Прича о неправедном судији
Прича о неправедном судији (или прича о упорној удовици) је једна од познатих Исусових алегоријских прича о судији без милости и саосећања који на крају попушта захтевима упорне удовице, како му више не би досађивала. Наравоученије је да треба бити истрајан у молитви.
Ова прича се налази у новозаветном јеванђељу по Луки (18:1-8).
Прича[уреди | уреди извор]
Матеј преноси да је Исус ученицима дао ову параболу како би се стално молити Богу, не одустајући:
У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику. И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим, но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Након приче Исус рече:
Чујте шта говори неправедни судија. А камоли Бог неће одбранити избраних својих који га моле дан и ноћ? Кажем вам да ће их одбранити брзо.
— Еванђеље по Матеју, по Луки, 18:1-8 (превод Вука Караџића)
Тумачења[уреди | уреди извор]
Ова прича поручује да треба бити истрајан у молитви и никада не одустати, јер ако је и неправедни судија на крају послушао, Бог ће много пре.[1] Прича о пријатељу у поноћ има слично наравоучење.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. стр. 636-643.
- ^ Craig L. Blomberg, Interpreting the Parables. . InterVarsity Press. 1990. pp. 275. ISBN 978-0-8308-1271-4.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
