Предраг Мики Манојловић
(преусмерено са Предраг Манојловић)
| Предраг Манојловић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Мики Манојловић 2007. године на Берлинском међународном филмском фестивалу | |||||
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Предраг Манојловић | ||||
| Датум рођења | 5. април 1950. | ||||
| Место рођења | Ниш, ФНРЈ | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Тамара Вучковић | ||||
| Родитељи | Иван Манојловић Зорка Манојловић | ||||
| Рад | |||||
| Битна улога | Подземље - Марко Дрен Ми нисмо анђели - Милан Ларго Винч - Нерио Винч The Bra - таксиста Јужни ветар - Цар | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Предраг Мики Манојловић (Ниш, 5. април 1950) српски је глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Према његовим речима, пета је генерација рођена у Београду. Манојловићев прадеда био је економиста Пера Манојловић, први директор српске Народне банке у време када је Ђорђе Вајферт био гувернер, док је његов деда Милан Манојловић дипломирао у Француској, инжењер шумарства и рударства, који је за свој рад добио пет српских, југословенских као и три француска одликовања.[1]
Рођен је у породици позоришних глумаца, његови родитељи су глумац Иван Манојловић и глумица Зорка Манојловић.
После завршене Академије наступа у позоришту. Каријеру на телевизији почиње у серији Отписани (1974). Играо је у култној серији Грлом у јагоде (1976) режисера Срђана Карановића. На филму је сарађивао са Емиром Кустурицом. После филма „Подземље“ (1995) почиње да снима и у иностранству. Неки од познатијих филмова у којима је играо су: Црна мачка бели мачор, Подземље, Туђа Америка, Танго аргентино, Ми нисмо анђели и Завет.
За заслуге у области позоришта и филма у југоисточној Европи, 2011. је проглашен за почасног доктора Европске филмске академије.[2]
Са првом супругом Искром Узелац има ћерку Чарну, а са другом Тамаром Вучковић има сина Ивана.[3]
Награде и одликовања[уреди | уреди извор]
- „Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1983. године, добија за филм Нешто између.
- „Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1985. године, добија за филм Отац на службеном путу.
- Награда „Павле Вуисић“ (2004), која се додељује глумцу за животно дело.
- Награда Миливоје Живановић (2012 у Пожаревцу), за улогу Милана у представи „Кумови“ у режији Душана Ковачевића, а у извођењу Звездара театра из Београда.[4]
- Добричин прстен (2012)[5][6]
- Специјална Златна Камера 300 - од Међународни фестивал филмске камере „Браћа Манаки“
- Награда „Стефан Првовенчани” (2016)[7]
- Награда за животно дело фестивала у Нансију (2016)[8]
- Награда Источна звезда 32. Филмског фестивала у Трсту[9]
- Београдски победник, за изузетан допринос филмској уметности, додељена у оквиру 50. издања ФЕСТ-а (2022)[10]
- Награда „Златни студио” за глумца године у Хрватској (2023)[11]
- Одликовања
- Француски Орден уметности и књижевности у рангу витеза (2017)[12]
- Орден Карађорђеве звезде првог степена (2021)[13]
Улоге[уреди | уреди извор]
 | Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1971. | Чедомир Илић (серија) | ||
| 1972. | Сарајевски атентат (ТВ) | Цвјетко Поповић | |
| 1972. | Јелисаветини љубавни јади због молера (ТВ) | Милован | |
| 1972. | Смех са сцене: Атеље 212 | ||
| 1972. | Грађани села Луга (серија) | Милан | |
| 1972. | Мајстори (серија) | Пицопевац | |
| 1973. | Слике без рама из дечијих књига (серија) | ||
| 1974. | Једног лепог, лепог дана | ||
| 1974. | Зашто је пуцао Алија Алијагић (ТВ) | Стево Ивановић | |
| 1974. | Кошава | Брадоња - шверцер | |
| 1975. | Награда године | ||
| 1975. | Синови | Паја | |
| 1974-1975. | Отписани | Паја | |
| 1975. | Живот је леп (серија) | Мића | |
| 1976. | Похвала свету | ||
| 1976. | Прича о војнику | ||
| 1976. | Иди тамо где те не познају | ||
| 1976. | Морава 76 (серија) | Мацко | |
| 1976. | Грлом у јагоде (серија) | Мики Рубироза | |
| 1977. | Хајка | Шако | |
| 1977. | Усијане главе | Миланче | |
| 1978. | Посљедњи подвиг диверзанта Облака | ||
| 1979. | Моћ говора | ||
| 1979. | Вечера за Милицу | Професоров син | |
| 1980-е | |||
| 1980. | Кадињача | ||
| 1981. | Сок од шљива | Мики Рудински | |
| 1981. | Пикник у тополи | Човек за шанком | |
| 1981. | Само једном се љуби | Томислав | |
| 1981. | Сезона мира у Паризу | Јоско | |
| 1981. | Седам секретара СКОЈ-а (серија) | Златко Шнајдер | |
| 1982. | Тринаести јул | Бранко | |
| 1982. | Мачор на усијаном лименом крову (ТВ) | Петар Остојић-Аџија | |
| 1983. | Нешто између | Јанко | |
| 1983. | Марија, где си...? (ТВ) | Данило | |
| 1984. | Нешто између (ТВ серија) | Јанко | |
| 1984. | Штефица Цвек у раљама живота (серија) | ||
| 1984. | У раљама живота | Шофер | |
| 1985. | То није мој живот, то је само привремено | ||
| 1985. | Тајванска канаста | Раде Сељак | |
| 1985. | Јагоде у грлу | Мики Рубироза | |
| 1985. | Отац на службеном путу | Мехмед Меса Зољ | |
| 1985. | За срећу је потребно троје | Драго | |
| 1987. | Race for the Bomb (серија) | Едвард Теллер | |
| 1987-1988. | Вук Караџић | Вук Караџић | |
| 1989. | Време чуда (серија) | Никодим | |
| 1989. | Време чуда | Никодим | |
| 1989. | Сеобе | Арнолд де Сабрант | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Баал (ТВ) | Баал | |
| 1990. | Un week-end sur deux | Адриан | |
| 1992. | Ми нисмо анђели | Милан | |
| 1992. | Танго аргентино | Отац | |
| 1992. | Тито и ја | Отац | |
| 1993. | Броз и ја (ТВ серија) | Отац | |
| 1994. | La piste du télégraphe | Карло | |
| 1995. | Подземље | Марко Дрен | |
| 1995. | Туђа Америка | Бајо | |
| 1996. | Portraits chinois | Алфонс | |
| 1996. | Court toujours: L'inconnu (ТВ) | L'inconnu | |
| 1997. | Циганска магија | Таип | |
| 1997. | Артемизија (филм) | Агостино Таси | |
| 1998. | Месар | месар | |
| 1998. | Ране | Стојан | |
| 1998. | Буре барута | Мане (Мајкл), повратник | |
| 1998. | Црна мачка, бели мачор | свештеник | |
| 1999. | Emporte-moi | Père de Hanna | |
| 1999. | Rien à dire | Voix du père | |
| 1999. | Les amants criminels | L'homme de forêt | |
| 2000-е | |||
| 2000. | Voci | Нандо Пепи | |
| 2000. | Épouse-moi | Le mage Bodel}- | |
| 2000. | Sans plomb | Саломон | |
| 2001. | Mortel transfert | Ерострат | |
| 2001. | Jeu de cons | Перон | |
| 2003. | Kako los son | Шејтан | |
| 2003. | Дуга поноћ (ТВ) | Агент | |
| 2003. | Les marins perdus | Абдул Азиз | |
| 2003. | Мали свет | Др. Филип Костић | |
| 2003. | Gate to Heaven | Дак | |
| 2004. | Mathilde | новинар | |
| 2004. | Hurensohn | Ујак Анте | |
| 2004. | Ne fais pas ça | Франсис | |
| 2004. | 100 минута славе | Бела Цикош | |
| 2005. | Ми нисмо анђели 2 | Милан | |
| 2005. | Ze film | Сергеј | |
| 2005. | L'enfer | Antoin, le père | |
| 2007. | La fine del mare | Тодор | |
| 2007. | Клопка | Коста Антић | |
| 2007. | Ирина Палм | Мики | |
| 2007. | Хадерсфилд | Песник | |
| 2007. | Завет | Газда Бајо | |
| 2008. | На лепом плавом Дунаву | Карл из Шведске | |
| 2008. | Светът е голям и спасение дебне отвсякъде | Баи Дан | |
| 2008. | I demoni di San Pietroburgo | Фјодор Достојевски | |
| 2008. | Largo Winch | Нерио Винч | |
| 2009. | Беса | Азем | |
| 2009. | На терапији | Љубомир Божовић | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Нека остане међу нама | Никола | |
| 2010. | Циркус Колумбија | Дивко Бунтић | |
| 2014. | Ургентни центар (српска ТВ серија) | начелник Шћепановић | |
| 2014. | До балчака | Богдан | |
| 2020-е | |||
| 2020– | Јужни ветар (ТВ серија) | Цар | |
| 2021. | Јужни ветар 2: Убрзање | Цар | |
| 2022. | Траг дивљачи | Благоје | |
| 2022. | Било једном у Србији | Газда Мита | |
| 2022. | Било једном у Србији (ТВ серија) | Газда Мита | |
| 2023. | Чувари формуле | Павле Савић | |
| 2024. | Време смрти (ТВ серија) | Аћим Катић | |
| 2024. | Златни рез 42 | ||
| 2024. | Дјеца Козаре | ||
| 2024. | Апсурдни експеримент | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „АУТОРСКИ ТЕКСТ МИКИЈА МАНОЈЛОВИЋА: Радујем се као клинац ЕКСПО-у”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-12-14.
- ^ „Manojlović počasni doktor ESRA”. www.b92.net. 9. 3. 2011. Приступљено 13. 3. 2010.
- ^ „СРЕЋУ ПРОНАШАО КРАЈ 20 ЛЕТА МЛАЂЕ: Ово је Микијева жена”. Нпортал. 1. 10. 2022. Приступљено 2. 10. 2022.
- ^ „Мики Манојловић лауреат 17. глумачких свечаности”. Радио-телевизија Републике Српске. 7. 4. 2012. Приступљено 8. 4. 2012.
- ^ Награда „Добричин прстен“ Предрагу Манојловићу („Политика“, 14. децембар 2012), Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Политика: Награда „Добричин прстен” уручена Микију Манојловићу, објављено 17. 2. 2013
- ^ Признање „Стефан Првовенчани” Микију Манојловићу („Политика”, 16. август 2016)
- ^ „Miki Manojlović dobio nagradu za životno delo u Nansiju”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-06-14.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Микију Манојловићу „Источна звезда””. Politika Online. Приступљено 2021-01-22.
- ^ „"Turčine, napuši se...": Kako je Manojlović branio Kusturicu VIDEO”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-02-25. Приступљено 2022-02-25.
- ^ Масниковић, Исидора. „Предраг Мики Манојловић глумац године у Хрватској”. Politika Online. Приступљено 2023-01-30.
- ^ Француска додељује орден Микију Манојловићу (Б92, 23. октобар 2017)
- ^ „Микију Манојловићу „Карађорђева звезда””. www.republika.rs/vesti/srbija. Приступљено 2021-06-29.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мики Манојловић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Moj sin Miki Manojlović Блиц
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Категорије:
- Рођени 1950.
- Нишлије
- Српски глумци
- Југословенски глумци
- Добитници Награде Александар Лифка
- Добитници награде Добричин прстен
- Добитници награде Златна арена
- Добитници Награде Павле Вуисић
- Добитници награде Цар Константин
- Добитници Гран при награде Наиса
- Добитнице и добитници награде Она и он
- Доктори наука
- Носиоци Ордена Карађорђеве звезде