Пударци

Координате: 44° 36′ 22″ С; 20° 43′ 13″ И / 44.606° С; 20.720166° И / 44.606; 20.720166
С Википедије, слободне енциклопедије

Пударци
Пударци
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2011.Пад 1353
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 22″ С; 20° 43′ 13″ И / 44.606° С; 20.720166° И / 44.606; 20.720166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пударци на карти Србије
Пударци
Пударци
Пударци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Пударци је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1353 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Насељено место Пударци се налази јужно од вароши Гроцке. Северозападно од места је место које се зове Старо Село, где се и данас види по који споменик без натписа. Нема података а ни предање ништа не зна да каже о постанку овога села. У арачким списковима из првих десетина 19. века помињу се Пударци као село које је имало 1818. године 22 куће, а по попису из 1922. године село је имало 204 куће са 1126 становника.

Село су основали преци данашњих Ђорђевића и настанили су се у долини Потока, где је село било све до 1815. године. Тек после ослобођења почели су се из долине исељавати по странама и насељавати на данашња места. Старе су породице: Марковићи, Маринковићи, Маторчевићи и Пантелићи. Остале су породице досељене и то: Велићковићи (Ранковићи) из Куча, одакле је дошао њихов чукундеда: Лазаревићи, Мартиновићи и Недељковићи су старином из Корита; Стефановићи (Радојћићи, Глишићи, Илићи) старином су од Лесковца: Павловићи (Јеремићи) су из Куча; Пејићи (Ђурићи) су из „Ерске“ и Илићи из Босне. Село није имало цркву Служили се манастиром Раиновцем. Село Пударци имају своју школу од 1893. године. (подаци крајем 1921).[1] [2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Пударци живи 1117 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 413 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.507
1953. 1.602
1961. 1.642
1971. 1.497
1981. 1.552
1991. 1.643 1.536
2002. 1.410 1.504
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.398 99,14%
Црногорци
  
 2 0,14%
Хрвати
  
 2 0,14%
Румуни
  
 1 0,07%
Мађари
  
 1 0,07%
Македонци
  
 1 0,07%
непознато
  
 3 0,21%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 14
  
  
 20
75—79 15
  
  
 40
70—74 42
  
  
 42
65—69 41
  
  
 52
60—64 23
  
  
 30
55—59 33
  
  
 40
50—54 63
  
  
 53
45—49 56
  
  
 67
40—44 44
  
  
 46
35—39 45
  
  
 40
30—34 45
  
  
 44
25—29 49
  
  
 48
20—24 47
  
  
 41
15—19 46
  
  
 44
10—14 51
  
  
 41
5—9 37
  
  
 39
0—4 40
  
  
 30
Просек : 38,6 42,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 332 340 378 374 411 427 413
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 74 89 51 80 63 32 16 6 2 0 3,41
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 564 158 354 43 9 0
Женски 608 97 361 133 17 0
УКУПНО 1.172 255 715 176 26 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 356 168 0 0 70
Женски 228 114 0 0 30
УКУПНО 584 282 0 0 100
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 7 13 24 2 40
Женски 0 3 25 3 8
УКУПНО 7 16 49 5 48
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 10 14 1 4
Женски 2 1 2 9 29
УКУПНО 3 11 16 10 33
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 1
Женски 1 1 0 0
УКУПНО 2 1 0 1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Пударица, Бр.408.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пударци&oldid=27683454”