Радијациони ризик
Радијациони ризик је опасност озрачивања јонизујућим зрачењима, изражена као производ вероватноће настанка нуклеарног удеса и ефективне дозе зрачења[а], коју би при том удесу примило најизложеније лице изван локације нуклеарног објекта.
Процењује се да човек, у просеку годишње, прими ефективну дозу јонизујућег зрачења од 2,5 mSv од природног зрачења, али су опажена и многоструко већа озрачења неких појединаца у општој популацији. Процењује се да је радијациони ризик од природног зрачења (радиоактивности) такав да у просеку узрокује 12 до 13 случајева тумора на 1.000 становника, што је око 4 посто од свих малигних обољења.[1][2][3][4]
Значај[уреди | уреди извор]
Иако постоје бројни радијациони ризици повезани са излагањем дејству јонизујућег зрачења, постоје и бројне користи од примене нуклеарне енергије у медицини, индустрији, науци. Зато се СЗО залаже за израду бројних програма и свестраних процена радијационог ризика, који треба да имају за циљ да истовремено; осигурају корист од примена савремених радијационих технологија и при томе предложеним мерама заштите и превазиђу све познате радијационе ризике.[5][6][7]
| „ | Употреба радијације у медицини умногоме је побољшала, унапредила и олакшала дијагностику и лечење бројних болести људи. Годишње се широм света изведе; више од 3.600 милиона рендген прегледе, 37 милиона процедура у нуклеарној медицине, више од 7,5 милиона радиотерапија тумора итд. Због великих предности за пацијенте примена зачења у медицини стално се повећава. Док развој савремене здравствене технологије омогућава нове безбедније апликације, њихова неодговарајуће примена може довести до озрачења непотребним и ненамерним (акциденталним) дозама зрачења, што за последицу може имати потенцијалну опасност по здравље пацијената и медицинског и немедицинског особља).[8] | ” |
Основне поставке[уреди | уреди извор]
Радиоактивност је спонтани процес у којем се атомско језгро, емитујући једну или више честица или кваната електромагнетног зрачења, преображава у друго језгро. Првобитно није била позната природа зрачења него се збирно говорило о радијацији па је ова појава „распада“ језгра названа радиоактивност, а језгра која емитују честице или зрачење радиоактивна језгра или, исправније радиоактивни изотопи.[9]
Људи су изложени радијацији од постанка врсте. Прво природном зрачењу на које се са развојем људске цивилизације и нуклеарне технологије надовезало и вештачко, људском руком створено јонизујуће зрачење. Хиљаде погодака јонизијућих честица сваке секунде (или милијарде годишње) су импресивне вредности којима је сваки човек изложен, али његов организам располаже урођеним механизмима регенерације оштећених ћелија. Само мали проценат јонизујућег зрачења изазива иреверзибилна (непопратна) оштећења генетичког материјала у ћелијама. У већини органа и ткива тела губитак чак и значајног број ћелија не утиче на њихов поремећај и губитак функција.[10]
Међутим, ако је број изумрлих ћелија довољно велики, оштећења ће биће видљива и могу довести до смрти организма. Таква повреда се јавља код појединаца који су били изложени радијацији преко граничног прага. Зато су научници педесетих година 20. века увели појам радијациони ризик или једноставније речено, процену вероватноће појаве и могуће последице излагања радијационој опасности.
Радијационим ризиком се означавају сви угрожавајући здравствени ефекти, настали при излагању јонизујућим зрачењима (радијацији) било које врсте, узимајући при томе у обзир и вероватноћу (потенцијални ризик) таквог излагања, или било који ризик везан за безбедност, укључујући и екосистеме у животној средини.
Радијациони ризик може настати:
- као последица директног излагања јонизујућим зрачењима (нпр. у медицини),
- присуством радиоактивних материјала у животном средини укључујући и радиоактивни отпад, или његово испуштање у животну средину,
- губитак контроле над језгром нуклеарног реактора, нуклеарном ланчаном реакцијом, радиоактивним извором или било којим другим извором јонизујућег зрачења.
Актуелни ставови о радијационом ризику[уреди | уреди извор]
У бројним здравствених студијама с краја прве деценије 21. века наводе се научни докази о позадини и проблемима потребе сталног мењања регулаторне праксе у области радијационог ризика и наводи се:[11]
- Да су нови теоријски и експериментални докази показују да су здравствени ефекти елемента уранијума масовно потцењени. Уранијум је и даље тај који највише загађује свет након његовог коришћења као оружја и сировина за нуклеарну индустрију.
- Да су утврђени касни здравствени ефекти чернобиљске несреће огромни, са повећањем броја пријављених случајева оболелих од рака из удаљених земаља као што су Шведска и Велика Британија.
- Да је и значајано већи број оболелих од рака, код људи који живе у близини приобалним подручја Ирског мора, контаминираних из фабрике Sellafield за прераду отпада
- Да постоје докази да су и мале дозе радијације опасне, јер носе у себи ризик за појаву рака код деце на нуклеарним локацијама у Европи. Недавна истраживања које је спровела немачка влада од 1980. до 2005. показује да је три пута већи ризик од појаве леукемије код деце узраста од 0 до 4 године која живи у зони од 5 километара на свим нуклеарним локација у Немачкој.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Претпоставља се да је радијациони ризик од последица тога озрачења приближно сразмеран дози.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ (језик: енглески) Idaho State University, Radiation and Risk, „Radiation Information Network's”. Приступљено 24. 4. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2017)
- ^ B.L Cohen and I.S. Lee, "Catalogue of Risks Extended and Updates", Health Physics, Vol. 61, September 1991.
- ^ (језик: енглески) Kenneth L. Mossman, Marvin Goldman, Frank Masse, William A. Mills, Keith J. Schiager, Richard L. Vetter Radiation Risk in Perspective, Health Physics Society Position Statement March, 1996 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности Службени гласник РС”, бр. 36 од 15. маја 2009, 93 од 28. септембра 2012
- ^ G.N. Souchkevitch and M.Repacholi (Eds.). Ivanov V, Tsyb A, Ivanov S, Souchkevitch G. Low doses of ionizing radiation health effects and assessment of radiation risks for emergency workers of the Chernobyl accident. WHO/SDE/OEH/01.4. WHO, Geneva 2001.
- ^ Turai I, Souchkevitch G: International organizations for medical assistance of radiological emergencies. in: Proc. of the IAEA-IPSN Training Course on “Medical Emergencies in Case of Radiological Accidents”, Section 10, pp. 1-2, IPSN, Fontenay-aux-Roses, France, Dec. 1998.
- ^ Bennett B, Repacholi M, Carr Z (eds), Heath Effects of the Chernobyl Accident and Special Health Care Programmes - Report of the UN Chernobyl Forum Expert Group "Health", WHO, Geneva, 2006.
- ^ (језик: енглески) „Ionizing radiation, Medical radiation exposure,”. WHO Global Initiative on Radiation Safety in Health Care Settings. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ ECRR 2003: Recommendations of the European Committee on Radiation Risk: Health Effects of Ionising Radiation Exposure at Low Doses for Radiation Protection Purposes. Regulators' Edition Green Audit. ISBN 978-1-897761-24-3. Also available in French. ISBN 978-2-87671-449-6.
- ^ ECRR 2010: The Health Effects of Ionising Radiation Exposure at Low Doses and Low Dose Rates for Radiation Protection Purposes: Regulators’ Edition Green Audit. ISBN 978-1-897761-16-8.
- ^ (језик: енглески) Radiation Risk: The new era begins Presentation by Prof. Chris Busby, ECRR Scientific Secretary at Academy of Science, Seezhu Zaale, Riga 13.00 - 16.00, 14th August 2009. Meeting convened by Baltic Sea Region office of the European Committee on Radiation Risk [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2013), Приступљено 17. 3. 2013
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Европски комитет за радијациони ризик, званични сајт
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
