Пузава камењарка

Пузава камењарка
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiospermae
(нерангирано):	Eudicotidae
(нерангирано):	Core eudicots
Ред:	Saxifragales
Породица:	Saxifragaceae
Род:	Saxifraga
Врста:	S. oppositifolia
Биномно име
	Saxifraga oppositifolia; L.

Пузава камењарка (лат. Saxifraga oppositifolia) је биљка распрострањена на северу чак до Гренланда и северног Сибира, на западу до Сијера Неваде и Стеновитих планина, те на југоистоку до грчких планина, и то од 400 до 3500 метара надморске висине.

Опис[уреди | уреди извор]

Стабљике су многобројне, најчешће пузеће или уздигнуте, разбацане или сложене у густ, јако разгранат бусен, те густо покривене цријепасто постављеним листовима. Светне стабљике су усправне, дуге до 5 центиметара, једноцветне, покривене коврџавим длакама или готово голе. Листови су наспрамни, на врху затупљени, обрнутојајолики или јајасто-ланцетасти. Дуги су 2-8 милиметара, широки 1-3 милиметра и меснати, одоздо чунасти и голи. При ободу су обрасли трепљама; старији су задебљали, на врху са утиснутим кречњачким љуспицама, којих може бити 1-5. Цветови су готово седећи и појединачни. Чашични листићи су јајолики, дуги 2,5-5 милиметара, широки 1,3-4 милиметра. На врху су затупасти, покривени трепљама и длакама, или у неким ситуацијама могу бити жљездасти. Крунични листићи су ружичасти, црвенкасти до пурпурни. Када су осушени постају љубичасте боје, ређе бели. Обрнутојајолики су, дуги 7-11 милиметара, широки 1,5-8 милиметара, са пет до десет нерава, 2-3 пута дужи од чашичних листића. Прашници су нешто краћи од круничних листића; антере наранџасте, код сувих примјерака сивољубичасте боје. Чахура је јајаста, дужине 3-6 милиметара, са разведеним жиговима. Семе је јајасто, дужине 0,8-1 милиметара, жарке боје.

Уопштено[уреди | уреди извор]

Врста има аркто-алпско и циркумполарно распрострањење. Насељава плитка кречњачка и силикатна земљишта – литосоле, регосоле, меланосоле и ранкере. Најчешће је налазимо као члана заједница у пукотинама стијена алпинског појаса, у заједницама сипара, планинских рудина или вегетације око снежника. На највишим црногорским планинама ова врста је заступљена у облику који је означен као S.o.var.meridionalis Terr., који се одликује нешто крупнијим и ушиљенијим листовима од тишичне форме.

Извори[уреди | уреди извор]

Planinske biljke; Radomir Lakušić; OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Sarajevo 1982.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]