Портал:Народноослободилачка борба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Portal NOB 2.svg

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије  


Clanek tydne.svg ГЛАВНА СТРАНА Clanek tydne.svg РАЗГОВОР Clanek tydne.svg ЧЛАНЦИ Clanek tydne.svg ГАЛЕРИЈА Clanek tydne.svg ПРЕПОРУЧЕНО Clanek tydne.svg НАРОДНИ ХЕРОЈИ Clanek tydne.svg

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик палим борцима у битци на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића

Боље рат него пакт. Боре гроб него роб.

Ss-cf-8.png

О Порталу

Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.
Ss-8.png

Изабрана биографија

Жарко Зрењанин

Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.

Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у македонском селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Поред просветног, бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне Комунситичке партије Југославије, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора.

Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у чланство Централног комитета КПЈ.

Након окупације Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција.

Ss-cf-6.png

Изабрана фотографија


Партизани у ослобођеном Сарајеву, априла 1945. године.

Партизанске снаге у ослобођеном Сарајеву, почетком априла 1945. године.
Ss-10.png

Меморијали — Април

1942. година
1943. година
1944. година
1945. година
Ss-cf-8.png

Актуелно — вести

HSAktuell.svg
Ss-10.png

Изабрана тема — Сремски фронт

73 године пробоја Сремског фронта
12. април 1945 — 12. април 2018
Партизанске снаге на Сремском фронту
Партизанске снаге на Сремском фронту


Генерал Пеко Дапчевић на Сремском фронту
Генерал Пеко Дапчевић на Сремском фронту


Медаља за храброст

Сремски фронт је једна од најтежих и надуготрајнијих и најславнијих битака у Народноослободилачком рату у Југославији. Формиран је одмах после ослобођења Београда, крајем октобра 1944. године и трајао је до 12. априла 1945. године.

На Сремском фронту учествовале су бројне снаге Народноослободилачке војске Југославије, као и Црвене армије и Бугарске народне армије. Југословенске снаге сачињавло је 12 дивизија — Прва и Друга пролетерска, Пета крајишка, Шеста личка, Једанаеста крајишка, Седамнаеста источнобосанска, 21. и 22. српска, 16. и 36. војвођанска, 42. и 48. македонска, као и група ваздухопловних дивизија и више самосталних јединица. Снаге Црвене армије сачињавали су — 64. и 68. стрељачки корпус, делови две ваздухопловне дивизије и речна флотила. Бугарска Прва армија имала је 3. и 8. пешадијску дивизију. У саставу Прве пролетерске дивизије, борио се и батаљон Словенаца, формиран у ослобођеном Београду, као и бригада „Италија”.

Окупатор, помогнут усташама се жилаво бранио. Неколико пута фронт се померао западно од Сремске Митровице, па се усталио иза Шида. Немци су, поред упорних одбрамбених борби, извршили два снажна против удара. Први пут, 3. јануара 1945. године изненадним противнападом надмоћним снагама потиснули су 21. српску дивизију правцем ОтокКомлетинциНијемци на леву обалу Босута. Други далеко снажнији противудар, познат као „Зимска олуја”, Немци су извршили 17. јануара анагжовањем своје три и бројно и технички веома јаке дивизије, потиснули Прву југословенску армију на исток и заузели Шид. После два дана, 19. јануара, ојачана Прва армија присилила је непријатеља на одбрану и повратила Шид, па је на тај начинфронт стабилизован до коначног пробоја 12. априла.

Све јединице, учеснице у борбама на Сремском фронту имале су великог савезника и помагача у народу Срема, који је у својим домовима пружио борцима сигурна слоништа. Народ их је примао оберучке, пружао им је све што је имао, и ако је у то време и позадинско снабдевање било добро организовано. Народ је помагао и у смештају, транспотру и нези рањеника. А војне јединице су узвраћале народу у пољским радовима, у време затишја.

Средином јануара 1945. године, Сремски фронт је посетио Врховни командант маршал Јосип Броз Тито, а фебруара 1945. године фелдмаршал Харолд Александер, командант савезничких снага на Средоземљу.

У уводним борбама и у провоју Сремског фронта од 3. до 13. априла губитци Прве армије ЈА износили су — 1.713 погинулих, 5.948 рањених и 53 нестала борца. За то време немачке снаге имале су 9.512 убијених, 3.273 рањена и 5.427 заробљених војника, подофицира и официра. Током борби на Сремском фронту од 172 дана укупно је погинуло око 13.000 бораца Југословенске армије, затим 1.100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде „Италија”. Губитци непријатељских снага били су далеко већи и процењују се на 30.000 погинулих.

Ss-cf-8.png

Портали

Сродни портали:
Краљевина Југославија · Револуционарни раднички покрет Југославије · Југословени у Шпанском грађанском рату · Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Остали портали:

Портал друштвене науке: Историја | Лингвистика | Право | Филозофија Портал природне науке: Астрономија | Биологија | Екологија | Географија | Геофизика | Математика | Медицина | Науке о Земљи | Физика | Физичка хемија | Хемија Портал државе и градови: Антарктик | Аргентина | Бања Лука | Београд | Босна и Херцеговина | Бутан | Грчка | Европа | Златибор | Италија | Јужни Судан | Канада | Мађарска | Македонија | Немачка | Ниш | Општина Баточина | Пољска | Република Српска | Русија | Сједињене Америчке Државе | Србија | Турска | Ужице | Уједињено Краљевство | Украјина | Француска | Црна Гора | Чиле | Хрватска | Шведска | Шпанија Портал теме из историје: Античка Грчка | Антички Рим | Археологија | Војна историја Срба | Египтологија | Jугословени у Шпанском грађанском рату | Jугословенска војска у отаџбини | Краљевина Југославија | Народноослобoдилачка борба | Први светски рат | Револуционарни раднички покрет Југославије | Совјетски Савез | Социјалистичка Федеративна Република Југославија | Сукоби на територији СФРЈ | Хералдика Портал теме из спорта: Бициклизам | ЈСД Партизан | Кошарка | Олимпијске игре | СД Црвена звезда | Спорт | Тенис | Формула 1 | Фудбал | Хокеј на леду | Шах Портал теме из уметности: Књижевност | Музика | Позориште | Рок | Стрип | Уметност | Филм | Хеви метал Портал остале теме: Биографија | Ваздухопловство | Видео-игре | Војска | Европска унија | Еротика и порнографија | Жене | Информатика и рачунарство | Језера | Кулинарство | ЛГБТ | Православље | Птице | Планине | Тенкови | Трамвајски саобраћај | Уједињене нације | Фантастика | Хришћанство

Portal NOB Borac.svg
73 године
пробоја
Сремског фронта
1945—2018