Птице у 10. издању Systema Naturae
| Птице у 10. издању Systema Naturae | |
|---|---|
10. издање Systema Naturae публиковано 1758. године, шведског природописца Карл фон Линеа садржало је 554 врста птица из целог света.[Note 1] Он је поделио врсте у 6 редова и 63 рода.[Note 2]
У 12. издању Systema Naturae публикованом 1766. године, Лине је убацио много нових врста које нису били у 10. издању. 12. издање је имало 931 птичјих врста подељених у 6 редова и 78 родова.[2][4] Данас се верује да постоји око 10.000 живећих врста.[5][6]
У листи птица света, коју одржавају Франк Џил и Давид Донскер испред Интернационалне Орнитолошке Уније, из 2016. године је укључено 448 врста птица које је описао Лине у свом 10. издању и сматра њиховим легатором. Од овог броја врста птица је само 101 задржала оригинално име, а 347 је померено у друге родове. Такође постоје 5 врсте које је описао Лине, а које се сматрају данас подврстама. У поређењу са врстама из 12. издања, где су од 257 описаних модерних врста, само 25 остале у оквиру рода које им је Лине дао.[7]
Лине је описао класу птица као:
Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.[8]
Карактеристике по Линеу [8]
- Срце: 2 преткоморе и 2 коморе. Топла и тамна црвена крв
- Плућа: дишу наизменично
- Вилице: обавезне, голе, издужене, без зуба
- Јаја: покривена љуском од калцијум карбоната
- Чулни органи: језик, ноздрве, очи и уши без ушне шкољке
- Покров: обавезно и преклапајуће перје
- Ослонац: 2 стопала и 2 крила и срцолика задњица. Лете и певају
Лине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода.[9] У листи доле с Линеова биномијална имена.
Accipitres[уреди | уреди извор]
- Vultur gryphus – Андски кондор;
- Vultur harpyja – Харпија;
- Vultur papa – Краљевски кондор;
- Vultur aura – Ћуркасти кондор;[3]
- Vultur barbatus – Брадан;
- Vultur percnopterus – Бела кања.
- Falco melanaetus – Орао крсташ (сада Aquila heliaca Savigny, 1809);[10]
- Falco chrysaetos – Сури орао;
- Falco fulvus – синоним за сурог орла;[11]
- Falco canadensis – Сури орао (Северноамеричка подврста);[3]
- Falco rusticolus – Северни соко;
- Falco barbarus – nomen dubium;
- Falco caerulescens – Црвеноноги соколић;
- Falco albicilla – Белорепан;[3]
- Falco pygargus – Еја ливадарка;
- Falco milvus – Риђа луња;
- Falco forficatus – Ласторепа луња;[3]
- Falco gentilis & Falco palumbarius – Јастреб;[12]
- Falco subbuteo – Ластавичар;
- Falco buteo – Мишар;
- Falco tinnunculus – Ветрушка;
- Falco cachinnans & Falco sufflator – Смејући соко;[13]
- Falco sparverius – Америчка ветрушка;[3]
- Falco columbarius – Мали соко
- Falco lanarius – Кршки соко (сада Falco biarmicus Temminck, 1825)
- Falco haliaetus – Рибар
- Falco gyrfalco – Северни соко;[14]
- Falco apivorus – Осичар
- Falco aeruginosus – Мочварна еја
- Falco nisus – Кобац
- Strix (сове)
- Strix bubo – Буљина
- Strix scandiaca & Strix nyctea – Снежна сова;[3]
- Strix asio – Источна вриштећа сова;[3]
- Strix otus – Утина
- Strix scops – Ћук
- Strix aluco & Strix stridula – Шумска сова;[15]
- Strix funerea – Ритска сова
- Strix ulula – Сова јастребача
- Strix passerina – Мала сова
- Lanius (Сврачци)
- Lanius cristatus – Браон сврачак
- Lanius excubitor – Велики сврачак
- Lanius collurio – Руси сврачак
- Lanius tyrannus – Краљевска тиранка;[3]
- Lanius carnifex – Гијанка црвена котинга
- Lanius schach – Дугорепи сврачак
- Lanius senator – Црвеноглави сврачак
- Lanius caerulescens – Белотрби дронго
- Lanius jocosus – Црвенобрки булбул
- Lanius garrulus – Кугара
-
Ћуркасти лешинар је био именован Vultur aura још 1758. -
Ласторепа еја је именована Falco forficatus 1758. године -
Снежна сова се звала Strix scandiaca и Strix nyctea у 1758. -
Краљевска тиранка названа Lanius tyrannus 1758. -
Кугара је названа Lanius garrulus 1758.
_RWD.jpg)
Picae[уреди | уреди извор]
- Psittacus (папагаји)
- Psittacus macao – Црвено-плава ара
- Psittacus ararauna – Плаво-жута ара
- Psittacus obscurus
- Psittacus nobilis – Црвенорамена ара
- Psittacus severus – Кестењасточела ара
- Psittacus borneus – Црвени лори
- Psittacus solstitialis – Сунчани папагај
- Psittacus carolinensis – Каролински папагај;[3]
- Psittacus alexandri – Црвеногруди александар
- Psittacus pertinax – Браоногуши папагај
- Psittacus canicularis – Наранџасточели папагај
- Psittacus aeruginosus – подврста браоногушог папагаја;[16]
- Psittacus rufirostris
- Psittacus ornatus – Китњасти лори
- Psittacus agilis – Црнокљуни амазонац
- Psittacus cristatus
- Psittacus niger – Црни папагај
- Psittacus sordidus – Црвенокљуни папагај
- Psittacus erythroleucus
- Psittacus erithacus – Жако
- Psittacus garrulus – Брбљиви лори
- Psittacus aurorae
- Psittacus domicella – Љубичасто потиљачни лори
- Psittacus lory – Црнокапи лори
- Psittacus caerulocephalus
- Psittacus leucocephalus – Кубански амазонац
- Psittacus aestivus – Плавочели амазон
- Psittacus paradisi
- Psittacus festivus – Празнични амазон
- Psittacus brasiliensis – Црвенорепи амазонац
- Psittacus autumnalis – Црвеночели амазонац
- Psittacus accipitrinus – Црвенолепезасти папагај
- Psittacus melanocephalus – Црноглави папагај
- Psittacus collarius – Жутокљуни амазонац
- Psittacus pullarius – Црвеноглава љубавна птица
- Psittacus galgulus – Плавокруни висећи папагај
- Psittacus passerinus – Врапчасти папагај
- Ramphastos piperivorus – nomen dubium
- Ramphastos tucanus – Црвенокљуни тукан
- Ramphastos picatus – nomen dubium
- Ramphastos aracari – Црноврати аракари
- Buceros (кљунорошке)
- Buceros bicornis – Велики кљунорожац
- Buceros rhinoceros – Малајски кљунорожац
- Crotophaga (Ании)
- Crotophaga ani – Кукавичасти ани;[3]
- Corvus corax – Гавран
- Corvus corone – Црна врана
- Corvus frugilegus – Гачац
- Corvus cornix – Сива врана
- Corvus benghalensis – Индијска модроврана;[18]
- Corvus monedula – Чавка
- Corvus glandarius – Креја
- Corvus cristatus – Плава креја;[3]
- Corvus caryocatactes – Лешњикарка
- Corvus pica – Сврака
- Corvus paradisi – Азијска рајска мухарица
- Corvus infaustus – Сибирска креја
- Coracias (модровране и вуге)
- Coracias garrulus – Модроврана
- Coracias caffra
- Coracias oriolus – Вуга
- Coracias galbula – Балтиморска вуга;[3]
- Coracias aurea – Ватрена будоарка
- Coracias xanthornus – Црноглава вуга
- Gracula (мајне)
- Gracula religiosa – Света мајна
- Gracula foetida – Кожоврата воћна врана
- Gracula barita – nomen dubium, вероватно Карипски гракл;[19]
- Gracula cristatella – Ћубаста мајна;[20]
- Gracula saularis – Сврачкасти дрозд
- Gracula quiscula – Обичан гракл;[3]
- Gracula atthis – Водомар
- Paradisaea (Рајске птице)
- Paradisaea apoda – Велика рајска птица
- Paradisaea regia – Краљевска рајска птица
- Cuculus (кукавице)
- Cuculus canorus – Кукавица
- Cuculus persa – Гвинејски турако
- Cuculus vetula – Гуштераста кукавица
- Cuculus glandarius – Ћубаста кукавица
- Cuculus scolopaceus – Обични коел
- Cuculus niger
- Cuculus americanus – Жутокљуна кукавица;[3]
- Cuculus auratus – Златни детлић
- Jynx (вијоглаве)
- Jynx torquilla – Вијоглава
- Picus (детлићи)
- Picus martius – Црна жуна
- Picus principalis – Белокљуни детлић
- Picus pileatus – Црвеникреста жуна;[3]
- Picus hirundinaceus
- Picus erythrocephalus – Црвеноглави детлић;[3]
- Picus carolinus – Црвенотрби детлић;[3]
- Picus viridis – Зелена жуна
- Picus benghalensis – Мали ватренолеђи детлић
- Picus semirostris – "монструозност";[21]
- Picus major – Велики детлић
- Picus medius – Средњи детлић
- Picus minor – Мали детлић
- Picus tridactylus – Тропрсти детлић;[3]
- Sitta (бргљези)
- Sitta europaea – Бргљез
- Alcedo (водомари)
- Alcedo ispida – подврста водомара
- Alcedo erithaca – Тропрсти водомар
- Alcedo alcyon – Сиви водомар;[3]
- Alcedo todus – Јамајчански тоди
- Alcedo smyrnensis – Белогруди водомар
- Alcedo rudis – Водомар шарац
- Alcedo dea – Рајски јакамар
- Merops (пчеларице)
- Merops apiaster – Пчеларица
- Merops viridis – Малајска пчеларица
- Merops cinereus
- Merops cafer – Капска медна птица
- Upupa (пупавци)
- Upupa epops – Пупавац
- Upupa paradisea
- Upupa eremita – Ћелави ражањ
- Upupa pyrrhocorax – Црвенокљуна галица
- Certhia (пузићи)
- Certhia familiaris – Краткокљуни пузић
- Certhia pusilla
- Certhia caerulea – Љубичасти медни пузић
- Certhia cruentata – Dicaeum cruentatum
- Certhia flaveola – Coereba flaveola
- Trochilus (Колибрији)
- Trochilus paradiseus
- Trochilus afer
- Trochilus pella – Љубичати топаз колибри
- Trochilus polytmus – Црвенокљуни заставичасти колибри
- Trochilus forficatus
- Trochilus colubris – Црвеногрли колибри;[3]
- Trochilus ourissia
- Trochilus mosquitus – Рубински колибри
- Trochilus holosericeus – Плавогруди зелени колибри
- Trochilus mellisugus – Плаворепи зелени колибри
- Trochilus tomineo
- Trochilus surinamensis
- Trochilus niger – Гарави тачкасти колибри
- Trochilus mellivorus – Беловрати колибри
- Trochilus ruber – Белообрви браон колибри
- Trochilus mango – Јамајчански манго колибри
- Trochilus cristatus – Антилски ћубасти колибри
- Trochilus minimus – Вербенски колибри
-
Жако, Psittacus erithacus, је једина врста која је остала у оквиру рода Psittacus -
Црвено-плава ара је била под именом Psittacus macao 1758. -
Црвенокљуни тукан -
Малајки кљунорожац -
Кукавичасти ани -
Гавран је назван Corvus corax 1758. -
Модроврана -
Света мајна названа је Gracula religiosa 1758. -
Велика рајска птица. -
Жутокљуна кукавица је именована Cuculus americanus 1758. -
Бргљез је назван Sitta europaea 1758. -
Пупавац, Upupa epops је једина врста у роду Upupa и фамилије Upupidae -
Црвеногрли колибри је назван Trochilus colubris 1758.
_-Coco_Reef_-Mexico-6-2c.jpg)
_GC.JPG)
_crop.jpg)
.jpg)
Anseres[уреди | уреди извор]
- Anas cygnus – Велики лабуд
- Anas cygnoides – Лабудаста гуска
- Anas tadorna – Шарена утва
- Anas spectabilis – Краљевска гавка;[3]
- Anas fusca – Баршунасти турпан
- Anas nigra – Црни турпан
- Anas anser – Дивља гуска
- Anas erythropus – Мала лисаста гуска;[3]
- Anas canadensis – Канадска гуска;[3]
- Anas caerulescens – Снежна гуска
- Anas bernicla – Гриваста гуска
- Anas mollissima – Гавка
- Anas moschata – Америчка мошусна патка
- Anas bahamensis – Црвенокљуна патка
- Anas albeola – Америчка батоглава дупљашица
- Anas clypeata – Пловка кашикара
- Anas platyrhynchos – Глувара и Домаћа патка
- Anas strepera – Чегртуша
- Anas bucephala – Синоним за патку дупљашицу;[3]
- Anas clangula – Патка дупљашица
- Anas rustica – синоним за америчку батоглаву дупљашицу;[3]
- Anas perspicillata – Лисасти турпан;[3]
- Anas glaucion – синоним за патку дупљашицу
- Anas penelope – Звиждара
- Anas acuta – Шиљкан
- Anas hyemalis – Ледењарка;[3]
- Anas ferina – Риђоглава патка
- Anas querquedula – Гроготовац
- Anas crecca – Крџа
- Anas histrionica – Арлекинка
- Anas minuta – синоним за арлекинку;[3]
- Anas circia – синоним за гроготовца
- Anas autumnalis – Црнотрба патка пишталица
- Anas boschas – сининим за глувару и домаћу патку
- Anas adunca – сининим за глувару и домаћу патку
- Anas galericulata – Мандаринка
- Anas sponsa – Каролинка;[3]
- Anas arborea – Антилска утва
- Anas fuligula – Ћубаста патка
- Mergus (Ронци)
- Mergus cucullatus – Ћубасти ронац;[3]
- Mergus merganser – Велики ронац
- Mergus serrator – Средњи ронац
- Mergus albellus & Mergus minutus – Мали ронац
- Alca (њорке)
- Alca torda – Оштрокљуна њорка
- Alca impennis – Велика њорка
- Alca arctica – Морски папагај
- Alca lomvia – Дебелокљуна њорка
- Alca grylle – Црна њорка
- Alca alle – Мала њорка;[3]
- Procellaria (бурнице)
- Procellaria pelagica – Бурница
- Procellaria aequinoctialis – Зовој белих образа
- Procellaria capensis – Капска бурница
- Diomedea exulans – Албатрос луталица
- Diomedea demersa – Магарећи пингвин;[22]
- Pelecanus (пеликани и сродници)
- Pelecanus onocrotalus – Ружичасти несит
- Pelecanus aquilus – Узнесењска фрегата
- Pelecanus carbo – Велики вранац
- Pelecanus bassanus – Блуна;[3]
- Pelecanus piscator
- Phaethon (тропске птице)
- Phaethon aethereus – Црвенокљуна тропска птица
- Phaethon demersus
- Colymbus (гњурци и морски гњурци)[Note 3]
- Colymbus arcticus – Црногрли морски гњурац;[3]
- Colymbus cristatus – Ћубасти гњурац
- Colymbus auritus – Ушати гљурац;[3]
- Colymbus podiceps – Шаренокљуни гњурац
- Larus (галебови)
- Larus tridactylus – Тропрсти галеб
- Larus canus – Сиви галеб
- Larus marinus – Црни галеб
- Larus fuscus – Мрки галеб
- Larus atricilla – Астечки галеб;[3]
- Larus parasiticus – Краткорепи поморник;[3]
- Sterna (чигре)
- Sterna stolida – Смеђи ноди;[3]
- Sterna hirundo – Обична чигра
- Sterna nigra – Црна чигра
- Rynchops (водосеци)
- Rynchops nigra – Црнокљуни водосек
- Rynchops fulva – синоним за црнокљуног водосека
-
Краљевска гавка је названа Anas spectabilis 1758. -
Звиждара је названа Anas penelope 1758. -
Мала њорка је названа Alca alle 1758. -
Магарећи пингвин је назван Diomedea demersus 1758. -
Ушати гљурац је назван Colymbus auritus 1758.
.jpg)
Grallae[уреди | уреди извор]
- Phoenicopterus (пламенци)
- Platalea (kашичаре)
- Platalea leucorodia – Кашичар
- Platalea ajaja – Ружичасти кашичар
- Platalea pygmea – Кашикокљуна спрутка
- Mycteria (роде)
- Mycteria americana – Америчка шумска рода
- Tantalus
- Tantalus loculator – "шумски ибис" је синоним за шумску роду;[23]
- Ardea pavonina – Крунасти ждрал
- Ardea virgo – Мали ждрал
- Ardea canadensis – Амерички ждрал
- Ardea grus – Ждрал
- Ardea americana – Бели ждрал
- Ardea antigone – Индијски ждрал
- Ardea ciconia – Бела рода
- Ardea nigra – Црна рода
- Ardea nycticorax – Гак
- Ardea cinerea – Сива чапља
- Ardea herodias – Плава чапља
- Ardea violacea – Жутокруни гак
- Ardea caerulea – Мала плава чапља
- Ardea striata – Зелена чапља
- Ardea virescens – Америчка зелена чапља
- Ardea stellaris – Водени бик
- Ardea alba – Велика бела чапља
- Ardea ibis – Чапља говедарка
- Ardea aequinoctialis
- Scolopax rubra – Скарлетни ибис
- Scolopax alba – Бели ражањ
- Scolopax fusca – синоним за белог ражња;[24]
- Scolopax totanus – Црвеноноги спрудник
- Scolopax arquata – Царска шљука
- Scolopax phaeopus – Мала царска шљука
- Scolopax rusticola – Шумска шљука
- Scolopax fedoa – Мермерна муљача
- Scolopax glottis – Кривокљуни спрудник (сада Tringa nebularia);[25]
- Scolopax limosa – Муљача
- Scolopax gallinago – Барска шљука
- Scolopax lapponica – Лапонска муљача
- Scolopax aegocephala – синоним за лапонску муљачу;[26]
- Scolopax haemastica – Америчка муљача
- Tringa (лисконоге и спрудници и шљуке)
- Tringa pugnax – Спрудник убојица
- Tringa vanellus – Вивак
- Tringa gambetta – Црвеноноги спрудник;[27]
- Tringa interpres – Шљука камењарка
- Tringa lobata – Црвеноврата лисконога
- Tringa fulicaria – Сива лисконога
- Tringa alpina – Црнотрба спрутка
- Tringa ocrophus – Спрудник пијукавац
- Tringa hypoleucos – Полојка
- Tringa canutus – Велика спрутка
- Tringa glareola – Спрудник мигавац
- Tringa littorea – Кривокљуни спрудник (сада Tringa nebularia);[28]
- Tringa squatarola – Сребрни вивак
- Charadrius (жалари)
- Charadrius cristatus
- Charadrius hiaticula – Жалар блатарић
- Charadrius alexandrinus – Морски жалар
- Charadrius vociferus – Црвенолеђи жалар
- Charadrius aegyptius – Египатска тркалица
- Charadrius morinellus – Планински зујавац
- Charadrius apricarius – Златни вивак
- Charadrius pluvialis – синоним за златног вивка;[29]
- Charadrius oedicnemus – Ћурликовац
- Charadrius himantopus – Властелица
- Charadrius spinosus – Вивак остругаш
- Recurvirostra (сабљарке)
- Recurvirostra avosetta – сабљарка
- Haematopus (остригари)
- Haematopus ostralegus – Остригар
- Fulica (лиске и сродници)
- Fulica atra – Лиска
- Fulica chloropus – Барска кока
- Fulica porphyrio – Султанка
- Fulica spinosa – Северна јакана
- Rallus (барски петловани)
- Rallus crex – Прдавац
- Rallus aquaticus – Барски петлован
- Rallus lariformis
- Rallus benghalensis – Шарена шумска шљука
- Rallus carolinus – Амерички барски петлић
- Psophia (трубачи)
- Psophia crepitans – Сивокрили трубач
- Otis (дропље)
- Otis tarda – Велика дропља
- Otis arabs – Арабијска дропља
- Otis tetrax – Мала дрпља
- Otis afra – Црнотрба дропља
- Struthio (тркачице)
- Struthio camelus – ној
- Struthio casuarius – Аустралијски казуар
- Struthio americanus – Нанду
- Struthio cucullatus – Додо
-
Пламенац је назван Phoenicopterus ruber 1758. -
Лапонска муљача је названа Scolopax lapponica 1758. -
Спрудник убојица (приказан у гнездећем перју) је назван Tringa pugnax 1758. -
Златни вивак је назван Charadrius apricarius и Charadrius pluvialis in 1758.
Gallinae[уреди | уреди извор]
- Pavo (паунови)
- Meleagris (ћурке)
- Meleagris gallopavo & Meleagris cristata? – Дивља ћурка
- Meleagris satyra – Црвени трагопан
- Crax (Курасои)
- Crax nigra
- Crax rubra – Велики курасо
- Phasianus gallus – Дивља кокошка и кокошка
- Phasianus meleagris – Мисирка
- Phasianus colchicus – Фазан
- Phasianus pictus – Златни фазан
- Phasianus nycthemerus – Сребрни фазан
- Tetrao (Тетребови и сродници)
- Tetrao urogallus – Велики тетреб
- Tetrao tetrix – Мали тетреб
- Tetrao canadensis – Смрчин тетреб
- Tetrao lagopus – Северна снежница
- Tetrao phasianellus – Оштрорепи тетреб
- Tetrao cupido – Преријски тетреб
- Tetrao bonasia – Лештарка
- Tetrao rufus – Црвена јаребица
- Tetrao perdix – Пољска јаребица
- Tetrao virginianus – Вирџинијска препелица
- Tetrao marilandicus – синоним за вирџинијску препелицу
- Tetrao orientalis – Црнотрба саџа
- Tetrao coturnix – Препелица
Passeres[уреди | уреди извор]
- Columba oenas – Голуб дупљаш
- Columba gutturosa
- Columba cucullata
- Columba turbita
- Columba tremula
- Columba tabellaria
- Columba montana – Црвеноземна голубица
- Columba asiatica – Белокрила грлица
- Columba guinea – Гвинејски голуб
- Columba hispanica
- Columba palumbus – Голуб гривнаш
- Columba cyanocephala – Кубански плавоглави голуб
- Columba leucocephala – Белокруни голуб
- Columba leucoptera
- Columba nicobarica – Никобарски голуб
- Columba macroura – Голуб залопојац
- Columba sinica
- Columba indica – Сивоглави зелени голуб
- Columba hispida
- Columba turtur – грлица
- Columba risoria – Афричка гугутка
- Columba passerina – Амерички голубић
- Alauda arvensis – Пољска шева
- Alauda pratensis – Ливадска трептељка
- Alauda arborea – Шумска шева
- Alauda campestris – Степска трептељка
- Alauda trivialis – Шумска трептељка
- Alauda cristata – Ћубаста шева
- Alauda spinoletta – Планинска трептељка
- Alauda alpestris – Ушата шева
- Alauda magna – Источни трупијал
- Sturnus (чворци)
- Sturnus vulgaris – Чворак
- Sturnus luteolus
- Sturnus contra – Шарена мајна
- Sturnus cinclus – Воденкос
- Turdus (Дроздови и сродници)
- Turdus viscivorus – Дрозд имелаш
- Turdus pilaris – Дрозд боровњак
- Turdus iliacus – Мали дрозд;[Note 4]
- Turdus musicus – старо име за дрозда певача (сада Turdus philomelos Brehm, 1831)[Note 4]
- Turdus canorus – Наочарсти славуј
- Turdus rufus – Смеђи разнопојац
- Turdus polyglottos – Северна ругалица
- Turdus orpheus – подврста северне ругалице
- Turdus plumbeus – Црвеноноги дрозд
- Turdus crinitus – Велика ћубаста мухарица
- Turdus roseus – Розе чворак
- Turdus merula – Кос
- Turdus torquatus – Кос огрличар
- Turdus solitarius – Модрокос
- Turdus arundinaceus – Велики трстењак
- Turdus virens – Жутопрса иктерија
- Loxia curvirostra – Крстокљун
- Loxia coccothraustes – Батокљун
- Loxia enucleator – Борова црвенка
- Loxia pyrrhula – Зимовка
- Loxia cardinalis – Црвени кардинал
- Loxia dominicana – Доминикански кардинал
- Loxia cristata
- Loxia mexicana
- Loxia eryocephala – Црвеноглава амадина
- Loxia flavicans
- Loxia oryzivora – Јаванска пиринчарка
- Loxia panicivora
- Loxia punctulata – Смеђа мунија
- Loxia hordeacea – Ватроглави бискуп
- Loxia sanguinirostris
- Loxia astrild – Сивоглава естрилда
- Loxia cyanea
- Loxia lineola – Шарена семењарка
- Loxia mexicana
- Loxia chloris – Зелентарка
- Loxia butyracea
- Loxia collaria
- Loxia benghalensis – Црногруда ткаља
- Loxia malabarica – Малабарска сребрнокљуна зеба
- Loxia fusca
- Loxia melanocephala – Црноглава ткаља
- Loxia cana
- Loxia nigra – Кубанска зимовка
- Loxia caerulea – Плави врабац
- Loxia violacea – Велики антилски батокљун
- Loxia minuta – Црвеногруда семењарка
- Loxia bicolor
- Emberiza (стрнадице)
- Emberiza nivalis – Снежна стрнадица
- Emberiza calandra – Велика стрнадица
- Emberiza hortulana – Виноградска стрнадица
- Emberiza citrinella – Стрнадица жутовољка
- Emberiza orix – Јужни црвени бискуп
- Emberiza quelea – Црвенокљуна ткаља
- Emberiza militaris – Црвеногруди трупијал
- Emberiza atrata
- Emberiza familiaris
- Emberiza flaveola
- Emberiza psittacea
- Emberiza paradisaea – Дугорепи рајски удовац
- Emberiza ciris – Шарена стрнадица
- Emberiza alario – Црнолики канаринац
- Fringilla (зебе и сродници)
- Fringilla oryzivora – Боболинк
- Fringilla coelebs – Зеба
- Fringilla montifringilla – Северна зеба
- Fringilla lulensis
- Fringilla lapponica – Стрнадица остругашица
- Fringilla sylvatica
- Fringilla melancholica
- Fringilla erythrophthalma – Црвенооки попило
- Fringilla carduelis – Чешљугар
- Fringilla melba – Зеленокрила естрилда
- Fringilla amandava – Црвена естрилда
- Fringilla gyrola – Зелена тангара
- Fringilla rubra – Летња тангара
- Fringilla tristis – Амерички чижак
- Fringilla zena – Западна тангара
- Fringilla brasiliana
- Fringilla butyracea
- Fringilla canaria – Дивљи канаринац
- Fringilla spinus – Чижак
- Fringilla flammea – Брезова јуричица
- Fringilla flavirostris – Планинска јуричица
- Fringilla cannabina – Конопљарка
- Fringilla linaria
- Fringilla angolensis – Плава естрилда
- Fringilla violacea – Плаво-жута еуфониа
- Fringilla schoeniclus – Барска стрнадица
- Fringilla domestica – Врабац покућар
- Fringilla montana – Пољски врабац
- Fringilla chinensis
- Fringilla hyemalis – Тамнооки јунко
- Fringilla zena
- Motacilla (плиске)
- Motacilla luscinia – Велики славуј
- Motacilla calidris – nomen dubium;[14]
- Motacilla modularis – Обични попић
- Motacilla schoenobaenus – Трстењак рогожар
- Motacilla campestris – Euneornis campestris
- Motacilla curruca – Грмуша чаврљинка
- Motacilla hippolais
- Motacilla salicaria
- Motacilla sylvia
- Motacilla philomela
- Motacilla ficedula
- Motacilla alba – Бела плиска
- Motacilla flava – Жута плиска
- Motacilla tiphia – Црнокрила јора
- Motacilla ruticilla – Америчка црвенорепка
- Motacilla hispanica – Средоземна белогуза
- Motacilla oenanthe – Обична белогуза
- Motacilla rubetra – Обична траварка
- Motacilla atricapilla – Црноглава грмуша
- Motacilla emeria – подврста Црвенобрки булбул
- Motacilla phoenicurus – Обична црвенрепка
- Motacilla erithacus
- Motacilla titys – женка обичне црвенрепке;[31]
- Motacilla svecica – Модровољка
- Motacilla sialis – Источна плава птица
- Motacilla velia – Плава танагра
- Motacilla spiza – Зелени медни пузић
- Motacilla rubecula – Црвендаћ
- Motacilla troglodytes – Царић
- Motacilla regulus – Обичан краљић
- Motacilla trochilus – Брезов звиждак
- Motacilla acredula – подврста брезовог звиждака
- Motacilla pendulinus – Сеница вуга
- Motacilla minuta
- Parus cristatus – Ћубаста сеница
- Parus major – Велика сеница
- Parus americanus – Северна парула
- Parus caeruleus – Плава сеница
- Parus ater – Јелова сеница
- Parus palustris – Сива сеница
- Parus caudatus – Дугорепа сеница
- Parus biarmicus – Брката сеница
- Parus pipra – Белокапи манакин
- Parus erythrocephalus – Златоглави манакин
- Parus aureola – Црвеноглави манакин
- Parus cela – Жутолеђа кацика
- Hirundo rustica – Сеоска ласта
- Hirundo esculenta – Салангана
- Hirundo urbica – Градска ласта
- Hirundo riparia – Брегуница
- Hirundo apus – Црна чиопа
- Hirundo subis – Љубичаста ласта
- Hirundo pelagica – Америчка чиопа
- Hirundo melba – Бела чиопа
- Caprimulgus (легњеви)
- Caprimulgus europaeus – Легањ
- Caprimulgus americanus – Амерички легањ
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Број 554 је број који је Лине наве у својој књизи и оне су предстаљене у чланку. Ернст Мајр је тврдио да је Лине представио 564 врсте[1] док је Џоел Азаг Ален је твдио да је Лине представио 545 врста.[2]
- ^ В. Л. МекАти је грешком тврдио да је Лине у његовом 10. издању навео 102 рода птица.[3] У ствари је Лине имао од 40 до 102.
- ^ Род Colymbus је погрешно написани род "Columbus" у листи родова на страни 84 и појављује се свуда као Colymbus.
- ^ а б Лине је помешао две врсте Turdus iliacus и Turdus musicus у 10. издању Systema Naturae. За Turdus iliacus дао је опис за дрозда певача, а цитирао референце које се односе на малог дрозда; за Turdus musicus дао је опис малог дрозда, а цитирао референце које се односе на дрозда певача. Забуна је делично отклоњена у 12. издању из 1766. Име Turdus musicus је избачено после захтева Ернст Мајрна 1957. године.[30]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мајр, Ернст (1946). „Број врста птица” (PDF). The Auk. 63 (1): 64—69. doi:10.2307/4079907.
- ^ а б Allen, J.A. (1910). „Collation of Brisson's genera of birds with those of Linnaeus”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 28: 317-335[324].
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз McAtee, W. L. (1957). „The North American birds of Linnaeus”. Journal of the Society for the Bibliography of Natural History. 3: 291—300. doi:10.3366/jsbnh.1957.3.5.291.
- ^ Linnaeus, Carl (1766). Systema naturae : per regna tria natura, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Volume 1, Part 1 (12th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 109.
- ^ Клементс, Џејм (2007). The Clements Checklist of Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
- ^ Франк Џил (2006). Birds of the World: Recommended English Names. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12827-6.
- ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2016). „World Bird List Version 6.4”. International Ornithologists' Union. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ а б Carl von Linné; translated by William Turton (1802). A general system of nature: through the three grand kingdoms of animals, vegetables, and minerals, systematically divided into their several classes, orders, genera, species, and varieties. Volume 1. London: Lackington, Allen, and Co. стр. 131.
- ^ Sibley & Ahlquist (1990)
- ^ Chernél, I. (1918). „Nomenclator Avium Regni Hungariae / A Magyar Birodalom Madarainak Névjegyzéke”. Aquila (на језику: немачки/мађарски). 25 (suppl. 1): 41.
- ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 381.
- ^ Mayfield, H.F. (2001). „Early Works on Ohio Birds by J. P. Kirtland” (PDF). The Ohio Cardinal. 24 (4): 189—212. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 7. 2011. г.
- ^ „Laughing Falcon, Herpetotheres cachinnans”. World Bird Info. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2010.
- ^ а б Banks, Richard C. & M. Ralph Browning (1995). „Comments on the status of revived old names for some North American birds” (PDF). The Auk. 112 (3): 633—648.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1937). Check-list of Birds of the World. Volume 4. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 156.
- ^ Stone, Witmer (1913). „On a collection of birds obtained by the Francis E. Bond Expedition in the Orinoco Delta and Paria Peninsula, Venezuela”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 65: 189-212[196].
- ^ Peters, James L. (1930). „The identity of the toucans described by Linnaeus in the 10th and 12th editions of the Systema Naturae” (PDF). The Auk. 47 (3): 405—408. JSTOR 4075491.
- ^ Biswas, Biswamoy (1961). „Proposal to designate a neotype for Corvus benghalensis Linnaeus, 1758 (Aves), under the plenary powers Z.N. (S) 1465”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 18 (3): 217—219.
- ^ Peters, James L. (1921). „A review of the grackles of the genus Holoquiscalus” (PDF). The Auk. 38 (3): 435—453. JSTOR 4073768.
- ^ „Sturnidae”. Check-list of North American Birds (PDF) (7th изд.). American Ornithologists' Union. 1998. стр. 523—524. ISBN 978-1-891276-00-2. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ Strickland, H. E.; Henslow, J. S.; Phillips, J.; Shuckard, W. E.; Richardson, J. B.; Waterhouse, G. R.; Owen, R.; Yarrell, W.; Jenyns, L.; C. Darwin; W. J. Broderip; J. O. Westwood (1843). „Series of propositions for rendering the nomenclature of zoology uniform and permanent, being a report of a Committee for the consideration of the subject appointed by the British Association for the Advancement of Science”. Annals and Magazine of Natural History. 11: 259—275. doi:10.1080/03745484309445300. Cited in: Minelli, Alessandro (2008). „Zoological vs. botanical nomenclature: a forgotten ‘BioCode’ experiment from the times of the Strickland Code” (PDF). Zootaxa. 1950: 21—38.
- ^ Lepage, Denis. „Jackass Penguin (Spheniscus demersus) (Linnaeus, 1758)”. AviBase. Приступљено 31. 8. 2010.
- ^ Allen, J.A. (1908). „The generic names Mycteria and Tantalus of Linnaeus, 1758” (PDF). The Auk. 25 (1): 37—38.
- ^ Penhallurick, John. „White Ibis”. World Bird Info. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2010.
- ^ Penhallurick, John. „Common Greenshank”. World Bird Info. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2010.
- ^ Penhallurick, John. „Bar-tailed Godwit”. World Bird Info. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2010.
- ^ Penhallurick, John. „Common Redshank”. World Bird Info. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2010.
- ^ Penhallurick, John. „Common Greenshank”. World Bird Info. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2010.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-list of Birds of the World. Volume 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 244.
- ^ Ernst Mayr & Charles Vaurie (1957). „Proposed use of the plenary powers to suppress the specific name "musicus" Linnaeus, 1758, as published in the combination "Turdus musicus" and to approve a neotype for "Turdus iliacus" Linnaeus, 1758, the Eurasian redwing (class Aves)”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 13 (6): 177—181.
- ^ C. E. Hellmayr (1917). „Drei Beiträge zur Nomenklatur der Vögel Europas. Eine kritische Würdigung”. Verhandlungen Der Ornithologischen Gesellschaft in Bayern (на језику: немачки). 13 (1): 87—104.
Литература[уреди | уреди извор]
- Linnaeus, Carl (1766). Systema naturae : per regna tria natura, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Volume 1, Part 1 (12th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 109.
- Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Volume 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii.