Разговор с корисником:Zizovic/Архива 2

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Портал:Хералдика[уреди извор]

Портал:Хералдика је готов. Треба написати још одељак да ли сте знали (то препуштам теби), а требало би допунити и основне појмове. Уколико имаш још неки предлог слободно кажи --Јован Вуковић (р) 21:01, 9. август 2007. (CEST)[одговори]

Ево применио сам неке од твојих измене. Неке нисам, али све што си навео је могуће. Први савет сам о оном ступцу преко целог екрана сам ставио. И други савет о сужењу десног ступца сам испунио. И трећи савет, о ситнијим словима на потребно урадити сам одрадио. Што се тиче наслова хералдика не знам на шта мислиш. Ако мислиш на ону кутијицу на врху то можемо урадити. А што се тиче основих појмова мислим да би то требало да остане. То би требало да буде упутство, некоме ко не зна ништа о хералдици, о томе шта би требало д апрочита да се колико толико упути у проблем. Што се тиче редоследа, то је лако изводљиво, али пробао сам онакав редослед као што си ти навео и не ваља. Десна страна је онда мнооого дужа, а то није добро. Требало би да странице буду отприлике исте дужине. Што се тиче мењања изабраног чланка и слике и то је изводљиво, али је боље да се прво направи за пар недеља унапред, па да се онда мења. Овако може да се деси да неке недеље остану црвени линкови. Што се тиче придруживања тиму, нисам сигуран за то. Не знам колико ћу времена моћи да посветим писању о грбовима, пошто у задње време мање радим на вики, а и то што радим је на другим темама. --Јован Вуковић (р) 14:38, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Поздрав од Ранка[уреди извор]

Ћао! Само да питам, да ли си родом негде из околине Г. Милановца? Видим да си урадио пар чланака о милановачким селима. --Ранко 09:21, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Портал[уреди извор]

Драго ми је за портал, за сада фино напредује, али ја једно време нећу моћи да се бавим Википедијом. Чим се вратим, даћу пуни допринос даљем побољшању. Поз и све најбоље, Велимир85 15:21, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Шаховница[уреди извор]

Рекао си да се хрватски грб није мењао кроз историју. Елем, приметихда неке шаховнице почињу црвеним а неке белим пољем. У чему је тајна?--Vojvoda 19:05, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Био је кроз историју и различит број поља. Тако се налази 4 пута 4 поља на грбу на слици Фридрика III Хабсбуршког из 1508, осам пута осам поља на печату цетинског сабора из 1527, кад је сабор изабрао Хабсбурговце за владаре. То значи да је крива она реченица у чланку која каже да је у свим варијантама грба осим онима из грба Душановог царства 5 пута 5 поља. Да ли знаш можда из које године је тај Душанов грб, па да и то додам у чланак на хрватској википедији? Мало више о историји грба Хрватске има и у чланку hr:Grb Republike Hrvatske на хрватској википедији.--Donatus 13:34, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Да распоред боја на хрватском грбу мењао се више пута и заправо није до НДХ никад било прописано којом бојом почиње. Тек је у НДХ било прописано да почиње белим пољем, а онда у НР и СР Хрватској, као и у Републици Хрватској почиње црвеним. Постоји легенда да белим пољем почиње кад је Хрватска самостална, а црвеним кад није, али то су романтичарска сањарења, а не нека стварна предаја. Што се грба Цетинскога сабора тиче, овде се види документ тога Сабора са свим округлим печатима, а један од њих је и печат самог Краљевства (на њему и пише на латинском Regni sigillum, што значи ”печат краљевства”). Тоје био Хрватско-далматински Сабор, јер се Славонски сабор већ раније одлучио стати на страну Запоље, а не Фердинанда Хабсбуршког. Сам изглед тог грба види се на овом сајту. Ту је и онај са слике Ханса Бургкмаира иако тамо пише да се ради о Лудовику I. Могуће је и то, јер је то део из генеалогије Хабсбурговаца, па је можда на тим дрворезима хрватски грб присутан код више владара. Иначе, има и глупости на том сајту (као на пример оно прво са крилима птица или са моравским грбом на крају, јер тај је у почетку имао златно-црвена поља, па нема везе са хрватским), али за ове две слике нема сумње, јер сам их виђао и у озбиљним публикацијама. Оне кованице су биле хрватски фризатици које је дао ковати брат угарског краља Емерика (1196-1204), Андрија који је био херцег за Хрватску, а касније ће постати краљ (1205-1235). Он је почео 1196. ковати новац, тзв. хрватске фризатике који су по узору на оригиналне фризатике из Фризаха у Корушкој, на наличју имали црквени забат са два торња, а на лицу су, различито од оригиналних фризатика, имали тај грб сa полумесецом и звездом и натписом Andreas D(ux) CR(oatiae). То сигурно није био Андријин грб, јер је он био из династије Арпада, а они су имали или хоризонталне греде (црвене и беле) или двоструки крст (оба грба присутна су на данашњем мађарском грбу). U 13. веку кују се и славонски бановци који на лицу имају куну са славонскога грба. И хрватски фризатик и славонски бановац можеш видети овде. Ето, мало сам одужио, али надам се да сам и помогао. О оном грбу Душановог царства нешто сам и сам нашао, али сам видео и другачији приказ грба. Успореди онај из чланка Грб Душановог царства са овим из Београдског грбовника II. На овом другом хрватски грб има 4 пута 4 поља.--Donatus 20:26, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Сада ми ништа поближе не пада на памет о тим кованицама и грбу, осим чињенице да се мотив звезе и полумесеца налази укључен у велик број грбова хрватских племићких породица, али и слободних краљевских градова, укључујући и Загреб. Ако нађем нешто конкретније, јавићу ти.--Donatus 23:09, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Ево на сајту Хрватског грбословног и заставословног друштва (то би било хералдичко и вексиколошко друштво) о грбу града Загреба (барем из 15. века), али и грбови околних насеља и трговишта: Драганићи (у почетку племићки грб, бар из 16. века), Грич или Градец (данашњи Горњи град у Загребу, грб из 14. века), Купчина (само шестокрака звезда без полумесеца, грб је бар из 15. века). И неки други грбови тамо имају полумесец и шестокраку звезду, али су вероватно каснији, многи и из 19. века, настали под утицајем илирског покрета. Грб као онај Купчине користили су и крчки кнезови до 1430. (сигурно већ 1330): дакле, вертикално половљен штит са злантом шестокраком звездом на црвеном горњем пољу и златним доњим пољем (сада не налазим нигде слику). На овом сајту је текст Александра Бенажића о фризатицима, бановцима и грбу (Aleksandar Benažić : "Polumjesec sa zvijezdom kao zemaljski simbol na hrvatskom novcu", Numizmaticke vijesti XXXIX, 1(50), 1997, p. 76-87. 136.). Мислим да може бити од помоћи. Осим тога, ту се говори и о оном славонском грбу који је негде описан као штит са три куне, а заправо су три хрта. По том тексту, изгледа да су звезда и полумесец кориштени највише у Славонији, али налазе се и на босанском грбу и на фризатицима који се користе у Хрватској (од 10. до 16. века Славонија је цела северна Хрватска, укључујући и Загреб, то јест све северно од Сава, а некад и северно од Купе), а Хрватска би почињала негде од Карловца и укључивала и данашњу западну Босну). Ту је онда и грб Вараждина са повеље Матије Корвина из 1464. Овде је грб Новог Винодолског који још увек носи франкапанску шестокраку звезду, а нешто ниже и грб Раба са полумесецом и звездом. Грб Оточца има лава са каснијег франкапанског грба (два лава како ломе хлеб) и три полумесеца са грба племићке породице Вилић (бар из 16. века). Грб Пожеге има полумесец и звезду, али за њега постоје докази тек са почетка 18. века. Шесторкрака звезда из грба града Нина потиче још из предхералдичког периода, а налази се и на рељефним грбовима на зидинама града. Грб Макарске са шестокраком звездом забележен је већ у Фојничком грбовнику. Из овога се види да је симбол полумесеца и шестокраке звезде најприсутнији на подручју северозападне Хрватске (око Загреба), али се користио и у данашњој Славонији и на потезу од Карловца према мору (укључујући и Хрватско приморје, то јест део обале од Ријеке до Задра искључиво). У Далмацији овај знак готово да се и не користи (осим од 19. века). Животиње на далматинском грбу популарно се зову лавови, некад чак и рисови, но хералдички то су леопарди (лавови би морали бити из профила). Ех, опет сам одужио објашњење. Мораћу се потрудити и нешто од овога преточити у чланак на хрватској вики. Опћенито препоручам овај сајт. За њега се брине Жељко Хајмер, председник Хрватског грбословног и заставословног друштва.--Donatus 08:50, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Проблем са Илиријом је у томе што се њен грб појављује касно, први такав грб повезан са Илиријом датира, ако се не варам из 16. века, ако не и 17. Са друге стране су ови грбови градова и племства у Хрватској и Славонији, па и Босни који су ранији. Полумесец и звезда кориситили су се на тим просторима. Да је краљ Андрија са тим знаком хтео повезати више земаља или покрајина, онда не би око грба писало ”Андрија кнез Хрватске”. Мислим да се негде од 13. или 14. века исти грб, само са плавим штитом појављује и у Пољској. Ево има нешто о томе и на енглеској википедији, а Пољаци сигурно нису имали везе са Илиријом. Ево, овде и линк. Мислим да је ипак то словенски симбол, још и више због тога што у доба античке Илирије није уопште било грбова. Оно што се мени чини јесте да се овај грб на неки начин повезује са хрватским земљама, али се не може јасно рећи са којом тачно земљом. Највише говори у корист Хрватске и ондашње западне Славоније, а то је крај данашње северозападне Хрватске. Оно о Макарском грбу сам негде прочитао, али касније сам гледао списак Фојничког грбовника, па ни ја нисам видео Макарску. Што се тиче боје штита, исправна је увек била црвена. Зато је и грб Загреба био црвен све до 19. века кад су уједињени Каптол и Градец, а боја промењена у плаву. Овај грб са полумесецом и звездом је постао плаве боје само захваљујући уметнику који је направио дизајн актуелног грба 1990. Хералдичари су на то и на неке друге ствари на том решењу упозоравали, али их нико није слушао. Додао сам нешто о томе у чланку о хрватском грбу на хрватској википедији, на крају оног дела о историјском развоју грба. Иначе, ако те то занима, имамо од Хајмера допуштење за кориштење материјала са његовог сајта FAME. Стављамо ову ознаку: hr:Predložak:FAME.--Donatus 21:54, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Према мојим информацијама, Фојнички грбовник је евентуално из 16. века, а вероватније из 17. Истина је да се некад мислило да је из 14. века, али данас је то мишљење углавном напуштено. Уз све извештаје о представљању његовог задњег репринта говори се само о крају 16. или о 17. веку.[1][2][3]. Чак и сами Фојничани цитирају извештај из сарајевског Ослобиђења који говори о крају 17. века[4], а извештај у новосадском Дневнику говори о 1675. години као години настанка Грбовника.[5]. Колико сам схватио, већина научника мисли да се ради о делу из 17. века које је копија изгубљеног Охмучевићевог грбовника из 16. века, а тај Охмучевић је хтео да докаже своје племићко порекло. Могуће је да је тај грбовник из 16. века користио неке раније грбовнике, али нема доказа да је њихова верна копија. Осим тога, грб ”Илирије” први пут се спомиње тек у овом грбовнику из 16. или 17. века, а то је период у којем се у Дубровнику и околини буде идеје илиризма, које ће у 18. и 19. веку преузети илирски покрет, заједно са грбом. Она застава са грбом коју си ми показао је застава Народне гарде из 1848. или Раковичке буне из 1871. и под директним је утицајем илирског покрета и хрватског народног препорода. Слично вреди и за онај рељеф. Мало ме збуњује што на њему пише Крижевачка жупанија, јер је та жупанија имала сасвим другачији грб. Можда се ради о грбу Народне гарде у Крижевачкој жупанији. Уопште, око 1848. и све до 1867. такав грб је био веома раширен. Проширио сам текст о историји хрватског грба на хрватској википедији и додао нешто извора и законских текстова од 19. века на овамо.--Donatus 07:06, 20. август 2007. (CEST)[одговори]

Једино што се може рећи то је да се симбол полумесеца и звезде користио бар од 12. века у Хрватској и Славонији на новцу на којем су обично били грбову (мађарски или славонски са куном или овај са полумесецом и звездом) и да су га користили слободни краљевски градови у Хрватској и племићке породице у Хрватској и мислим Босни. И мени је жао што нисам нашао конкретније податке о разлогу датирања Фојничког грбовника у 17. век (негде се као један од разлога наводи баш фојнички босански грб, који да је могао постојати тек од 16. века, али претпостављам да су рађене и материјалне анализе папира и боје; то би барем захтевала струка). Реч лељива изводи се из имена паганског божанства, а мислим да су је почели користити тек илирци у 19. веку по узору на пољско име тога грба (en:Leliwa). Данас се више у Хрватској то име не користи и већина људи за њега није ни чула.--Donatus 14:04, 20. август 2007. (CEST)[одговори]

Колико се сећам, тај сам грб направио са обичним Word-ом. Није компликован па га је било и лако нацртати. Онда сам га већ нацртаног пребацио у један једносаван програм за слике и тамо га снимио у одговарајућем формату. Но, како ја користим мекинтош, вероватно ти информације о томе неће бити од веће користи. Слике фризатика нисам тражио на википедији, а и не верујем да их има, барем не ових хрватских. Негде за два-три месеца, када се вратим у Хрватску, могао бих проверити да ли има тих слика у старој Ујевићевој енциклопедији из четрдесетих за коју су истекла ауторска права.--Donatus 16:48, 20. август 2007. (CEST)[одговори]

Наводни грб Душановог царства[уреди извор]

`ајд` кад свратиш овди,скочи до приче која се води овде око тога како треба назвати чланак о оном `ипотетичком грбу Душановог Царства.

Толико, Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:56, 22. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Трибунал[уреди извор]

Лепо што си узео да допуниш овај чланак. Имена би у српском језику требала да стоје пре презимена, дакле Војислав Шешељ, а не Шешељ Војислав. Нема везе што је табела сортирана по презимену. --Dzordzm 20:46, 27. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Име па презиме[уреди извор]

У српском језику прво се каже/пише име па презиме, осим уколико другачије није наглашено (дакле, наглашено је у свим списковима у којим је потребно неког поређати азбучним/abecednim редом, а то је био случај у школи, тако је и на списку за плате и разним другим списковима). Погледај Википедија: Неке правописне и језичке недоумице под словом и. Поздрав,

--Јлнаразговор 07:49, 28. септембар 2007. (CEST)[одговори]


Нисам сигурна да сам разумела шта ме питаш. Ако је онако како ја схватам, ти питаш да ли ћемо на пример, прво писати име па надимак, или обратно. Ако је то, можеш на два начина: Драгољуб — Драго Петровић, или Драгољуб Петровић Драго. Е сад само пази, код прве варијанте, то није она кратка црта звана цртица коју имаш на тастатури, већ је то дужа црта (имаш је доле испод овог прозора иза речи Убаци и то пред крај тог реда. Познаћеш је огромна је. Дакле, иде име па размак па црта па размак па надимак па најзад презима. У другом случају иде име презиме и надимак без икаквих црта и цртица. Правопис даје ове примере: Петар Петровић Његош или Милосав — Мија Алексић и још неке. Надам се да сам ти одговорила на питање, ако нисам, појасни. Поздрав,

--Јлнаразговор 14:25, 28. септембар 2007. (CEST)[одговори]


Па сад, пази. Ја не знам тачно шта ти то радиш. Ако правиш неке спискове, не мари, можеш писати презиме па име, јер код спискова то и јесте обичај, јер видим да је оно што те мучи заправо азбучни ред. Ако се зову Драго Петровић и Драгољуб Петровић, прво ћеш ставити овог с именом Драго. Значи, ако им је презиме исто. Ако ли им презиме није исто, зависи како си ређао, по имену или по презимену. Ако си ређао по презимену, онда ћеш пратити презиме, значи прво Драгољуб Алексић, па Драго Петровић, но ако ли си ређао по имену, што је надасве неуобичајено, онда ћеш опет прво уписати Драга/Драгог. То ти је то. Јер уколико није списак у питању, зашто би уопште било битно ко ће бити први у језичком смислу. Такође напомена, ако је латинични текст, требало би да је редослед (опет наглашавам уколико је некакав списак који захтева уређен редослед слова) абецедни, ако ли је текст ћирилични, треба да је редослед азбучни, међутим не знам колико је то уопште на Википедији изводљиво пошто имамо обе верзије чланка, али ја бих пратила редослед писма на коме си ти изабрао да пишеш. Мало сам сад и ја збуњена питањем, па не знам да ли сам добро одговорила.

Поздрав,

--Јлнаразговор 17:50, 28. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Хашки трибунал[уреди извор]

Погледала сам страницу овлаш и ево неких коментара: "Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије је ад-хок суд у Хагу" - ја ову реченицу не разумеме, шта је шта, то је оно као дете је ујело прасе, па не знаш ко је кога ујео осим по логици. Шта је шта, па ћу ако хоћеш да преформулишем.

"повреде Женевских конвенција из 1949," - има ли више Женевских конвенција из 1949? или је ово штампарска грешка.


Највећи проблем је сад заправо овај списак око кога видим да си се мучио. Не капирам зашто си низао по азбучном реду имена, а не презимена, зато што ти је речено да треба име па презиме? Ја мислим ако си се одлучио на списак по одређеном систему, треба да то буде презиме као одредница, без обзира што име пишеш прво, овако делује смешно. Нисам паметна. Молим те, питај корисника Б.Башића за мишљење. Ја сматрам да треба да задржиш редослед по презимену, а да ли ћеш прво име па презиме, па чак мислим да си у старту био у праву, ако си већ изабрао да правиш списак, онда не би сметало да ставиш прво презиме, нпр. Петровић, Јован... Види молим те ипак ово са Башићем, а за сада не мењај ништа да се не убијеш од посла без разлога:).

И има још ситних језичких грешака, нисам дирала, али ако хоћеш, исправићу ти.

Поздрав,

--Јлнаразговор 10:06, 29. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Окрузи Србије[уреди извор]

Погледај ово, па среди ово, поздрав----László (talk) 19:24, 29. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Не исправљај![уреди извор]

Немој више да се мучиш. Ја сам у међувремену гледала и видела да је политика Википедије да се ређа тако како си ти то и урадио (ређање имена по азбучном реду). Погледаћу грешке кад будем имала времена, тренутно не, ових дана. Поздрав, ----Јлнаразговор 14:03, 1. октобар 2007. (CEST)[одговори]

Окрузи Кнежевине Србије[уреди извор]

Видим да си направио Руднички округ и искрено се надам да ћеш наставити и остале округе кнежевине Србије (нисам знао кад су престали да их зову нахије, али сам мислио да су их звали срезовима), само бих те замолио да нешто измениш. Мене је збунило у првом секунду о чему се ради док сам читао те стога мислим да је ипак потребно на почетак ставити пар уводних реченица типа "Руднички округ је настао по наредби/закону кнеза ... Обреновића године 18.. и у том облику постојао је до 18.. Обухватао је ... " у сваком случају употреби што више перфект јер ме онај презент тотално збунио.

Можда касније будемо мало више обратили пажњу на разлику између бивших подела Србије на нахије, срезове, округе, бановине од данашњих управних округа наглашавањем неког ликовног елемента на шаблону који би указивао на историјску важност. -- JustUser  JustTalk 14:45, 1. октобар 2007. (CEST)[одговори]

Управо сам на то и мислио када сам написао да треба средити, значи-је био округ а не-је округ, вероватно многи неће иницијално гледати категорију. Значи, покушати бити што прецизнији. Овде многи почињу текстове са: У нашој земљи, код нас и тако даље. Увек имати на уму да је ово интернационална енциклопедија које се чита и изван Србије, тако да треба ићи са што више података у чланцима.----László (talk) 00:24, 2. октобар 2007. (CEST)[одговори]

Грб Трибалије[уреди извор]

Знаш ли можда одакле уопште потиче овај грб?--Војвода (разговор) 07:00, 3. новембар 2007. (CET)[одговори]

Јел то значи да је тај грб измишљен односно да нема никакве везе са старом Трибалијом?--Војвода (разговор) 13:11, 3. новембар 2007. (CET)[одговори]
Naravno da je svaki grb izmišljen (hteo sam ovo da napomenem u poruci) ali sam zapravo hteo da pitam da li je autentičan odnosno da li je korišćen od najstarijih vremena kada se ta teritorija zaista i zvala Tribalija. Mislim da je to isto slučaj kao i sa grbivima Dalmacije, Slavonije koji se prvi put sreću u onom grbovniku Hristifora Žefarovića. Isti slučaj je i sa onim grbom Srpskog carstva koji se sastoji od svih tih grbova. --Војвода (разговор) 13:19, 3. новембар 2007. (CET)[одговори]

Слободне мапе[уреди извор]

Опазио сам да си на једном гласњу питао како би могао да правиш слободне мапе за Википедију. Прије свега треба ти алат (један од векторских програма, Инкспејс, Илустратор, или било који други векторски програм, чак и посљедње верзије фотошопа манипулишу бејзер криве без проблема) и одређена утренираност у неком од тих програма. Ако већ знаш да користиш било који од векторских програма, онда ти за основу треба нека мапа са подацима, тј., мапа коју ћеш да користиш као извор за твоју мапу. Како би сликовито видио процес, ево ти овај линк [6], који иако је на шпанском, има илустрације процеса, које ти могу дати идеју одакле да почнеш и како да наставиш. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 23:54, 3. новембар 2007. (CET)[одговори]

Још једна напомена. Покушај да користиш слободне мапе ако желиш само да векторизујеш неку мапу, јер чистом векторизацијом мапе која је заштићена, она остаје заштићена (концепт деривативе воркс). Сами подаци на мапи, тј., географкса дужина и ширина на којој се налази неки град или мјесто, границе и сл., су фактографски подаци тако да нико не може да их заштити, али графички изглед и одређена диспозиција тих података у неку сврху, да могу бити заштићени ако је мапа већ заштићена. Тако да ријешење би било, узмимо за прављење мапе Србије, да користиш слободне мапе за векторизацију саме форме, граница и да креираш твју властиту иконографију, или користиш неку базу иконица која је из слободног извора, за обиљежавање мјеста и њиховог положаја итд, као и да не копираш боје за међе општина и сл. из неке већ заштићене мапе. Мало је уврнута ова прича око прављења слободних мапа сама по себи, али сам покушао да ти пренесем суштину. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 00:08, 4. новембар 2007. (CET)[одговори]

Још једна веза, en:Wikipedia:WikiProject Maps. Срећно. --Dzordzm 01:17, 4. новембар 2007. (CET)[одговори]

Споменица[уреди извор]

Добио си споменицу за вредно деловање. Честитам! --Ђорђе Стакић (р) 22:55, 7. новембар 2007. (CET)[одговори]

Ре:Турци[уреди извор]

Мислим да је свеједно Османско или Османлијско. Али не може турско јер то царство од самог почетка по свом карактеру није било турско. Наиме, још од најранијих времена његовог постојања оно у свој састав прима све народе и нема тежњу потпуне асимилације (какву имају Мађари и Немци у Аустро-Угарској на пример). --Војвода (разговор) 15:59, 8. новембар 2007. (CET)[одговори]

Српске народне песме[уреди извор]

Cisto da ti spomenem, u vezi sa spiskom ISTORIJSKIH licnosti u srpskim narodnim pesmama, da Milos Obilic, vojvoda Gojko Mrnjavcevic, Banovic Strahinja, Jug Bogdan itd. NISU istorijske licnosti. To isto vazi i za Todora vezira, Radeta Neimara, (Troglavog) vojvodu Balacka itd. Isto tako, ni sam naslov hronologija srp narodnih pesama nije najjasniji. Hronologija po cemu? Po vremenu desavanja? Sta cemo sa pesmama koje po sadrzaju nisu istorijske? Ili je hronologija po vremenu nastanka ili vremenu zapisivanja...?--ClaudiusGothicus 22:43, 19. новембар 2007. (CET)[одговори]

Александре, ево овако. Ја сам по струци историчар, тренутно радим на магистратури из византијске историје и, веруј ми на реч, прошао сам велики број стручних књига из средњевековне историје. Ја и зато овде уређујем историјске чланке из простог разлога што се сматран довољно стручним за историјске области пре свега антике о средњег века. Ако те интересује историја српског средњег века која је опевана у нпр преткосовском и косовском циклусу погледај: Раде Михаљчић, Крај Српског царства; Марко Шуица, Немирно доба српског средњег века; Јованка Калић, Срби у позном Средњем веку; А ако те интересује рецимо генеза наше епске поезије погледај књигу Александра Ломе Пракосово. И на крају, као неки водич за историографију, шта је а шта није, погледај књигу Радивоја Радића, срби пре Адама и после њега; (све књиге које сам навео радили су историчари, универзитетски професори и предавачи) На крају ћу ти рећи нпр да су Душанови великодостојници носили титуле нпр ставиоца, кефалије, челника и севастократора, а не војвода и везира. Ако је Душан умро 1355., далеко пре османског освајања српских земаља, како је онда имао везира (арапска реч) на свом двору. Затим, Душан се оженио бугарском принцезом Јеленом, а не Роксандом, ћерком леђанског краља Михаила (Леђани нису постојали, као ни латински краљ Михаило). Породица Војиновића је постала проминентна тек после Душанове смрти, а Милош Војиновић, брат Војина и Алтомана, умро је у младости. И наравно, нису били у сродству са Немањићима тако да ни Душан није могао бити Милошев ујак (Душанова сестре биле су удата једна за севастократора Дејана, друга за Младена Шубића) итд. а о троглавом Војводи Балачку који из сваке главе бљује нешто друго нећу трошити речи... Укратко, народне песме које описују средњевековну историју нису настале у исто време када догађаји описују већ у много касније доба. Оне представљају само далеку слику једне давне прошлости, одбљесак некадашње традиције и сећања. према томе, оне јесу велика дела народне епике и књижевности и искључиво су зато цењена (од Гетеових дана), али је њихова вредност као извора за средњевековну историју практично ништавна... Саветрујем ти да, ако желиш да наставиш са писањем чланака о историји и епској књижевности, дебело загребеш у стручну литературу. А ако желиш да пишеш о економији ја ћу те радо консултовати... Пуно поздрава--ClaudiusGothicus 15:24, 20. новембар 2007. (CET)[одговори]

Ево да ти предложим и књигу Радета Михаљчића Јунаци косовске легенде, па ако желиш крени од ње. Ту ћеш наћи доста тога о историјским слојевима у песмама косовског циклуса тј о следу уласка одређених догађаја и личности у предање. Пуно поздрава.—ClaudiusGothicus (разговор) 21:59, 25. новембар 2007. (CET)[одговори]

Здраво...[уреди извор]

Само да ти се јавнем... Свако добро --Јагода kaži 13:17, 13. децембар 2007. (CET)[одговори]

Немањићи[уреди извор]

Otkuda ti sve one informacije (u vezi grba i zastave)? Imas li primjere? Imas li jos o njima? --HRE (разговор) 22:57, 15. децембар 2007. (CET)[одговори]

Pa s obzirom da je za sada malo nejasno, svaka informacija bi bila korisna. ;) Uglavnom me interesuje kad/zasto srebrni dvoglavi orao postaje zlatni (ako je to istina). Pozdrav. --HRE (разговор) 11:02, 16. децембар 2007. (CET)[одговори]
Kako se zove ta knjiga? Jel se bavi i ostalim grbovima? --HRE (разговор) 11:56, 16. децембар 2007. (CET)[одговори]
1339. jos nije bilo carstvo, vec kraljevina. --HRE (разговор) 17:02, 17. децембар 2007. (CET)[одговори]