Пјер Гасли

С Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Гасли
Гасли на предсезонском тестирању, Каталуња 2019.
Лични подаци
Пуно имеПјер Гасли
Датум рођења(1996-02-07)7. фебруар 1996. (28 год.)
Мјесто рођењаРуан, Француска
ДржављанствоФранцуска
Тимске информације
Тренутни тим
Алпин—рено
Број болида10
Активни период
2017—2018Торо Росо
2019Ред Бул[1]
2019Торо Росо
2020—2022Алфа Таури
2023—Алпин—рено
Статистика каријере
Број трка103 (103 стартовао)
Шампионати0
Побједе1
Подијуми3
Пол позиција0
Најбржи кругови3
Поена у каријери332
Прва тркаВелика награда Малезије 2017.
Прва побједаВелика награда Италије 2020.
Последња тркаВелика награда Абу Дабија 2023.

Пјер Гасли (франц. Pierre Gasly; 7. фебруар 1996) француски је аутомобилиста и возач формуле 1, који тренутно вози за Алпин—рено. Прије почетка каријере у формули 1, освојио је ГП2 серију.

Каријеру је почео у картингу, након чега је прешао у формулу рено 3.5, гдје је завршио на другом мјесту 2014, иза Карлоса Саинза, након чега је прешао у ГП2 серију, гдје је возио три сезоне и освојио је титулу 2016, осам бодова испред Антонија Ђовинација. Године 2017, прешао је у шампионат супер формуле, гдје је завршио на другом мјесту, пола бода иза Хироакија Ишијуре.

У формули 1 дебитовао је 2017. у Торо Toro, гдје је замијенио Данила Квјата, на 15 трци у сезони — Великој награди Малезије.[2] До краја сезоне возио је још три трке и није успио да освоји ниједан бод. Након двије сезоне у Торо Росу, прешао је у Ред бул у сезони 2019. У Ред булу возио је на 12 трка, након чега је враћен у Торо Росо, док је из Торо Роса у Ред бул прешао Александер Албон.

У сезони 2020, Торо Росо је промијенио спонзора и назив у Алфа Таури. На Великој награди Италије, Гасли је остварио прву побједу у каријери у формули 1, испред Карлоса Саинза, поставши тако први француски побједник неке трке од 1996. када је Оливер Панис побиједио на Великој награди Монака. На Великој награди Азербејџана 2021. завршио је на трећем мјесту, што му је био трећи подијум у каријери. На почетку сезоне 2023. прешао је у тим Алпин, гдје је замијенио Фернанда Алонса.

Каријера у нижим серијама[уреди | уреди извор]

Картинг[уреди | уреди извор]

Картингом је почео да се бави 2006, када је завршио на 15 мјесту на шампионату Француске за младе,[3] након чега је завршио на четвртом мјесту 2007. године.[4] Године 2008, такмичио се у конкуренцији кадета,[5] док се 2009. године такмичио на међународном шампионату. Прешао је у категорију КФ3, гдје је остао до краја сезоне 2010, коју је завршио на другом мјесту на шампионату Европе.[6]

Формула Рено[уреди | уреди извор]

Гасли у Арагону 2014.

Године 2011, дебитовао је у возилима са отвореним кровом, такмичећи се у формула 4 шампионату Француске, у категорији 1.6.[7] Завршио је на четвртом мјесту, иза Метјуа Ваксивјера и Андрее Пицитоле, са освојених седам подијума, укључујући три побједе.[8]

Године 2012 прешао је у конкуренцију до 2 литра, гдје се такмичио шампионату Формула Рено Јуропкар.[9] Завршио је на десетом мјесту, са подијумима на Спа Франкошампу и Нирбургрингу, док је шест пута завршио у зони бодова.[10] Исте године забиљежио је седам наступа у Формула Рено 2.0 Европском купу, гдје је завршио на подијуму трку у Нирбургрингу.

У сезони 2013, прешао је у тим Тех 1 рејсинг.[11] Остварио је побједе у Москви, Хунгарорингу и Ла Кестелету, док је укупно пет трка завршио на подијуму.[6][12] Имао је предност од 11 бодова испред Оливјеа Роуланда, прије последњих трка на стази Каталуња. Завршио је на трећем и шестом мјесту к и освојио титулу. На последњој трци, сударио се са Роуландом, који је због тога кажњен.[13]

Године 2014, прешао је у Формула Рено 3.5 серију, гдје је возио за Арден мотоспорт, који је дио јуниорског тима Ред була за развој. Сезону је завршио на другом мјесту, иза још једног јуниора из Ред була — Карлоса Саинза млађег; на 17 трка завршио је осам пута на подијуму.

ГП2[уреди | уреди извор]

У ГП2 серији дебитовао је 2014. године, на стази у Монци, гдје је замијенио возача Катерхама, Тома Дилмана, који се такмичио у другим серијама и није могао да вози ГП2 серије тог викенда.[14] Учествовао је на тестирањима за тим ДАМС на крају сезоне, док је 8. јануара 2015. године потписао за ДАМС, за који је возио Алекс Лин, развојни возач Вилијамса.[15] Остварио је три пол позиције и четири подијума, али је изазвао сударе у Бахреину, Спа Франкошампу и Јас Марини, и завршио је сезону на осмом мјесту, док је Лин завршио на шестом.

У јануару 2016 године, објављено је да Гасли прелази у тим Према рејсинг, гдје је возио заједно са другопласираним у шампионату Европске формуле 3 2015. године и дебитантом у ГП2 — Антониом Ђовинацијем. Преузео је вођство након побједе у Абу Дабију и трку прије краја имао је 12 бодова предности.[16] Последњу трку, на којој је побиједио Алекс Лин, завршио је иза Ђовинација, али је освојио титулу са осам бодова испред Ђовинација.[17]

Јапанска супер формула[уреди | уреди извор]

У фебруару 2017, придружио се тиму Муген мотоспорт, са којим се такмичио у шампионату Супер формуле.[18] Завршио је на другом мјесту, пола бода иза Хирокија Ишиуре, након што је последња трка отказана.[19]

Формула Е[уреди | уреди извор]

Гасли у тиму Рено е дамс у Њујорку.

У јулу 2017, тим Рено е дамс објавио је да ће Гасли замијенити Себастјена Буемија на трци у Њујорку, јер је Буеми учествовао Свјетском шампионату у издржљивости.[20] На првој трци, квалификације је завршио на 19 мјесту, али је дебитантску трку завршио на седмом мјесту.[21] На другој трци, скоро је завршио на подијуму, али је ударио у зид приликом изласка из последње кривине, док се борио за треће мјесто; завршио је на четвртом мјесту, са оштећеним возилом.[22]

Формула 1[уреди | уреди извор]

На дан 30. септембра 2015. године, Гасли је промовисан у резервног возача Ред була.[23][24]

2017—2018.[уреди | уреди извор]

Гасли на дебију, Великој награди Малезије 2017.

На дан 26. септембра 2017. године, Торо Росо је објавио да ће Гасли замијенити Данила Квјата за последњих шест трка у сезони.[2] Дебитовао је на Великој награди Малезије, коју је завршио на 14 мјесту.[25] Карлос Саинз је прешао у Рено умјесто Џолиона Палмера,[26] због чега се Квјат вратио у Торо Росо пред Велику награду Сједињених Америчких Држава.[27] Гасли није возио трку у Остину, јер је возио последњу рунду Супер формула шампионата у Јапану.[28] на Великој награди Сједињених Америчких Држава замијенио га је Брендон Хартли.[29] Вратио се на Великој награди Мексика, гдје му је сувозач био Хартли, након што је тим одлучио да уклони Квјата из програма Ред була.

На дан 16. новембра 2017, Торо Росо је објавио да ће Гасли и Хартли возити за тим у сезони 2018. На Великој награди Бахреина, квалификације је завршио на шестом мјесту, али је стартовао са петог након што је Луис Хамилтон кажњен. Трку је завршио на четвртом мјесту, освојивши прве бодове у формули 1.[30] Недељу касније, сударио се са Хартлијем, након неспоразума.[31]

Гасли на Великој награди Мађарске 2019.

2019.[уреди | уреди извор]

На дан 20. августа 2018, објављено је да ће Гасли возити за Ред бул у сезони 2019, гдје му је сувозач Макс Верстапен,[32] након што је Данијел Рикардо прешао у Рено.[33] Прву трку у сезони, Велику награду Аустралије, завршио је ван зоне бодова, на 11 мјесту,[34] док је Велику награду Бахреина завршио на осмом мјесту, освојивши прве бодове у сезони.[35] Велику награду Кине завршио је на шестом мјесту,[36] остваривши најбржи круг трке, први у каријери.[37] Пјер је након разочаравајућег почетка сезоне замењен Алексом Албоном који је у Ред булу остао и следеће године.[38] На Великој награди Бразила дошао је до првог подијума у каријери, оставши испред Луиса Хамилтона у последњем кругу, завршивши трку на другом мјесту, иза .[39]

2020.[уреди | уреди извор]

У сезони 2020, Торо Росо је промијенио спонзора и назив у Алфа Таури.[40] У првих седам трка, четири пута је завршио у топ 10, док су му најбољи резултаи били седмо мјесто на Великој награди Аустрије[41] и на Великој награди Велике Британије.[42]

Гасли на предсезонском тестирању 2020.

На Великој награди Италије, отишао је у бокс рано, што му је омогућило да обиђе више возача, који су морали да чекају да возило безбједности изађе са стазе, како би одлазак у бокс био дозвољен, захваљујући чему је дошао до другог мјеста. Лидер трке — Луис Хамилтон,добио је казну од пет секунди, колико је морао да проведе у боксу и Гасли је преузео вођство. До краја трке, успио је да се одбрани од Карлоса Саинса млађег и остварио је прву побједу у каријери у формули 1,[43] поставши тако 109 различити побједник неке трке у формули 1 и први француски побједник неке трке од 1996. када је Оливер Панис побиједио на Великој награди Монака.[44]

Након побједе, почеле су спекулације да би могао да се врати у Ред бул, а Гасли је изјавио да је спреман за то.[45] Директор Алфа Таурија, Франц Тост, похвалио је Гаслија због побједе, али је одбацио могућност да се врати у Ред бул,[46] након чега је Гасли потписао уговор са Алфа Тауријем за 2021.[47]

На Великој награди Тоскане, већ на самом почетку сударили су се Макс Верстапен, Кими Рејкенен, Ромен Грожан и Гасли, због чега су Верстапен и Гасли морали да се повуку са трке.[48] Наредне три трке завршио је у топ 10, Велику награду Русије на деветом,[49] Ајфела на шестом[50] и Португалије на петом мјесту,[51] након чега је Велику награду Емилија Ромање напустио у осмом кругу, због цурења расхладне течности.[52] Велику награду Турске стартовао је са 15 мјеста, а завршио је на 12,[53] док је Велику награду Бахреина завршио на шестом мјесту.[54] Већ у првом кругу, болид Ромена Грожана се запалио, због чега је трка прекинута; Грожан је изашао из возила са опекотинама због којих је пропустио последње двије трке у сезони. Трка је настављена након сат и по, а три круга прије краја запалио се возило Серхија Переза, који је био на трећем мјесту и трка је завршена иза возила безбједности.[55] Велику награду Сакира стартовао је са деветог, а завршио на 11 мјесту, док је Перез остварио прву побједу у каријери у формули 1.[56] Трку у Абу Дабију стартовао је са десетог, а завршио је на осмом мјесту[57] и сезону је завршио на десетом мјесту у шампионату, са 75 бодова, уз једну побједу.[58]

2021.[уреди | уреди извор]

Гасли на Великој награди Аустрије 2021.

Гаслија је остао у Алфа Таурију за 2021.[59] у сарадњи са јапанским почетником Јукијем Цунодом. На Великој награди Азербејџана, Гасли је заузео своје треће постоље у каријери након борбе са Шарлом Леклерком и Ландом Норисом за треће место у последњем кругу. Првобитно стартујући као четврти, Гасли је пао на пето место почетком трке, али је имао користи након пуцања гуме Макса Верстапена и грешке Луиса Хамилтона у завршним фазама.[60] На Великој награди Италије 2021, Гасли је одустао у спринту након што му се предње крило заглавило испод точкова. Повукао се са трке у 4. кругу због оштећења вешања.[61]

2022.[уреди | уреди извор]

Гасли ће наставити да се такмичи за Алфа Таури у 2022. заједно са Цунодом.[62]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Резултати у формули 1[уреди | уреди извор]

(кључ) (трке које су болдоване означавају пол позицију, трке које су искошене означавају најбржи круг)

Година Тим Шасија Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Позиција Поени
2017 Скудерија Торо Росо Торо Росо STR12 Рено
R.E.17 		АУС КИН БАХ РУС ШПА МОН КАН АЗЕ АУТ ВБР МАЂ БЕЛ ИТА СИН MAЛ
14. 		ЈАП
13. 		САД МЕК
13. 		БРА
12. 		АБУ
16. 		21. 0
2018 Скудерија Торо Росо Торо Росо STR13 Хонда
RA618H 		АУС
Оду 		БАХ
4. 		КИН
18. 		АЗЕ
12. 		ШПА
Оду 		МОН
7. 		КАН
11. 		ФРА
Оду 		АУТ
11. 		ВБР
13. 		НЕМ
14. 		МАЂ
6. 		БЕЛ
9. 		ИТА
14. 		СИН
13. 		РУС
Оду 		ЈАП
11. 		САД
12. 		МЕК
10. 		БРА
13. 		АБУ
Оду 		15. 29
2019 Ред бул рејсинг Ред бул RB15 Хонда
RA619H 		АУС
11. 		БАХ
8. 		КИН
6. 		АЗЕ
Оду 		ШПА
6. 		МОН
5. 		КАН
8. 		ФРА
10. 		АУТ
7. 		ВБР
4. 		НЕМ
14.† 		МАЂ
6. 		7. 95
Скудерија Торо Росо Торо Росо STR14 БЕЛ
9. 		ИТА
11. 		СИН
8. 		РУС
14. 		ЈАП
7. 		МЕК
9. 		САД
16.† 		БРА
2. 		АБУ
18.
2020 Алфа Таури Алфа Таури АТ01 Хонда
RA620H 		АУТ
7. 		ШТА
15. 		МАЂ
Оду 		ВБР
7. 		70Г
11. 		ШПА
9. 		БЕЛ
8. 		ИТА
1. 		ТОС
Оду 		РУС
9. 		АЈФ
6. 		ПОР
5. 		ЕМИ
Оду 		ТУР
13. 		БАХ
6. 		САК
11. 		АБУ
8. 		10. 75
2021 Алфа Таури Алфа Таури АТ02 Хонда
RA621H 		БАХ
17.† 		ЕМИ
7. 		ПОР
10. 		ШПА
10. 		МОН
6. 		АЗЕ
3. 		ФРА
7. 		ШТА
Оду 		АУТ
9. 		ВБР
11. 		МАЂ
5. 		БЕЛ
6. 		ХОЛ
4. 		ИТА
Оду 		РУС
13. 		ТУР
6. 		САД
Оду 		МЕК
4. 		БРА
7. 		КАТ
11. 		САУ
6. 		АБУ
5. 		9. 110
2022 Алфа Таури Алфа Таури АТ03 Ред бул RBPTH001 V6 t БАХ
Оду 		САУ
8. 		АУС
9. 		ЕМИ
12. 		МАЈ
Оду 		ШПА
13. 		МОН
11. 		АЗЕ
5. 		КАН
14. 		ВБР
Оду 		АУТ
15. 		ФРА
12. 		МАЂ
12. 		БЕЛ
9. 		ХОЛ
11. 		ИТА
8. 		СИН
10. 		ЈАП
 САД
 МЕК
 БРА
 АБУ
 13.* 23*

* - Сезона у току.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Going full Gas in 2019”. Red Bull Racing. Red Bull GmbH. 20. 8. 2018. Приступљено 13. 4. 2019. 
  2. ^ а б „Toro Rosso confirms Gasly for next races”. Motorsport.com. 26. 9. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  3. ^ „Championnat de France – Minime 2006”. driverdb.com. Driver Database. Приступљено 13. 4. 2019. 
  4. ^ „Championnat de France – Minime 2007”. driverdb.com. Driver Database. Приступљено 13. 4. 2019. 
  5. ^ „Championnat de France – Cadet 2008”. driverdb.com. Driver Database. Приступљено 13. 4. 2019. 
  6. ^ а б David, Gruz (20. 9. 2013). „Leading the new French generation: Pierre Gasly”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  7. ^ „Drivers 2011”. Autosport Academy. French F4 Championship. Архивирано из оригинала 3. 10. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  8. ^ Allen, Peter (20. 10. 2013). „Weekend Review: Bortolotti closes F2 season in dominant fashion”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  9. ^ „New boys and old hands raring to go”. Eurocup Formula Renault 2.0. Renault Sport. 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  10. ^ Allen, Peter (11. 1. 2013). „13 drivers to watch in 2013”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  11. ^ Khorounzhiy, Valentin (29. 1. 2013). „Gasly switches to Tech 1 for second year in the Eurocup”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  12. ^ Musker, Ant (20. 10. 2013). „Gasly takes championship lead with controlled race one victory”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  13. ^ Musker, Ant (20. 10. 2013). „Gasly crowned champion as Ocon wins final race”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  14. ^ Costa, Massimo (31. 8. 2014). „Gasly debutta a Monza con Caterham”. ItaliaRacing.net (на језику: италијански). Inpagina. Архивирано из оригинала 7. 9. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  15. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  16. ^ „Gasly braced for 'tough' GP2 title showdown”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  17. ^ „Gasly crowned GP2 champion, Lynn wins race”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  18. ^ Chokhani, Darshan (13. 2. 2017). „Gasly confirmed at Mugen for 2017 Super Formula season”. Motorsport.com. Архивирано из оригинала 31. 08. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  19. ^ Thukrai, Rachit (21. 10. 2017). „Gasly denied Super Formula title shot as finale cancelled”. Motorsport.com. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  20. ^ „Renault e.dams confirms Gasly as Buemi replacement for New York FE”. 10. 7. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  21. ^ „Sam Bird wins first Formula E New York City ePrix”. Autoweek. 16. 7. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  22. ^ Mitchell, Scott (16. 7. 2017). „New York ePrix: Bird completes Brooklyn sweep in Sunday race”. Motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 13. 4. 2019. 
  23. ^ „Pierre Gasly named official Red Bull reserve driver”. espn.co.uk. ESPN. Приступљено 13. 4. 2019. 
  24. ^ „ABOUT PIERRE”. Red Bull Racing. Архивирано из оригинала 21. 2. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  25. ^ „2017 Formula 1 Petronas Malaysia Grand Prix – Race Result”. Formula1.com. Formula One World Championship Ltd. 1. 10. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  26. ^ „Renault Sport Formula One Team confirms driver change”. Renault F1. Renault Sport. Архивирано из оригинала 08. 10. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  27. ^ „Motor racing – Sainz to replace Palmer, Kvyat returns for Austin”. sbs.com.au. SBS. 7. 10. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  28. ^ Barretto, Lawrence (12. 10. 2017). „Gasly to miss Austin F1 race for Super Formula”. Motorsport.com. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  29. ^ „Brendon Hartley to race with us in Austin”. scuderiatororosso.com. Scuderia Toro Rosso. 13. 10. 2017. Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  30. ^ Sharaf, Pablo Elizalde, Dominik. „Marko: Toro Rosso Bahrain GP result made a man out of Pierre Gasly”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  31. ^ „Pierre Gasly and Brendon Hartley say 'miscommunication' caused Chinese GP collision”. Sky Sports. Приступљено 13. 4. 2019. 
  32. ^ „Gasly to partner Verstappen at Red Bull in 2019”. www.formula1.com. 20. 8. 2018. Приступљено 13. 4. 2019. 
  33. ^ „Daniel Ricciardo joins Renault Sport Formula One Team from 2019”. renaultsport.com. Архивирано из оригинала 11. 07. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  34. ^ „Australia 2019 - Lap by lap”. StatsF1.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  35. ^ „Formula 1 Gulf Air Bahrain Grand Prix 2019 – Race Result”. Formula One. 31. 3. 2019. Приступљено 13. 4. 2019. 
  36. ^ „VN Kine - Hamilton pobedio u 1.000 trci Formule 1!”. sportske.net. 14. 4. 2019. Приступљено 14. 4. 2019. 
  37. ^ „Formula 1 Heineken Chinese Grand Prix 2019 – Fastest Laps”. Formula One. 14. 4. 2019. Приступљено 14. 4. 2019. 
  38. ^ „Alex Albon to replace Pierre Gasly in Red Bull”. www.theguardian.com. 20. 8. 2019. Архивирано из оригинала 25. 06. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  39. ^ „Maks pobedio, Luis ipak bez podijuma, sukob u Ferariju”. www.sportklub.rs. 17. 11. 2019. Приступљено 9. 6. 2020. 
  40. ^ „Toro Rosso's name change to AlphaTauri confirmed in provisional 2020 entry list”. formula1.com. 30. 11. 2019. Приступљено 15. 11. 2020. 
  41. ^ „Formula 1 Rolex Grosser Preis von Österreich 2020 – Race Result”. Formula1.com. 5. 7. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  42. ^ „Formula 1 Pirelli British Grand Prix 2020 – Race Result”. Formula1.com. 2. 8. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  43. ^ „Pierre Gasly holds off Carlos Sainz to take astonishing win in chaotic and thrilling Italian Grand Prix”. The Telegraph. Приступљено 15. 11. 2020. 
  44. ^ „Italian GP: Pierre Gasly wins for AlphaTauri after Lewis Hamilton penalty”. Sky Sports. 6. 9. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  45. ^ „Gasly ‘ready’ for second Red Bull chance”. planetf1.com. 7. 9. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  46. ^ „Tost praises ‘fantastic’ race from Gasly - but scotches talk of imminent Red Bull return”. formula1.com. 7. 9. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  47. ^ „AlphaTauri confirm Pierre Gasly is to remain with the team for 2021”. Formula1.com. 28. 10. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  48. ^ „What really happened in Tuscan GP’s huge restart crash”. The Race. 14. 9. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  49. ^ „formula 1 vtb russian grand prix 2020 – race result”. formula1.com. formula one administration. 27. 9. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  50. ^ „Formula 1 Aramco Grosser Preis der Eifel 2020 – Race Result”. Formula1.com. 11. 10. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  51. ^ „Formula 1 Heineken Grande Prémio de Portugal 2020 – Race Result”. Formula1.com. 25. 10. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  52. ^ „Formula 1 Emirates Gran Premio dell'Emilia Romagna 2020 – Race Result”. Formula1.com. 1. 11. 2020. Приступљено 15. 11. 2020. 
  53. ^ „Hamilton pobedio u Turskoj i izjednačio Šumaherov rekord!”. telegraf.rs. 15. 11. 2020. Приступљено 14. 12. 2020. 
  54. ^ „Хамилтон победио у хаотичној трци у Бахреину”. zurnal.rs. 29. 11. 2020. Приступљено 14. 12. 2020. 
  55. ^ Trajković, Jelena (29. 11. 2020). „Hamiltonova pobeda u Bahreinu u senci Grožanovog udesa”. sportklub.rs. Приступљено 14. 12. 2020. 
  56. ^ Trajković, Jelena (6. 12. 2020). „Peres od očaja do prvenca, blamaža Mercedesa u Sakiru!”. sportklub.rs. Приступљено 14. 12. 2020. 
  57. ^ Trajković, Jelena (13. 12. 2020). „Ferstapen nedodirljiv na zatvaranju sezone u Abu Dabiju”. sportklub.rs. Приступљено 14. 12. 2020. 
  58. ^ „2020 Classifications”. Fédération Internationale de l'Automobile. Приступљено 14. 12. 2020. 
  59. ^ „AlphaTauri confirm Pierre Gasly is to remain with the team for 2021 | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  60. ^ „2021 Azerbaijan Grand Prix race report and highlights: Perez beats Vettel to Baku victory after Verstappen crashes out from lead late on | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  61. ^ „What happened at the F1 Italian Grand Prix?”. Red Bull (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  62. ^ „Pierre Gasly and Yuki Tsunoda retained by AlphaTauri for 2022 | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пјер Гасли на Викимедијиној остави.
Спортске позиције
Шампион
ГП2 серије
2016
Шарл Леклер
(Формула 2)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјер_Гасли&oldid=26984858”