Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

ГЛАВНА СТРАНА РАЗГОВОР ЧЛАНЦИ ГАЛЕРИЈА ПРЕПОРУЧЕНО НАРОДНИ ХЕРОЈИ

Боље рат него пакт. Боре гроб него роб.

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби је настао са жељом да се што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника. Та борба почела је јула 1941. и трајала је до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упрокос многим репресалима окупатора Народноослободилачки покрет је стано растао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

Википедија на српском језику поседује бројне чланке о НОБ-у (преко 1000 биографија народних хероја, 100-тињак чланка о партизанским бригадама и дивизијама...). Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу.

Овај портал настао је новембра 2008. године, у време 65-огодишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902 — Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.

Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у македонском селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Поред просветног, бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне Комунситичке партије Југославије, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора.

Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у чланство Централног комитета КПЈ.

Након окупације Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција.

даље...

Изабрана фотографија

Партизанске снаге у ослобођеном Сарајеву, почетком априла 1945. године.

Меморијали — Април

1942. година

2. април — У близини Челинца четници убили Младена Стојановића, народног хероја.
3. април — У Другом кордунашком одреду извршен четнички пуч у коме су убијени Роберт Домани и Адолф Штајнбергер, народни херој.
12. април — У Куршумлији четници стрељали Стерена Младеновића Мику, народног хероја.
13. април — У близини Прокупља у борби против Бугара погинули Станимир Вељковић Зеле и Милош Мамић, народни хероји.
22. април — Из Загреба у партизане дошла група чланова Хрватског народног казалишта, од којих је формирано Казалиште народног ослобођења.
29. април — У близини Глине у борби против усташа погинуо Васиљ Гаћеша, народни херој.

1943. година

1. април — У близини Босанског Новог у борби против Немаца погинула Вахида Маглајлић, народни херој.
9. април — Приликом форсирања Дрине, у борбама против четничко-италијанских снага погинуо Алекса Дејовић, народни херој.
11. април — На Мајевици формирана Прва војвођанска ударна бригада.
15. април — У борбама на Дрини, против четника погинуо Тихомир Матијевић, а тешко рањена Радмила Шишковић, народни хероји.
26. април — У близини Стрезимировца у борби против Бугара погинуо Ратко Павловић Ћићко, народни херој.

1944. година

9. април — Четврти хрватски корпус извршио напад на Цазин.
13. април — Друга и Трећа јужноморавска бригада водиле борбе против Немаца у Ломници.
22. април — 26. дивизија извршила десант на Корчулу.
22. април — У Либији формирана Прва ескадрила НОВЈ, од припадника ЈКРВ који су приступили НОП.

1945. година

6. април — Јединице Другог, Трећег и Петог корпуса ослободиле Сарајево.
6. април — Током борби за ослобођење Сарајева погинуо Владимир Перић Валтер, народни херој.
11. април — У Москви Тито и Стаљин потписали Уговор о пријатељству Југославије и Совјетског Савеза.
12. април — Прва армија ЈА извршила пробој Сремског фронта.
27. април — У близини Подравске Слатине у борби против немачко-усташких снага погинуо Петар Бишкуп Вено, народни херој.

Актуелно — вести

15. фебруар — Председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности због нарочитих заслуга у области јавних делатности, а посебно у очувању тековина антифашизма и поводом 70 година постојања одликовао је Сретењским орденом трећег степена Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије.
26. фебруар — У Београду у 93-ој години преминула Даница Дана Милосављевић (1925—2018), борац Друге пролетерске бригаде, носилац Партизанске споменице 1941. и последња жена народни херој у Србији.
15. март — У Историјском архиву Београда одржана свечана академија поводом 110 година од рођења Коче Поповића, учесника Шпанског грађанског рата, народног хероја, генерала и дипломате.
17. март — У Љубљани у 96-ој години преминуо Јоже Ожболт (1922—2018), генерал-потпуковник ЈНА и народни херој.

Изабрана тема — Сремски фронт

73 године пробоја Сремског фронта 12. април 1945 — 12. април 2018

Партизанске снаге на Сремском фронту

Генерал Пеко Дапчевић на Сремском фронту

Сремски фронт је једна од најтежих и надуготрајнијих и најславнијих битака у Народноослободилачком рату у Југославији. Формиран је одмах после ослобођења Београда, крајем октобра 1944. године и трајао је до 12. априла 1945. године.

На Сремском фронту учествовале су бројне снаге Народноослободилачке војске Југославије, као и Црвене армије и Бугарске народне армије. Југословенске снаге сачињавло је 12 дивизија — Прва и Друга пролетерска, Пета крајишка, Шеста личка, Једанаеста крајишка, Седамнаеста источнобосанска, 21. и 22. српска, 16. и 36. војвођанска, 42. и 48. македонска, као и група ваздухопловних дивизија и више самосталних јединица. Снаге Црвене армије сачињавали су — 64. и 68. стрељачки корпус, делови две ваздухопловне дивизије и речна флотила. Бугарска Прва армија имала је 3. и 8. пешадијску дивизију. У саставу Прве пролетерске дивизије, борио се и батаљон Словенаца, формиран у ослобођеном Београду, као и бригада „Италија”.

Окупатор, помогнут усташама се жилаво бранио. Неколико пута фронт се померао западно од Сремске Митровице, па се усталио иза Шида. Немци су, поред упорних одбрамбених борби, извршили два снажна против удара. Први пут, 3. јануара 1945. године изненадним противнападом надмоћним снагама потиснули су 21. српску дивизију правцем Оток—Комлетинци—Нијемци на леву обалу Босута. Други далеко снажнији противудар, познат као „Зимска олуја”, Немци су извршили 17. јануара анагжовањем своје три и бројно и технички веома јаке дивизије, потиснули Прву југословенску армију на исток и заузели Шид. После два дана, 19. јануара, ојачана Прва армија присилила је непријатеља на одбрану и повратила Шид, па је на тај начинфронт стабилизован до коначног пробоја 12. априла.

Све јединице, учеснице у борбама на Сремском фронту имале су великог савезника и помагача у народу Срема, који је у својим домовима пружио борцима сигурна слоништа. Народ их је примао оберучке, пружао им је све што је имао, и ако је у то време и позадинско снабдевање било добро организовано. Народ је помагао и у смештају, транспотру и нези рањеника. А војне јединице су узвраћале народу у пољским радовима, у време затишја.

Средином јануара 1945. године, Сремски фронт је посетио Врховни командант маршал Јосип Броз Тито, а фебруара 1945. године фелдмаршал Харолд Александер, командант савезничких снага на Средоземљу.

У уводним борбама и у провоју Сремског фронта од 3. до 13. априла губитци Прве армије ЈА износили су — 1.713 погинулих, 5.948 рањених и 53 нестала борца. За то време немачке снаге имале су 9.512 убијених, 3.273 рањена и 5.427 заробљених војника, подофицира и официра. Током борби на Сремском фронту од 172 дана укупно је погинуло око 13.000 бораца Југословенске армије, затим 1.100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде „Италија”. Губитци непријатељских снага били су далеко већи и процењују се на 30.000 погинулих.