Прича о сејачу

С Википедије, слободне енциклопедије
Икона која приказује Христа као сејача, Румунија.

Прича о сејачу је једна од најпознатих Исусових алегоријских прича. Говори о сејачу који баца семе унаоколо (на пут, на стену, међу трње) те већина семена бива изгубљено. Међутим мањи део семења пада на добро тло те рађа вишеструко.

Ова прича је забележена у канонским јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђењу по Томи.

Прича[уреди | уреди извор]

Прича почиње тако што је тај дан Исус изашао из куће и сео крај мора, а око њега се окупило мноштво људи. Након тога се попео на лађу и држао беседу, док је народ стајао на обали.[1]

По Матеју[уреди | уреди извор]

Џејмс Тисо, Исус проповеда са брода.

Еванђеље по Матеју преноси следећу Исусову причу:

Гле, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет. Ко има уши да чује нека чује.
— Еванђеље по Матеју, 13:3-9 (превод Вука Караџића)

По Марку[уреди | уреди извор]

Еванђеље по Марку преноси следеће:

Ето, изиђе сејач да сеје. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, и дођоше птице те га позобаше. Друго паде на каменито тле, где немаше много земље, и одмах изниче, јер немаше дубоке земље. А када сунце изиђе, би спржено, и како немаше корена - усахну. Треће паде у трње, и нарасте трње те га угуши, и не донесе рода. Четврта пак падоше у добру земљу, и даваху род који је напредовао и растао, и донесе тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко. Ко има уши да слуша, нека слуша.
— Еванђеље по Марку, 4:3-9 (превод Емилијана Чарнића)

По Луки[уреди | уреди извор]

Еванђеље по Луки преноси следеће:

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.
— Еванђеље по Луки, 8:5-8 (превод Вука Караџића)

По Томи[уреди | уреди извор]

Еванђеље по Томи преноси следеће:

Ето, изиђе сејач, заграби шаку зрневља и разбаца га. Нека падоше на пут, дођоше птице и позобаше га. Друга падоше на камен, не ухватише корена у земљи и не родише класје. А нека падоше у трње, и оно загуше семење, и црв га поједе. А остала падоше на добро тле, и дадоше добра плода: родише шездесетоструко и стодвадесетоструко.
— Еванђеље по Томи, изрека 9

Тумачења[уреди | уреди извор]

По завршетку беседе, Исус је дао тумачење ове приче својим ученицима. Када су га питали зашто народу говори у причама, Исус је одговорио: "Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива" (Марко 4:11). Јер они "гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју" (Матеј 13:11-13). Када су га ученици упитали да им разјасни значење приче, он им одговори:

Након тога, Исус им разјасни причу о сејачу:

По Матеју[уреди | уреди извор]

Матеј наводи следеће Исусово тумачење приче о сејачу:

Свакоме који слуша реч о царству - а не разуме - долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани. А посејани на каменито тле, то је који реч слуша и одмах је с радошћу прима; али нема корена у себи, него је несталан, па када настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава. А посејани у трње, то је који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива. А посејани на добру земљу, то је који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.
— Еванђеље по Матеју, 3:18-23 (превод Емилијана Чарнића)

По Марку[уреди | уреди извор]

Марко наводи следеће Исусово тумачење приче о сејачу:

Сејач сеје реч. Ови су крај пута посејани, где се сеје реч, и када је чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њима. И ови су слично посејани на каменитом тлу, који када чују реч, одмах је с радошћу примају, и немају корена у себи, него су нестални, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. А други су, што су посејани у трњу; то су они који реч чуше, и светске бриге, те превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива. А они што су посејани на доброј земљи, слушају и примају реч, па доносе род тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.
— Еванђеље по Марку, 4:15-20 (превод Емилијана Чарнића)

По Луки[уреди | уреди извор]

Лука наводи следеће Исусово тумачење приче о сејачу:

Семе је реч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу“. Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује нека чује."
— Еванђеље по Луки, 8:11-15 (превод Вука Караџића)

Савремена тумачења[уреди | уреди извор]

Питер Бројгел Старији, Пејзаж са причом о сејачу.

Већина проучавалаца сматра да је ова Исусова прича изворно оптимистична, јер без обзира на све неуспехе семе на крају успе, пусти корен и да велики принос.[3]

Постоје и они који доводе у питање да ли је разјашњење у канонским јеванђељима изворно Исусово или је касније уметнуто.[4] Неки сматрају да је Исус говорио у алегоријским причама зато што није желео да га сви разумеју, већ само његови следбеници.[5] Они сматрају да је неопходно унапред имати вере у Исуса, у супротном Исус их неће просветлити већ само збунити.[6]

Понекад се парабола тумачи у смислу да има више нивоа спасења: Иринеј сматра да има разлике између небеских боравишта оних који произведу стоструко, оних који произведу шездесетоструко и оних који произведу тридесесетоструко.[7]

Према тумачењу мормонске цркве, “реч“ представља сва канонска јеванђеља, која не прихватају сви са истом посвећеношћу:


Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еванђеље по Матеју, 13:1-2 (превод Вука Караџића)
  2. ^ Марко 4:13
  3. ^ Kilgallen, John J., A Brief Commentary on the Gospel of Mark, 1989. pp. 82
  4. ^ Joseph Smith, Teachings of the Prophet Joseph Smith, pg. 97.
  5. ^ Kilgallen, John J., A Brief Commentary on the Gospel of Mark, 1989. pp. 84
  6. ^ Kilgallen, John J., A Brief Commentary on the Gospel of Mark,, 1989. pp. 86
  7. ^ Иринеј, Противу јереси, Књига V:36:1
  8. ^ E. Keith Howick, The Parables of Jesus The Messiah (pg. 30)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]