Разговор с корисником:Rjecina2

Поздрав, Rjecina2. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Rjecina2. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате: Правила о коришћењу слика Ауторско право Налепнице за ауторско право над сликама Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити наречја у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom“ латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу или нам пошаљите поруку на IRC каналу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! SmirnofLeary (разговор) 12:17, 25. новембар 2009. (CET)

Администраторска табла

Погледај ВП:АТ, ту можеш да поднесеш захтев за закључавања, брисања сраница, блокирања корисника и сл. SmirnofLeary (разговор) 12:23, 25. новембар 2009. (CET)

Промашај

Pa kad već nije aktivan, onda mu sigurno neće smetati to što više nije čekjuzer. ;) Inače, što se tiče prebacivanja tekstova, nisam sklon da radim takve stvari (generalno, nevezano za ove teme), ali ima korisnika ovde koji bi ih verovatno rado preneli. Pozdrav --филип ██ 19:00, 19. децембар 2009. (CET)

Da bih mogao da ocenim NPOV, morao bih da znam bar nešto o temi. Ali, kako to ovde nije slučaj, mogu samo da dam svoj sud o stilu. Dakle, stilski uglavnom deluje OK, ali bi moglo da se doradi/ispravi na par mesta. Inače, možeš da postavljaš članke na latinici ovde. --филип ██ 20:45, 19. децембар 2009. (CET)

Visevic

Ne znam ja za taj deo istorije, ja sam za tog coveka prvi put cuo kada sam dosao na vikipediju. Možeš slobodno da komentarišeš tekstove na stranama za razgovor. -- Bojan  Razgovor  04:33, 22. март 2010. (CET)

A dobro, meni je bilo jasno da nije mogao da mnogo da osvoji na trlu Italije. Pojasnicu to. -- Bojan  Razgovor  21:32, 22. март 2010. (CET)

Краљевина Далмација

Тражио сам по интернету извор за прошли попис и мислим да сам га недје нашао, или нешто слично, а мислио сам вратити твој касније. Није коректно да се уклањају пописи из претходних година, али заборавио сам потпуно на чланак. Добро је што си вратио измјену, видјећу ја да нађем извор за онај попис, ако не нађем, или опет заборавим, нека остане овако. Пријатно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:11, 1. јун 2010. (CEST) с. р.

NDH

Posle dva pročitana pasusa zaključujem da ne želim da gubim vreme na taj članak. Šta misliš da sam konkretno mogao da naučim iz ovog članka?--Antidiskriminator (разговор) 14:59, 13. јун 2010. (CEST)

Ja nisam tvrdio da je NDH bila država niti sam tvrdio da je "imala podršku većine hrvata" (ma šta to značilo) već mislim da tekst koji o vlasti u NDH govori da je bila represivna prema etničkim manjinama a o vlasti u Kraljevini Jugoslaviji da je bila "krvava represija" pokazuje da autor nije poštovao NTG. --Antidiskriminator (разговор) 15:38, 13. јун 2010. (CEST)

Ko je i na osnovu kakvog legitimiteta (na kojim je izborima i kada izabran) i na osnovu kog pravnog akta doneo odluku o ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom kada je u pitanju Hrvatska? Kakve veze ima (po meni nelegalna i nelegitimna) odluka o ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom sa mojim pitanjem da za tvrdnju da je većina Hrvata toplo pozdravila ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom navedeš izvor informacija.--Antidiskriminator (разговор) 16:35, 13. јун 2010. (CEST)

Mihaj Hrabri

Opušteno. ;-) Način kojim si mi odgovorio dovoljno me je ubedio da nisi od onih s kojima se teško sarađuje. Drago mi je zbog toga.--Nvlado (разговор) 07:36, 6. септембар 2010. (CEST)

Čuj, to nije lepo od njih što su učinili. Ja više volim kad neko napiše originalan članak s puno referenci i spoljnjih veza koje vode ka nekim kvalitetnim projektima (npr. Projekat Rastko i sl.). Dobro, i ja katkad kako-tako prevedem po koji članak s engleskog ili s bugarskog, ali svaki put u komentaru stavim da je adaptirano. Pogledaj o članak Vladimiru Vazovu, i uporedi ga s bugarskim, i videćeš dosta sličnosti. Ali, kad nađem o nečemu dosta informacija koje su releventne, bacim se na poslić te ulepšam članak. Tada mi je duša mirnija.--Nvlado (разговор) 07:36, 6. септембар 2010. (CEST)

He-he, hvala! ;-) Ma, to ti je čista adapcija, ili prevod s engleskog, i da priznam: nije jedan od mojih naprednijih članaka, jer reference su pod VELIKIM znakom pitanja (ko zna odakle im to?). Pogledaj mi neke skorašnje, i videćeš da koristim cite web i cite book opciju, koja se razlikuje od uobičajene. Npr. Ferdinand Koburški... Ako si zainteresovan, možemo sarađivati u kreiranju nekih članaka vezanih za istoriju južnih Slovena. Vidim, dosta članaka o hrvatskoj istoriji napisano je bez referenci, što mi se ne sviđa. Ima li u Hrvata neka knjiga što nalikuje na Ćorovićevu „Istoriju Srba“?--Nvlado (разговор) 07:36, 6. септембар 2010. (CEST)

Komneni

Koliko znam, na srpskom su Komnini. Bar smo mi tako učili u školi, ako se dobro sećam. S druge strane, reč je o adaptaciji grčkog Κομνηνός, tj. slova eta/ita. Kod zajedničkih imenica (i drugih opštih reči) koje dolaze od starogrčkih reči, to slovo se prenosilo kao "e", dok se u novogrčkom ono izgovara kao "i" pa se tako i prenosi. Npr. imamo televiziju, etiku i demografiju, ali imamo i imena poput Janis, Dimitrios, Dionisis, Eleni itd. E sad, ne postoji jasna granica kada je "nastao" moderan grčki. Često se uzima novi vek kao početak, ali mnoga obeležja novogrčkog postojala su još u 11. veku, kada datiraju i "naši" Komnini. Tako da ne čudi što se ime može interpretirati na dva načina. Čini mi se da je u srpskoj literaturi više zastupljen oblik Komnin, no moguće da grešim, jer nisam ekspert. --филип ██ 23:15, 17. септембар 2010. (CEST)

bot

http://pywikipediabot.sourceforge.net/ --Саша Стефановић ® 20:57, 3. октобар 2010. (CEST)

Mislim da je to politicka zuta stampa. -- Bojan  Razgovor  17:18, 30. новембар 2010. (CET)

Ni ja. -- Bojan  Razgovor  05:35, 1. децембар 2010. (CET)

Хинди-урду

Сређено. --филип @ 22:51, 21. фебруар 2011. (CET)

Rat u Libiji

Hvala na obaveštenju. Nisam mnogo ulazio u suštinu jer je trebalo da neko napiše nešto o toj temi pa sam ja kratko preveo sa en.viki. --Алекс (разговор) 21:07, 11. новембар 2011. (CET)

Ђе с’ ба! :)

Поздрав колега! Испашће да надгледам туђе странице за разговор, али мени се и те како тиче онај разговор у вези са Приморском Хрватском. С обзиром да је то теби (Вама, или како ти/Вам мило) више фамилијарна тема (да се тако изразимо) волео бих знати где наћи најбољу дефиницију за Приморску Хрватску? Постоји ли неки приручник који се специјално бави проблемом термина Приморска Хрватска и да ли је можда доступан на нету? Срдачно, Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:42, 2. децембар 2011. (CET)

Хвала ба! :) Није до згорег, сналазим се с латинским и није ми први пут да преводим с тог језика.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 04:12, 2. децембар 2011. (CET)

Primorska Hrvatska

Ne mesam ja nista, jer ja to nisam ni napisala. Pogledaj istoriju izmena pre nego sto krenes da kritikujes. I jos nesto: zbog tog clanka mi se smucio zivot a posebno ljudi i njihovi kompleksi, tako da me bas briga sta ce s njim biti. Zato, ako imas neke primedbe na clanak, slobodno menjaj, raspravljaj na str. za razogovor i sve ono sto podrazumeva uredjivanje clanka na vikipediji. Samo te molim da mene izostavis iz cele te price jer necu s tim nista da imam. --Јагода испеци па реци 12:25, 2. децембар 2011. (CET)

Hm, a sto ne bi ti, kao neko ih Hrvatske, mogao da pises o hrvatskoj istoriji? Svasta od tebe. Ako si istoricar, pa jos ih Hr. ko ce bolje znati istoriju Hrvatske do ti? Pomoc, i to strucna, svakako je dobro dosla. A eto i Epi ima veliki interes da se ti clanci dovedu u red, pa mozete lepo da saradjujete...--Јагода испеци па реци 12:24, 4. децембар 2011. (CET)

http://filecrop.com}- je odličan server. Sve što nisam našao preko gugla našao sam preko fajl kropa. Odatle se može preuzeti nezaobilazna Istorija srpskog naroda u nekoliko tomova.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 11:28, 5. децембар 2011. (CET)

Ćorovića ni ne srećem ni u jednoj od ozbiljnijih publikacija. Gotovo da ga niko ne citira. Verovatno zbog toga što je pisao u skladu sa vremenom u kom je živeo. Da je poživeo duže i da je stanje u Jugoslaviji ostalo kakvo je bilo, možda bi ta njegova Istorija Srba bila popularno štivo i možda bi se prevodilo ne samo na jugoslovenske jezike nego i na strane. Pisana je da bude pristupačna široj javnosti, što joj oduzima naučnu vrednost. Međutim, danas gotovo da svaka kuća u Srbiji ima jedno izdanje Ćorovićeve istorije. Izdanja su svakojaka: od onih, što bi se reklo "studentski siromašnih", prepunim štamparskim greškama, do onih "luksuznih" sa zlatnim povezima i utisnutim dvoglavim orlom.

Mene zanima da li je ispravno navoditi od Horvata Josipa Kultura Hrvata kroz 1000 godina? Ako se ne varam on je bio novinar, ali se navodi i da je bio istoričar.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 03:11, 9. децембар 2011. (CET)

Citat

Hvala! Baš će lepo da čučne zajedno sa ostalima... :) --Јагода испеци па реци 14:18, 25. јун 2012. (CEST)

Slike

Pokušaću da nađem odgovor na vaše pitanje. -- Dcirovic (разговор) 21:21, 30. август 2012. (CEST)

Imam poteškoća sa nalaženjem slika is članka Манастир Баваниште na Internetu. Neke od njih su se pojavle na sajtu Vidovdan.org godinu dana nakon ojbavljivanja na sr Vikipediji. Da li možete da navedete adrese sajtova sa kojih su slike preuzete.

Spisak svih dozvola za objavljivanje na ovom projektu je ovde. -- Dcirovic (разговор) 23:12, 30. август 2012. (CEST)

Lapid

Napisaću klicu večeras ako budem imao vremena. Nisam siguran za transkripciju imena (da li je Jair ili Jir), pa ću morati pitati na trgu.--В и к и в и н д 17:44, 26. јануар 2013. (CET)

AP

Zbog autorskih prava, ako imamo slobodnu, ne salju fair use. -- Bojan  Razgovor  11:04, 25. јун 2013. (CEST)

Hvala. -- Bojan  Razgovor  11:02, 10. септембар 2013. (CEST)

Ostat ću dosledan da ne uređujem teme koje se bave nesretnom prošlošću na ovim prostorima tokom 90ih godina. Na taj tekst sam sasvim slučajno naleteo na.hr wiki i zaista sam se šokirao onim što sam tamo pročitao. Jedina stvar do koje mi je stalo u vezi sa takvim tekstovima je da se ne vređaju mrtvi nečijim političkim idejama, bez obzira na to ko je žrtva a ko krvnik. Drago mi je da na .sh w postoje i takvi korisnici koji vide bar malo dalje od vlastitog političkog dvorišta. Svako dobro --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:52, 2. октобар 2013. (CEST)

Napisi na stranici za razgovor clanka. -- Bojan  Razgovor  13:54, 5. октобар 2013. (CEST)

Srwp

Zar radis i na sr wiki? Vrlo te je retko videti ovde. --Kolega2357 (разговор) 00:03, 7. октобар 2013. (CEST)

Томислав

Да, хвала на посети. Поставио сам ту чињеницу у вези Држислава, а из пера Томе Архиђакона.--Zmaj Vretanijski (разговор) 00:07, 7. октобар 2013. (CEST)

Гледала сам

... то мало, но мислим да би ми два Руса у истом дану, било превише, Један ми беше сасвим довољан. Али и то мало што сам погледала, ех ... кхм ... кех, већ код самог увода, постаде ми је јасно одакле је тај текст првобитно преписан, да су извори наведени реда ради, као и шта ће бити поента те биографије односно да оно што је баби мило, то јој се и снило. И ти си онда као покушао да додаш текст на сх, ти дакле уређујеш чланке на сх, али колико видим добро користиш ћирилицу? Вероватно си покушао да нађеш неки други приступ, али није ни то лако, једном пошто се неко дубоко занео са преписивањем. Нисам баш упућена много у ту тему, морала бих нешто још да прочитам, боље речено, пуно тога да пронађем на неком другом месту, како бих донела неки закључак и став о томе како сматрам би запараво требало да изгледа неки добар текст на ту тему. И осим тога, дупло одржавање текстова на обе Википедије је јако компликовано и тешко. Једном кад се направе чланци, сваки крене својим путем и то сад све зависи ко ће и где после да умеша своје прсте.--Тајга (разговор) 01:00, 7. октобар 2013. (CEST)

Па свака част, мислим за баратања писмима и језицима, мене рецимо занима искључиво матерњи језик, ове остале слабо гледам. А што се тиче чланака о Русима, бар ова два конкретно, то је овде код нас највероватније дошло директно спакирано са ен, не бих да проверавам, да ме не заболи глава. А шта ће на ен. рећи о Русима сахрањеним на Кремљу, то је сасвим јасно, треба наћи још извора и употпунити чланак, са још неким подацима, проверити све редом и скинути све неумесне зачине, а осим тога нема смисла да атентат буде дужи од било чега другог што је тај човек у животу урадио. А шта је са текстом о Стаљину и што би се свађао око тога на сх, ако рече да се тамо слажете добро?--Тајга (разговор) 01:51, 7. октобар 2013. (CEST)

Обично се то зове повод, а разлози не знам да ли су икоме постали јасни. Ја баш нисам много читала о томе...Пробаћу да нађем сада па кад се буде могло, у сваком случају, извора на руском има баш доста, једино што треба знати како и кад то све прегледати.--Тајга (разговор) 17:39, 7. октобар 2013. (CEST)

У принципу и сви други извори вероватно потичу такође од руских извора, нема бољег места да се сакупе биографски подаци и чињенице, али наравно, друга је ствар начин на који ће се они тумачити, и какви ће се закључци извести, јер за тако нешто извори сами за себе ипак нису довољни. Иначе, чланак је доста обиман, гледала сам мало шта си додавао, да видим разлику, па сам схватила да ти то још увек сређујеш тамо, стоји шаблон за уређивање. Додао си заиста занимљиве детаље. Мало ми се чини необичан стил има много презента, што понекад хоће да збуни и чини ми се да још увек има извесних техничких грешака, мислим да би текст требало бар још једном прегледати цео, то јесу ситнице, али понекад и оне значе доста. --Тајга (разговор) 01:59, 9. октобар 2013. (CEST)

Сви ми који смо ту дуже од три дана, бар неколико пута до сада смо рекли да идемо одавде, или су нас други отерали, ситуација баш није ни мало блистава. У мом случају конкретно, нисам хтела да идем због ”власти”, већ због неких других ствари, али није битно, битно је то што има ситуација у којима се не разумемо баш ни мало и колико год се неко трудио да мислим како су му намере добре, увек има наког другог ко мислим управо суптротно и такође има доста оних који би хтели нешто да ураде, а у ствари само се врте у круг. Онда има и оних који искључиво гледају своја посла и ништа их живо не занима, чак ни оно што сами раде. Могуће да све заједно није ни вредно помена. Код мене ствари стоје мало другачије, све што радим, радим због себе, не због других, себична сам ето. Наиме, натерам се да читам о стварима, које никада у животу не бих ни видела да нисам овде покушала да сложим понешто у простопроширене реченице или да погледам нечије туђе. Све што радимо то је део нашег карактера. Па сад не знам, мени не изгледа логично да се неко труди да уради нешто и да то игледа добро и онда само тако да оде, али право да ти кажем нисам свраћала на сх, нисам у току са тим што се тамо дешава, а очигледно се дешава, чим због тога желиш да збришеш, жао ми је што тако размишљаш, тужно ми је, мада те не познајем..--Тајга (разговор) 22:34, 9. октобар 2013. (CEST)

Pa i da si 108 godina na vikipediji, zašto bi napustao? Izvinjavam se što se ovako mešam u nečiji razgovor, ali nije u redu tako raditi. Očigledno si iznerviran zbog blokade na hr.wiki. Ne postoji nijedan valjani razlog da zbog nekoga ili nečega odeš. To mi deluje kukavički i neodgovorno. Nemoj odustati. Svi mi imamo žute minute, što bi se reklo, ali to prođe. Veruj mi, sutra je novi dan, i nije tako sve crno kao što ti to izgleda danas...--Soundwaweserb (разговор) 23:28, 9. октобар 2013. (CEST)

Па то је разлог мање да идеш било куда. Слажем се да не треба гледати назад, али не зато да би се побегло, већ зато што знаш да иза тебе стоји твој допринос.--Тајга (разговор) 00:44, 10. октобар 2013. (CEST)

Daj. -- Bojan  Razgovor  08:01, 16. јануар 2014. (CET)

Одустајање

Како си Рјечина? Брзо прође цела година, а коло среће се окреће. :)))) Нисам баш сасвим одустала, само су ми се променили приоритети, тако да ми овај више није главни пројекат. А ти? --Тајга (разговор) 21:41, 19. октобар 2014. (CEST)

Е добар си Рјечина. Срећно паметовање онда. Не уме то баш свако добро да ради.--Тајга (разговор) 22:26, 19. октобар 2014. (CEST)

Одлично запажање!

Твоја сумња је оправдана. Веродостојност списа „Летопис попа Дукљанина“ је заиста под великим знаком питања. Међутим, у „Историји српског народа I“ пише на једном месту да га не треба одбацити у целости, него покушати пронаћи црнце истине у њему консултовањем других извора.

Судећи по ономе што је написано у Барском летопису, може се закључити да је Далмација сравњена са земљом и обезљуђења.

Inde ascendit iratus, coepit destruere, incendere ac depraedere totam Dalmatiam, Decatarum autem atque Lausium civitates incendit nec non et vicos et totam provinciam devastavit, ita ut terra videretur esse sine habitatore

Разгневљен, пошао је одатле, почео да руши, пали, пљачка целу Далмацију. Градове пак Декатар и Лаузиј је спалио. Разорио је такође и села и целу провинцију, тако да је изгледала као да је без становништва.

Имајући пак у виду даљи развој Дубровника, заиста делује нелогично да је Дубровник после толико кратког времена успео да добије тако завидно место у црквеној организацији. Очигледно је дакле да писац овде мало претерује.

О години спаљивања Дубровника у једном броју „Anala Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije u Dubrovniku“ пише следеће:

U povijesnoj znanosti nema jedinstvenog gledišta o tome kad je Samuilo spalio Dubrovnik i opljačkao njegovu okolicu. Neki kažu da se to dogodilo 998. kad je Samuilo pohitao u pomoć hrvatskoj vladarskoj braći Krešimiru i Gojslavu - inače nosiocima protubizantske stranke u Hrvatskoj - da zbace bizantskog privrženika Držislava s prijestolja,što im je i uspjelo. Drugi se opredjeljuju za godinu 977, ili ga neodređeno datiraju između godina 986 i 990. U novije vrijeme događaj se smješta u vrijeme pred 992. godinu.

Одакле ми воља? Ваљда из убеђења да је Подунавље подручје мог интересовања. Интересујем се не само за Војводину, него и за шири простор.

Узгред, захваљујем на лепим речима! :)--Нимчевић разговор  04:04, 20. октобар 2014. (CEST)

Pravilo je da nema pravila. Npr, možda je za neke engleske vladare u prošlosti korišćeno Đorđe i Jelisaveta, ali danas samo Džordž i Elizabeta. -- Bojan  Razgovor  10:25, 30. новембар 2014. (CET)