Разговор с корисником:Kvant

Кликни овде да ми оставиш поруку Моји разговори Скаларни производ Наслови (имена) чланака би требала бити прецизно формулисана. Као што смо размотрили: „Механички рад“ уместо „Рад (физика)“ или „Скаларни производ вектора“ уместо само „Скаларни производ“. Мислим да Скаларни производ не би била одговарајућа формулација ни и овом другом случају. Од чланака можеш да направиш преусмерење, тако што замениш сав садржај шаблоном #Преусмери [[Име чланка]]. Имаш готов код, испод у алатима. Овде требаш обратити пажњу на то да су већ неки чланци преусмерени или везују ка чланку од којег хоћеш да направиш преусмерење. Листу тих чланака можеш да видиш са леве стране, кликнеш на Шта је повезано овде. То би требало преправити, да воде директно ка главном чланку па тек онда направити преусмерење. Поред тога, размотри који чланци/преусмерења су за брисање. По мени је ово Dot product сувишно. SmirnofLeary (разговор) 12:45, 9. јануар 2010. (CET) Брзо напрадујеш. То би било то, сад можеш да направиш преусмерење. Исто поступаш кад се одлучиш да поставиш шаблон за брисање на неки чланак. Прво преправиш преусмерења, па онда иде брисање. Уређивачи обично ставе шаблон, а тај посао оставе оном ко непосредно врши брисање. У сваком случају то би требало да се одради. SmirnofLeary (разговор) 13:24, 9. јануар 2010. (CET) Свака част, ако наставиш овако имаш од мене споменицу. Има доста рупа да се крпи попут ових са којима си се изборио. Ако буде потребна помоћ, слободно се обрати. SmirnofLeary (разговор) 21:46, 9. јануар 2010. (CET) Хм, научим и ја нешто од тебе. Нисам знао да имамо тим за шах !? Тек сад видим. Даде ти мени две споменице? Хм, проследио сам и ја једну да не останем дужан. А и свакако си заслужио. SmirnofLeary (разговор) 20:20, 10. јануар 2010. (CET) Оставио сам кратак коментар на страни за разговор чланка Каро-кан. Погледај. SmirnofLeary (разговор) 13:09, 11. јануар 2010. (CET) Супер, само погледај преусмерења у „Шта је повезано овде“. Требало би да воде директно ка новом чланку. Исто као за Скаларни производ вектора. SmirnofLeary (разговор) 14:20, 11. јануар 2010. (CET) Дражета је навео да се појављују сва три назива. У сваком је ово Кан великим словом. Сад, википедија је општа енциклопедија, а не шаховски информатор. Тако да мислим да бисмо морали бити прецизнији са дефинисањем назива чланака. Зато у неким чланцима стоји у загради додатни параметар на пр. Каро-Кан одбрана (шах). SmirnofLeary (разговор) 20:14, 11. јануар 2010. (CET) Можеш да избациш ту ставку (да ли сте знали), ако је плазма (јонизован гас) четврто стање. Електрони су као честице бозони, па би електронски гас или јонизован гас, био Бозе-Ајнштајнов гас, јер се теоријски третира њиховом статистиком. Мада ако је у питању редак гас, он се назива Болцманов гас, и третира се комбинацијом класичне Болцманове и Бозе-Ајнштајнов статистике. Електрони квантно, а атоми (јони) класично. Стања су три, а за примене у науци и техници могу да се креирају разна по потреби, па и течни кристали. SmirnofLeary (разговор) 00:58, 16. јануар 2010. (CET) Супер, прођи једном и мој чланак Кристална структура, има везе са хемијом, а и са физиком свакако. Последица су: Фонони, простирање светлости кроз кристал, електронска структура ... SmirnofLeary (разговор) 02:14, 16. јануар 2010. (CET) Да, сад сам погледао. Изабран за децембар, а до тада ћу га сигурно још дорадити. Ваљда је и Ана видела чланак, па је проговорила да не иде „кристални систем“ него „кристална система“. Нажалост, пошто на њеном факултету кажу тако, а на мом овако како сам написао нисам услишио примдебу. Опет ако остали мисли да треба да буде, „кристална система“ нек промене. SmirnofLeary (разговор) 15:50, 17. јануар 2010. (CET) Уф, немој се уплитати у те воде. Бар не на википедији. Било је овде доста ратова по том питању, скоро и једна беспотребно покренута расправа, која није дала никакве резултате. Али је било блокирано 4 или 5 корисника на по месец дана, од којих се неки касније нису ни вратили. Тј. од тада слабо доприносе пројекту. Расправе су биле углавном између географа и лектора. И мени су биле смешне неке њихове преправке, типа: Лече уместо Леће, Виченца уместо Вићенца, МакДоналдс уместо Мек, Колин Макре итд. Изгледа са имамо такав правопис, где се настоји поставити једнозначно правило па да буде што мање или не буде изузетака. Тако да није оправдање да је нешто устаљено у језику или литератури. SmirnofLeary (разговор) 16:20, 17. јануар 2010. (CET) Јете, електротехника. Видим да је Ана дала образложење по том питању. Морам да признам да је добра логика. Кад бисмо тако формирали језик и причали на тај начин, могли бисмо прецизније да изразимо своју мисао. И боље да разумемо саговорника. Мада мислим да то ипак није случај. Полагао сам испит на пр. Електромагнетика и користили смо изразе Електромагнетна индукција, значи магнетна. На ово магнетска ћеш са друге стране да наиђеш врло често у литератури на назови „хрватском језику“. Претпостављам да је то више зато што би хтели да направе разлику између језика, тј. да направе свој језик пошто по то. SmirnofLeary (разговор) 18:09, 17. јануар 2010. (CET) Свака част за овај чланак: Двострука веза. Читао сам чланке не енг вики из хемије и зачудио сам се кад сам видео да имамо написан чланак. SmirnofLeary (разговор) 18:21, 25. јануар 2010. (CET) Идеја није моја. И ја сам је „позајмио“ од некога. :)--Методичар зговор2а 15:18, 9. јануар 2010. (CET) Ту не могу да ти помогнем, јер појма немам о техничким стварима. Вероватно ти се негде у коду појављује плава боја, требало би да је нађеш и замениш сребрном. Можда може да ти помогне списак боја.--Методичар зговор2а 16:00, 9. јануар 2010. (CET) Pa meni se sviđa i ovako (veruj čoveku s ukusom za dizajn)--Методичар зговор2а 16:17, 9. јануар 2010. (CET) Да, видим сад. За претраживач, може да ти помогне и програм који је направио Никола Смоленски; веома је добар: [1]. Ја га често користим.--Методичар зговор2а 16:56, 9. јануар 2010. (CET) Hvala na vezama koje si postavio na članak. Iskreno, htela sam to i sama uraditi, ali nisam imala vremena. S obzirom da sam početnik, biću zahvalna na svim izmenama, ispravkama i komentarima svojih članaka. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Chellenne (разговор • доприноси) Шах Поздрав немој да се секираш због наслова Каро-Кан одбрана. Нака сада остане тако па ћемо временом видети. Оправдање на страни за разговор постоји, па нека неко трећи промени. Код писања на википедији ти је као и у шаху увек је квалтетнија партија турнирског шаха од брзопотезне. Времена увек има, бар овде не пада заставица.Поздрав--Drazetad (разговор) 19:50, 11. јануар 2010. (CET) Видим да си гласао за последњу ставку, али смо увели нову ставку и преформулисали. Ако желиш погледај и гласај.--Методичар зговор2а 19:23, 14. јануар 2010. (CET) Хвала и извини на гњаважи. :)--Методичар зговор2а 19:35, 14. јануар 2010. (CET) Заправо нисам се вратио, само сам хтео да подржим оно што сам обећао да ћу подржати. Било би врло нефер да то нисам урадио и да сам се повукао са стране и гледао шта се дешава. Имам понекад ту глупаву особину да бежим од проблема. Нисам баш пример за узор. :) Ипак, што би рекао Шварценегер, ај‘л би бек.--Методичар зговор2а 19:43, 14. јануар 2010. (CET) Не могу да се снађем у твојим конструкцијама. Ти заслужујеш већа признања. Само напред.--Sahara (разговор) 23:06, 14. јануар 2010. (CET) Ја сам физичар онолико колико морам бити да бих схватио аеродинамику и друге ваздухопловне науке.--Sahara (разговор) 23:31, 14. јануар 2010. (CET) Да то сам учио, радио и волео цео живот. Још то траје.--Sahara (разговор) 23:40, 14. јануар 2010. (CET) Магнетни и магнетски Ћао, видим да ти није било јасно зашто се то исправља, па ево да ти појасним. То питање сам ја покренула, пре одређеног времена, зато што сам у различитим књигама наилазила на различите термине. Па су ми објаснили да је овако: када је нешто изграђено од магнета, нпр. игла у компасу, онда је то магнетно. Док, са друге стране, када је нешто производ дејства неког магнета, нпр. сила, поље, то је магнетско. Е сада, не бих рекла да ботови баш све исправљају, тј. да свуда где пише магнетно пребацују у магнетско. А ако је тако, онда и то треба исправити, па да иде овако како треба. --Ана пиши ми 17:23, 17. јануар 2010. (CET) Мени је цела твоја страница за разговор цела сива (осим оне стандардне боје Википедије са стране). Мој оквир је плав (не знам како си видео зелено :) ), и ја га најнормалније видим. Могуће да то зависи од браузера који користиш, и евентуално од монитора... --Ана пиши ми 18:57, 17. јануар 2010. (CET) Хвала Хвала Вам на свему што се написали. Цијеним изузетно што се наградили оно што радим. Ту сам шта год Вам треба, било за шта. Само напријед. :) --Марко Рачић (разговор) 19:12, 17. јануар 2010. (CET) Колеге смо. :) Ја сам више на језике, а од природних хемију преферирам.--Марко Рачић (разговор) 19:41, 17. јануар 2010. (CET) Такође. Хвала друже. --Марко Рачић (разговор) 19:56, 17. јануар 2010. (CET) Portal Aha. Sto se mene tice, mozes sam raditi na njemu, bez da trazis moje misljenje. Pozdrav. -- Bojan  Razgovor  11:30, 28. јануар 2010. (CET) :) Хвала на споменици, мада морам признати да је и твоја страница необична и оригинална Срећан рад. --micki talk 10:26, 1. фебруар 2010. (CET) Фотон Здраво, видим да пишеш чланак Фотон. Јави ми кад завршиш са радом, радо ћу да прочитам чланак пар пута, преправим грешке, изнесем коментаре и примедбе ... То ми је можда најинтересантнија тема од ових које се тренутно пишу. Што се тиче добродошлица новим корисницима, имаш линк (страну): историја креирања корисника или Посебно:Log/newusers. Ефикасан начин да нађеш све нове кориснике на једном месту. Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 11:11, 1. фебруар 2010. (CET) Супер што си се одлучио да преведеш те чланке, поготово што то радиш са руског. Што се тиче фотона, то ми је струка. Ова предавања држе моји професори : предављања 1, предавања 2. Драго ми је да ти се свиђа та област, јер заиста јесте сјајна. А, људи мало знају о томе. Тако да су нови чланци више него потребни и добродошли. Што се тиче референци, нисам баш сигуран да сам разумео који је проблем са шаблонима. Провери, да ли имамо еквивалент на нашем језику. Ако немамо, није проблем да их направимо. Надам се. SmirnofLeary (разговор) 18:19, 1. фебруар 2010. (CET) Одлична него како! Ја то рекламирам мало, да знаш шта да упишеш . Важи јави кад завршиш. SmirnofLeary (разговор) 22:49, 1. фебруар 2010. (CET) Дугујем ти извињење, нисам стигао да прегледам чланак Фотон. Нисам заборавио, прочитаћу га и пар пута, па ћемо га предлагати за сјајан. Треба нам квалитетних чланака из физике. Усвојили смо нов систем за избор чланака у групу добрих и сјајних и откад је почео да функционише на сваких пар дана се предлаже по један чланак. До сада је расправљано о 7 чланака. SmirnofLeary (разговор) 00:25, 13. фебруар 2010. (CET) A gde si ti nest‘o?--Методичар зговор2а 00:19, 13. фебруар 2010. (CET) Драго ми је да су ти обавезе сада веће, пошто то значи да ти се свашта дешава у животу, а драго ми је и да нас ниси скроз напустио.--Методичар зговор2а 00:25, 17. фебруар 2010. (CET) Споменица Хвала на споменици! . То ми је струка, а видим да доста чланака фали, па пошто сам нешто у фазону писања, рекох, да направим шаблон и да радуцкам. Допуни и исправи шта год мислиш да треба, поготово на шаблону за лабораторијски прибор, који је само почетак (мало, мало, па се сетим шта још да додам). Пера Којот Шта је, бре??? 11:19, 17. фебруар 2010. (CET) Видећу свакако како шта стигнем да одрадим. Треба да прекопам подрум и да нађем литературу, да то буде на још бољем нивоу. За овај прибор ће можда најбоље доћи „Техника рада у хемији“ за средњу школу, само ако је нађем. За остало ће већ требати нека озбиљнија литература. Пера Којот Шта је, бре??? 11:29, 17. фебруар 2010. (CET) Здрво Квант, приметио сам да те нема на википедији па сам претпоставио да имаш обавеза. И ја имам брдо обавеза и никако не стижем. Поглесао сам специјалну теорију релативност и овако на први поглед мислим да може лагано да прође на гласању. Што се тиче тих гласања, јесмо направили помак, али нисам још задовољан. Слабије функционише него што сам очекивао, јер изгледа да је мање људи присутно. Ђаци имају обвеза око школе, студенти испите ... Што се тиче ових формула за притисак, обрати пажњу на њихову област важења и применљивости. Једначина стања, сама реч каже описује дато стање у равнотежи. Не може да описује релаксационе процесе, ни систем у неравнотежи. А поред тога односи се на идеалан гас када нема интеракције између честица, нема судара између њих већ само са зидовима суда. SmirnofLeary (разговор) 12:38, 17. фебруар 2010. (CET) Мораћу мало да се вратим у форму, нисам тренирао годинама, погледаћу па ће мо дискутоварти. Иначе што се избора тиче, више пута сам био ну ситуацији да то нерадим. Нема смисла трпити неукус појединаца. Са друге стране, слаб је и интерес. Ево Грипен склабо је посећен а са друге стране нека длака добије већу специфичну тежину од целог вишемесечног труда. Чућемо се, хвала поздрав --Sahara (разговор) 13:06, 17. фебруар 2010. (CET) Мислим да имаш право што се конкретног случаја тиче. Имаш право да и они ту користе сличне апроксимације. Ја лично ценим кад видим прорачуне и кад неко јасно напише које све апроксимације су узете у обзир. Касније знаш где он може да се примени, а где не може. Кад се не наведе, зна да испадне доста смешно, па се бркају бабе и жабе. Једначина стања и Ван дер Валсова са Ленард Џонсовим потенцијалом, важе кад је гас редак, тј. да је дужина слободног пута честице знатно већа од растојања између зидова суда (ако се ради о гасу у суду). Све је то далеко од реалних система и има малу примену. Мада мислим да третман јесте идеализован у овим прорачунима. Док се код ласеровања на пр. ради о неравнотежном систему и приступ је кудикамо другачији. Писао си у фотону о Ајнштајновом коефицијенту, и то је доста фина апроксимација, али неравнотежних система. SmirnofLeary (разговор) 13:51, 17. фебруар 2010. (CET) Махов број Слажем се, то је елементарна једначина и мислио сам да јој више место у чланку Брзина звука, а и јесте. Тамо је остала једна сиромашна клица, коју би могао мало допунити. Мало сам ти исправио допуне, пошто ниси водио рачуна о једнообразности ознака за физичке величине, ускладио сам. У праву си, у крајњем случају, ја да бих подвукао уствари сам направио плеоназам. То јест, зависи преко густине.--Sahara (разговор) 18:27, 17. фебруар 2010. (CET) Нема проблема, од мене можеш имати само подршку и разумевање.--Sahara (разговор) 20:32, 17. фебруар 2010. (CET) Одлично, када стигнем погледаћу. Сада сам у проблемима МиГ-29. Тренутно нам је то најважнији авион (без обзира на мали број) а чланак је био у доста лошем стању. Скроз га прерађујем.--Sahara (разговор) 23:36, 17. фебруар 2010. (CET) Опет проблем ознаке за физичке величине у чланку Брзина звука u Маховом броју c. У ваздухопловнј литератури је c. Компоненте вектора су:(u,v,z). Треба ускладити, поготово што су ова два чланка у директној вези.--Sahara (разговор) 23:59, 17. фебруар 2010. (CET) Онда барем узми мало а и уведи поглавље физичких величина и њихових ознака, па неће бити забуне.--Sahara (разговор) 00:25, 18. фебруар 2010. (CET) ОК, усклади, има времена дотериваћемо.--Sahara (разговор) 00:27, 18. фебруар 2010. (CET) Тај сам чланак писао још када сам се прилично мучио са техником писања формула, вики техником и рачунарем уопште (самоук сам у свему томе), што ми је одвлачило концентрацију, а и сналазио сам се импровизујући у подешавању знакова. Добро си ме прозвао да то сада мало поправим и освежим. Вероватно на брзину нисам баш све добро дотерао, то ћу још погледати ових дана. Замашћивао сам брзине не као векторе већ да бих истакао знакове. То сам отклонио. Брзина звука јесте векторска величина када је упоредно посматрамо са брзином тела (са истим правцем и смером). То је случај код дефиниције Маховог броја, посматрамо те две брзине на истој правој. Значи није грешка сматрати те две брзине, које се поклапају са правцима и смеровима, да су вектори, али то је непотребно пошто се у томе случају ипак своди на однос њихових скалара. Иначе сигнал сваког поремећаја се шири из тачке његовог зачетка, сферно на све стране брзином звука. То је у тренутку бесконачан скуп вектора са њиховим почетним тачкама које се поклапају са тачком поремећаја, а врхови тих вектора чине сферни омотач, чији је полупречник једнак бројној вредности брзине звука. Махов број је однос безине тела и оне брзне звука са чијим правцем вектора се поклапа (у крајњем смислу дефиниције). Иначе једначина континуитета се другојачије назива закон о одржању масе.--Sahara (разговор) 00:08, 19. фебруар 2010. (CET) Закон о одржању масе у механици флуида подразумева, просто речено да иста маса протиче кро разлите пресеке цеви, немој уводити хемију у тај поједностављен проблем, везан за закон протицања.--Sahara (разговор) 00:50, 19. фебруар 2010. (CET) Да се вратимо мало на Брзину звука и Махов број. Интересантно питање: дали је погрешно брзину звука представити као вектор?--Sahara (разговор) 17:50, 18. фебруар 2010. (CET) Slozio se ili ne, valjda imam pravo da promenim sopstvenu biografiju? Naci ces je i na mom sajtu ako ima nekih problema. Kao sto sam rekla ono je stari text i ne bih zelela da ga neko od organizatora koristi. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник MajaBogdanovic (разговор • доприноси) Маја Богдановић Па чим смо и Мицки и ја враћали, значи да си добро поступио. :) --филип ██ 13:14, 18. фебруар 2010. (CET) Кад смо... ... већ започели причу о томе шта је како у геофизици, ево једне ствари због које се физичари, а поготово етф-овци свађају са нама (а у ствари смо у праву и ми и они). Према Закону магнетског флукса, или другој Максвеловој једначини, где је $\nabla \cdot \mathbf {B} =0$, магнетско поље је вртложно, јер је ротор магнетске индукције различит од нуле. Међутим, у геофизици се магнетско поље сматра потенцијалним пољем, тј. пољем код кога је дивергенција магнетске индукције различита од нуле, а ротор једнак нули (то је безвртложно поље). Е, ту је проблем у ономе што сам напоменула - различита су величинска подручја посматрања. У домену извора магнетског поља, оно јесте вртложно, на удаљеностима која превазилазе димензије самог извора, магнетско поље је потенцијално. Ето... :) --Ана пиши ми 23:52, 18. фебруар 2010. (CET) Патролирање Урађено управо тако. Честитам! :) --филип ██ 12:39, 19. фебруар 2010. (CET) Споменица Хвала! Споменице увек значе. --Ђорђе Стакић (р) 15:48, 19. фебруар 2010. (CET) Andronik V Tebi kao patroler-vraćaču, je dužnost da nadgledavaš nedavne izmene i da vraćaš očigledne vandalizme. No, ova izmena koju si poništio nije vandalizam jer su napravljeni razmaci između kategorija radi preglednosti (tako je i na ostalim člancima - uveri se sam) i kategorizovano je. --79.101.249.84 (разговор) 17:40, 19. фебруар 2010. (CET) Направио сам корекције, хвала на упозорењу.--Sahara (разговор) 20:18, 19. фебруар 2010. (CET) Хвала... ... за ону лепу математичку споменицу! —Lampica ☎ 23:29, 19. фебруар 2010. (CET) Паааа, има нас ту и тамо. —Lampica ☎ 00:10, 20. фебруар 2010. (CET) Е па у реду онда . Постулате треба знати. Поред Максвелових једначина ту спадају: Њутнови закони, закони термодинамике, постулати квантне механике и Кирхофови закони. За то мислим да свако мора да зна, што је по мени ствар опште кулутре. Чак се врти и по квизовима, само не питају конкретно за закон, него рецимо, колико има закона термодинамике и сл. SmirnofLeary (разговор) 23:58, 19. фебруар 2010. (CET) Споменица Тек сада видим. Захваљујем се најлепше на споменици. 本 Михајло [ talk ] 21:27, 20. фебруар 2010. (CET) Молба "You must travel the road to reach your destination, and some may travel longer roads than others. But do not judge the person at your door by the length of the road he has travelled to reach you." На основу договора са Корисник:Goldfinger написао сам два чланка (Димитрије Стојаковић и The Ballad of Lucy Jordan) у којима сам покушао да демонстрирам своје познавање рада на Википедији. Нисам се трудио да моји прилози буду опширни (поготово не балада), већ да покажу моје познавање рада и својом темом допринесу да се определите за подршку мојој кандидатури. Балада о Луси Џордан је нашла место у мојим прилозима јер сам желео да у списак (релативно разноврсних) тема својих досадашњих прилога[2] (о цвећу, историјским личностима и догађајима, личним именима, природним појавама, државама и градовима) додам и једну из области уметности. Приликом рада на горе наведена два чланка показао сам да знам да: 1. Креирам нови чланак 2. Направим преусмерење (за мађарску верзију имена Димитрија Стојаковића) 3. Форматирам текст на којем радим 4. Користим шаблоне 5. Уносим референце и екстерне линкове 6. Радим са сликама 7. Водим дискусије (на енглеској википедији сам успео да аргументовано убедим нимало благонаклоне администраторе да из текста о Босанском рату избаце ЈНА и ВЈ као извршиоце ратних злочина у БиХ упркос жестоком противљењу знатно искуснијих корисника)[3] 8. Категоризујем текст 9. Направим повезнице са текстовима са истом темом на другим википедијама 10. Напишем текст без значајнијих правописних грешака 11. Правилно на почетку чланка који носи латинични назив исти означим 12. Приликом писања прилога уважавам 5 стубова википедије 13. Аргументовано и уљудно заступам своје ставове чак и када комуницирам са корисницима који уместо аргумената нападају на моју личност и да у недостатку аргумената агресивних саговорника повучем границу у заштити својих ставова. Желим да се оспособим за доброг администратора и да горе наведена знања уз администраторско искуство проширим и у што већој мери користим. Молим те да ми помогнеш у томе и, имајући у виду да сам испунио све прописане критеријуме за избор за администратора, подржиш моју кандидатуру.--Antidiskriminator (разговор) 01:23, 22. фебруар 2010. (CET) Поздрав, позивам те на гласање На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Код Лиоко да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 12. април 2010 — 16 ч, 19. април 2010 --Пера Којот Шта је, бре??? 17:55, 24. април 2010. (CEST) На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године. --Vlada talk 16:05, 27. децембар 2011. (CET) Позивница за придруживање дискорд серверу Здраво, Kvant. Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима. Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд. Хвала! — Жиле (✉) 15:06, 2. мај 2019. (CEST)