеловару, родном месту аутора (био је миниран и уништен 1991, али је обновљен 2010. године).