Разговор:Богумили/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

ako neko hoce da pise tekst o bogumilima, mozda mu moze pomoci sledeci izvor: http://download.vegetarijanstvo.net/PDF/Bogumili.pdf --Yillilan 13:30, 8. мај 2005 (CEST)

ASCII текст који треба прегледати

Овај текст треба прегледати за информације, али ASCII не може на чланке. --Бране Јовановић <~> 21:16, 23. април 2006. (CEST)

Boguumili(bogomili,po popu Bogumilu iz X.veka),su pristalice verske sekte kod Makedonskih Slovena i Bugara u ranofeudalno doba,zatim u srpskoj feudalnoj drzavi i u Bosni.Oni su protivnici feudalizacije,javljaju se u X veku i sire se najpre u redovima nezadovoljnika od kojih se stvara podvlascena klasa;prezviter Kozma iz X veka tvrdi da >uce svoje da se ne pokoravaju vlastima svojim,kore boljare, smatraju mrskim bogu onoga koji rabota za cara i svakom rabu govore da ne radi za svoga gospodara<.

Verske ideje uzimali su od ranijih dualistickih sekti(manihejaca,pavlicana,masalijana),pa su jedni,strogi dualisti , ostali pri ucenju o iskonskoj borbi dobra i zla u kosmosu(dragovicka crkva kod Makedonskih Slovena),a drugi,umereni dualisti,u zlu vide otpadnistvo od dobra(bugarska crkva).U dobna stvaranja srpske feudalne drzave prilaze im clanovi rodovskog plemstva,koji se opiru jacanju centralne vlasti.Stefan Nemanja unistava pokret u srpskoj drzavi(oko 1172-1180.) ali su pojedini(babuni)ostali u njoj i ostali i kasnije(CLANAK 85. u Dusanovom zakoniku kaznjava >babunsku rec<).

U Bosni se javljaju krajem XII. veka(pravi ili dobri bosnjani) i pomazu borbu protiv tudjeg(ugarskog) feudalizma, udruzenog sa zapadnom crkvom (koja u njima vidi jeretike,patarene).Bosanski bogumili stvaraju bosansku crkvu koja gubi antifeudalni karakter i ciji clanovi postaju i bosanski vladari i feudalci.

U Italiji i u juznoj Francuskoj,patareni(katari) i albizani smatraju da njihova nauka potice iz zemlje Makedonskih Slovena i iz Bugarske.U XIII veku Bosna kod albizana uziva veliki ugled,a u drugoj polovini XIV veka patareni iz Italije shalju ljude u Bosnu da se blize upute u bogomilsko ucenje.

Danas na njih podsecaju imena sela Bogomili i planina Babuna u Makedoniji.

---

Није више АСКИ. --  JustUser   JustTalk 00:11, 24. април 2006. (CEST)

Спорна садржина

На страници постоји велики број произвољних одредница и закључака који нису јасно потврђени и документовани, а да би се дјеловање и учење богумила могло јасно одредити у односу на појам "изворно хришћанство" онда морате јако добро познавати дјела ранохришћанских аутора који врло јасно дефинишу и Цркву и улогу презвитера и првих Епископа у ранохришћанској заједници.

Тврддити да су богумили физички па чак и духовни наследници првих хришћана покрштених дјеловањем Апостола Тита и Павла је у најмању руку научно неозбиљно, да не кажем произвољно и пристрасно.

Постоји још низ произвољних и проблематичних дефиниција на страници о богумилима о којима се треба расправити, али је тренутно исувише касно (пола 2 ујутро)

Занима ме ко је ауторитет на овој нет-енциклопедији који одређује садржај странице на српском, јер је онај на енглеском веома коректан и не користи пристрасну и "одокативну" терминологију. (када се пише о хришћанској религијској групацији, онда је ред ономе ко чланак пише да првенствено има јасну свијест значења појмова попут "изворно хришћанство" (јер постоје документи из првих хришћанских заједница), затим "католичка црква", јер је и православна црква католичка, односно саборна, јер то је значење на старогрчком итд... Претходни непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 89.111.195.48. --Dzordzm 05:35, 14. новембар 2007. (CET)

На овој Википедији не постоје "ауторитети", као ни на енглеској верзији. Све проблематичне тврдње можеш означити са {{чињеница}}, или, ако нису референциране, уклонити из чланка. Терет доказивања нереференцираних тврдњи је на онима који желе да те тврдње задрже у чланку, а не на онима који теже уклањању. Тврдње које су референциране не би требао да уклањаш без консултовања наведених извора. Ово је вики, стога буди одважан и унапреди чланак. Ако и нешто забрљаш, све се увек може поправити. Биће најбоље да се пријавиш (веза у горњем десном углу екрана). Ако мислиш да би неке од твојих измена могле бити оспорене, можеш их и образложити на страни за разговор. Најважније је да све тврдње у чланку буду проверљиве, што ће рећи референциране из поузданих извора и представљене са неутралне тачке гледишта. Види и Википедија:Пет стубова. --Dzordzm 05:35, 14. новембар 2007. (CET)

Није добро охрабривати кориснике да одмах бришу тврдње које нису референциране, јер тешко да постоји иједан чланак у Википедији где је баш свака реченица референцирана. Код спорних чланака је много боље навести и другачија гледишта, а за она која нису референцирана тражити извор.--Mladifilozof (разговор) 17:29, 29. децембар 2007. (CET)

Хришћанице

Да ли постоји посебан разлог за писање речи хришћаница, уместо хришћанка, у делу чланка који говори о равноправности полова? Првонаведену сам сада по први пут прочитао, па сам се и уплашио за себе :) ... --Wlodzimierz 05:59, 14. новембар 2007. (CET)

у извроним текстовима стоји крстјани и крстјанице, али то се може транскрибовати и са хришћани и хришћанке.--Mladifilozof (разговор) 16:59, 29. децембар 2007. (CET)

Članak ne valja

Pročitao sam temu o Bogumilima i članak zaista nema mnoge veze sa istorijom. Ali je veoma lukavo napravljen, nude se razni izvori itd. Članak inače otvoreno napada Hrišćanstvo a kroz njega, u našem slučaju, srpsko kulturno i versko nasledstvo - vidi subtemu Bogumili u Raškoj, gde su stavili onu zapadnjačku sliku gde spaljivaju jeretike, kao da je inkvizacija bila deo naše istorije, sa obzirom da je cela rimokatolička inkvizacija kroz vekove odnela manje žrtve nego obračuni "ljuckopravaša" u toku francuske revolucije. Sad ne bih znao kako da kataloziram članak, ali mi dolazi na um adventističko-ezoteričko-komunističko pisanije. Jer prvi i drugi rado se pozivaju na Bogumile praveći od njih neku vrstu preteču samih sebe (po Adventistima npr. Bogumili su bili neki rani Adventisti, tj. njihov odgovor na pitanje kako su oni to jedina i prava Crkva Božija (ostali su "Vavilon" i služe đavolu, toliko o njihovoj verskoj toleranciji na koju se istovremenom pozivaju), ovo ako su nastali tek u drugoj polovini 19. veka), dok je trećima bilo sve dobrodošlo čim bi mogli da klevetuju na Hrišćanstvo. Pri tome njihove teorije nisu nastale spontano ili juče, nego se na njima decenijama radilo. Mislim, sam term Bogumil nigde se ne pominje u izvorima srednjeg veka, već prvi put u austrougarskoj i hrvatskoj istoriji krajem 19. veka, kasnije pak i u muslimanskoj koji su hteli da prestave sebe kao potomcima dobrih, finih i "pacifitičkih" Bogumila; sve u svemu naučno nije opravdano nuditi objašnjena zašto su Bogumili sebe zvali Bogumilima itd.

Bogumili i pacifisti.. Srednjovekovni izvori govore suprotno, naime da su bili dosta militantni, i ovaj militantizam čujemo još u vizantijskim izvorima o Pavlikijancima 9. veka (Petros Sicilijanski, druga polovina 9. veka; Ch. Astruc, Les sources gresques pour l'histoire des Pauliciens d'Asie Mineure, Travaux et Mémoires 4, 1970), po kojima navodno potiču Bogumili. Srpski izvori govore dosta o pljačkama Babuna po gračninim pojasima države Nemanjića da su jedno vreme ovima činili pravi problem.

Bogumili i vegetarijanci.. odakle im to?

Bogumili i ravnopravnost muškaraca i žena.. isto, odakle im to?

Bogumili kao prvi Hrišćani.. svaka sekta za sebe tvrdi da sledi primer ranog, "autentičnog" Hrišćanstva, dok su se ostali Hrišćani tj. Crkva pokvarili. Jehovisti ovo tvrde isto kao i Adventisti, a oboje su toliko različiti da se ne mirišu.

Ako se hoće nešto stvarno promeniti, moraće se napisati novi članak, naravno uz dobre i pouzdane izvore i ostalo. I onda jednostavno izbrisati ovu bljuvotinu i staviti novi. Problem je da su prepisali celu knjigu o Bogumilima, pa tako postoje i članci o Bogumilima u Srbiji, o Bogumilima u Bugarskoj itd.

Kritika i stav prema kritici:

Ako se misli da se pravi kritika (npr. prema Pravoslavnoj Crkvi), kritika ne sme da se osniva na konstruisanoj istoriji, jer to onda nije kritika nego klevetovanje, dakle politiziranje u sopstveni interes. I nuditi samo izvore - i izvori moraju da imaju relevantne kriterije (izvor Rački? Rački tvrdi isto da je Bosna vekovna hrvatska zemlja), suprotno ćemo imati teme kako Srbi potiču Bog zna odakle (ono prvo amebe pa Srbi), da je Aleksandar Veliki bio Srbin itd., i za ovo sve možemo ponuditi razne izvore.. ali kakvi su to izvori? --Carski (разговор) 09:52, 18. јануар 2009. (CET)

Ја сматрам да је главни недостатак чланка то што су извори са интернета некритички коришћени. Видећу да га мало прерадим ових дана. --Дамјан /разговарајмо/ 03:31, 19. јануар 2009. (CET)

Чланак прерађен

Чланак је темељно прерађен. Настојао сам да узмем у обзир све конструктивне критике изнете на овој страни за разговор. Избачени су сувишни делови, исправљене многе пристрасносни и убачен опсесаж увод. Наравно, чланак и даље није савршен, али ми се чини да се полако ближи добром. Међутим, и даље је главни проблем за реконструкцију богомилства непостојање оригиналних извора. Постоји само мноштво научних радова, од којих су многи међусобно противуречни. --Дамјан /разговарајмо/ 00:05, 3. март 2009. (CET)

Literatura nedostupna

Većina linkova koji su navedeni kao literatura je pokvarena, i kao takva, neupotrebljiva. Trebalo bi ih izbrisati. --Јагода испеци па реци 13:21, 8. март 2011. (CET)

Спорни аутори у цитатима

Мислим пре свих на Иво Пилара и Мирослава Крлељу, од којих ниједан није био историчар по струци, али су зато и један и други били задужени за прапаганду у 2 ауторитарна режима. Први у Аустроугарској други у Титовој Југославији. Мит о Богумилима је био погодан да би се негирала српска етничко културна припадност средњевековне Босне. --Branko1408 (разговор) 06:43, 7. новембар 2012. (CET)

Bogumili u Bosni

Ko su bili Bogumili u Bosni? Po istoriskoj logici to su mogli samo da budu Srbi i Hrvati. I sta je to hriscanstvo u Bosni? Valjda pravoslavlje i katolicizam. Posto se neki danasnji Muslimani (ili ako hocete Bosnjaci) vide kao potomci nekih drevnih Bogumila, pomalo je konfuzno pricati o Bogumilima bez da se napise koje su oni nacionalnosti bili. Razumem da neki Muslimani zele da se odreknu Srba i Hrvata (to je ta neka cudna ideologija stvaranje neke druge istorije), ali to ne znaci da sada mozemo da stvaramo neku novu naciju, koja svoje pretke cak vidi u nekim Bogumilima ili nekoj trecoj naciji u Bosni. Da bi izbegli brisanje dosadasnje (zvanicne) odnosno stvaranje neke nove istorije, treba navesti ko su u stvari bili ti Bogumili. Srbi i Hrvati. Trece nacije nije bilo. --87.184.136.249 (разговор) 17:56, 6. јануар 2016. (CET)

Најпотпунији. Најинтересантнији

Ово је заиста један од ретко добрих текстова — бољи од свих на другим језицима. Најпотпунији. Најинтересантнији. Хвала свима који су радили на њему. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 84.227.244.217 (разговор) 08:11, 15. април 2017. (CET/CEST)