Прежихов Воранц

С Википедије, слободне енциклопедије
Прежихов Воранц
Воранц Прежихов
Лични подаци
Датум рођења(1893-08-10)10. август 1893.
Место рођењаКотељ, Аустроугарска
Датум смрти18. фебруар 1950.(1950-02-18) (56 год.)
Место смртиМарибор, ФНРЈ

Прежихов Воранц - право име Ловро Кухар (1893 – 1950) , словеначки књижевник, политички радник комунистичке – марксистичке провинијенције. Борац за социјалну правду и једнакост.[1][2]

Биографија - рад и политичка дјелатност[уреди | уреди извор]

Родио се у селу Котље, 10. августа 1893. У раној младости био је пољопривредник – фармер, а бавио се и тесарским пословима. Касније је радио као физички радник у фабрикама у Трсту и Горици. По избијању Првог свјетског рата 1914. године мобилисан је у аустроугарску војску. 1916. године дезертира у Италију. У раздобљу између два свјетска рата бави се политичким радом. Члан је КПЈ и политички инструктор у више европских земаља. Шири маркстистичку идеологију међу радницима, указујући на буржоазију - богате, као основни узрок обесправљености и сиромаштва радника, учећи да капиталисти не купују радников рад, већ радну снагу амотризујући је оскудним надницама само онолико колики је доњи праг егзистенцијалног минимума. Године 1934. изабран је у ЦК КПЈ (Централни комитет комунистичке партије Југославије). Судјеловао је као делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне. У јесен 1939. године се илегално враћа у Словенију - Краљевина Југославија. НОБ – и, тачније Освободилној фронти приступа 1941. г. Њемачке окупационе снаге су га ухапсиле као илегалаца 1943. године и депортовале у концентрационе логоре у Захсенхаузену и Маутхаузену. Послије ослобођења, у слободној ФНРЈ – и био је савезни народни посланик. Умро је у Марибору, 18. фебруара 1950. [1]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Реалиста, сликар корушких прилика. Писао је романе, новеле, есеје, приче, мемоаре, путописе. У своме књижевном раду као и у животу уопште бавио се социјалним темама досљедан својој правдољубивости и реалистичком прилазу. [3] [1]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Пожганица (1939)
  • Добердоб (1940)
  • Јамница (1945)

Новеле[уреди | уреди извор]

  • Самоникли (1940)

[3] [1]

Остали радови[уреди | уреди извор]

  • Бој на пожиралнику (1935)
  • Љубезен на одру
  • Пот на клоп
  • Први спопад, Одпустки ин Саморасники
  • Водњак

[3] [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
  2. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 665. 
  3. ^ а б в Група аутора, Мала енциклопедија Просвет, Просвета, Београд, 1959. г.