Држава краља Марка

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Прилепско краљевство)
Држава српског краља Марка
Прилепско краљевство

Држава краља Марка (1371-1395)
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Престоница Скопље, потом Прилеп
Друштво
Религија православље
Политика
Облик државе монархија
 — Краљ
  Марко Мрњавчевић
Историја
Историјско доба средњи век
 — Оснивање 1371.
 — Укидање 1395.
Географске и друге карактеристике
Становништво Срби
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Српско царство Османско царство

Држава краља Марка је била средњовековна српска држава, која је постојала од 1371. до 1395. године у јужним српским областима западно од реке Вардара. Настала је непосредно након Маричке битке (1371) и погибије српског краља Вукашина (1365-1371), када је његов син Марко, дотадашњи млади краљ,[1] преузео титулу српског краља, задржавши власт на ширем простору између Скопља и Охрида, са средиштем у области Пелагоније.[2] Иако је Скопље недуго потом дошло под власт Вука Бранковића, краљ Марко је успео да задржи власт у широј области око Прилепа.[3]

Пошто је његова држава била непосредно угрожена услед турске најезде, Марко је морао да прихвати вазалске обавезе према султану Мурату I (1359-1389).[4] Иако је Марко носио титулу српског краља, други обласни владари нису признавали његову стварну власт, а 1377. године и сама титула српског краља је добила још једног носиоца у лику дотадашњег босанског бана Стефана Твртка I (1377-1391).[5]

Током наредних година, Турци су почели да успостављају непосредну власт у долини Вардара, а почетком 1392. године у њихове руке је пало и Скопље,[6] чиме се Маркова држава нашла у турском обухвту и са северне стране. Иако је краљ Марко настојао да испуњава своје вазалске обавезе, његовој положај је постајао све тежи. Држава краља Марка са престоницом у Прилепу постојала је све до његове погибије у боју на Ровинама у пролеће 1395. године,[7] након чега су читаву област освојили Турци.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Иван Томко Мрнавић (који користи и њихов грб као свој, на својим књигама) и житељи села Мрњавци [8] у данашњој Хрватској су се позивали на родбинске везе са Мрњавчевићима, о чему је писао Андрија Качић Миошић, Шимун Милиновић и други.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]