Ракиница
Ракиница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Подујево |
| Становништво | |
| — 2011. | 14[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 51′ 34″ С; 21° 20′ 59″ И / 42.85943150745292° С; 21.349609267875568° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 4,35 km2 |
.svg)  Ракиница Ракиница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | PR/ПР |
Ракиница (алб. Rakinicë) је насеље у општини Подујево на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ракиница површине 435 ha. Насеље се налази у непосредној близини административне линије која раздваја Косово и Метохију са централном Србијом. На око 5 km југозападно од Ракинице је Батлавско језеро.[2] На Косову и Метохији постоји и насеље Ракитница сличног имена које се налази у Општини Србица.
Историја[уреди | уреди извор]
Ракиница је некада била српско село, али су се последње српске породице иселиле после српско-турских ратова 1878. године, када и долази до егзодуса српког становиштва са територије Старе Србије због појачане репресије и зулума турске власти и арнаутског и муслиманског становништва које је мигрирало са територије (нишког, топличог, пиротског и врањског округа) које су припале Кнежевини Србији.
Култура[уреди | уреди извор]
Верски објекти[уреди | уреди извор]
У селу је очувана стара црква посвећена Светом Арханђелу Михаилу летњем.[3] Албанци из села је зову „Лазарева црква” (алб. Kisha e Llazarit) јер је, по предању, након Косовског боја у њој заноћило тело српског кнеза Лазара када је преношено из Приштине у манастир Раваницу. Према архитектонским и стилским одликама, црква је грађена у 14. или 15. веку, први пут је обнављана у 16. веку, други пут 1936. године. У селу се налазе и остаци старог српског гробља.
Након рата на Косову и Метохији црква је претрпела девастацију, а у жижи јавности долази након упада у цркву самозваног свештеника албанске националности.[4][5][6]
Становништво[уреди | уреди извор]
Насеље има албанску етничку већину.[7]
|
 | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ethnic composition of Kosovo 2011”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Topografske Karte JNA Pristina”. www.topografskakarta.com. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-10.
- ^ Srpske, Srna | Novinska agencija Republike. „Srna | ЦИЉ УПАДА У ЦРКВУ У РАКИТНИЦИ ПРИСВАЈАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ НАСЉЕЂА”. Srna | Novinska agencija Republike Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-01-10.
- ^ Ракочевић, Живојин. „Отета црквица у Ракитници”. Politika Online. Приступљено 2024-01-10.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Sveštenik Staniša Arsić u Rakitnici naišao na zaključanu crkvu (FOTO)”. SRBIЈA - RTRS. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Ethnic composition of Kosovo 2011”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Упоредни преглед броја становника и домаћинства 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и станова 1971, 1981, 1991.” (PDF). stat.gov.rs/sr-Cyrl/publikacije. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Ethnic composition of Kosovo 2011”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2024-01-10.
